Američki plan za udar na Kinu

Piše Bogdan Đurović

„Vašington tajms“ je objavio novu vojnu doktrinu Pentagona za napad na Kinu, uključujući kopnenu operaciju na teritoriji protivnika i udare na moru, u vazduhu, svemiru i sajber prostoru

 

Početkom ovog meseca u SAD-u se pojavio dokument, strateška doktrina, kojim se na nišan uzima najveći konkurent – Kina. Reč je o novom vojnom konceptu Pentagona i planovima za rat, odnosno invaziji sa kopna, mora, vazduha i svemira na Kinu. Antikineski dokument Pentagona sačinjen je u duhu hladnoratovskog planiranja i pri Ministarstvu odbrane već je formirano posebno odeljenje koje se bavi detaljnom razradom kopneno-pomorske operacije. U petak, 11. novembra, uticajni neokonzervativni dnevnik „Vašington tajms“, objavio je da je Pentagon završio izradu plana pripreme vojnih snaga protiv Kine. Koncept predviđa zajedničke udare ratne mornarice, pešadije i avijacije po regionima unutar kineskog kopna, kao i presretanje protivsatelitskih raketa Pekinga i masovne sajber napade na kineske kompjuterske sisteme.

DIREKTNA PRETNJA AMERICI
Zvanično, predstavnici američke vojske ne negiraju postojanje plana, ali kažu da nije usmeren „ni protiv jedne pojedinačne države“. Međutim, u tekstu se citira „visoki izvor iz administracije Baraka Obame“, koji kaže da „Amerika neće sedeti skrštenih ruku, već će preuzeti inicijativu na sebe“. Ovaj izvor navodi da je novi koncept „značajan događaj koji signalizira o novom pristupu prema Kini, u stilu koji je u doba hladnog rata praktikovan prema Sovjetskom Savezu“. Izvori lista saopštavaju da koncept predviđa izradu novog bombardera velikog dometa, zajedničke operacije podmornica i „nevidljive“ stelt avijacije, i korišćenje nove bespilotne letelice sa dometom od 1.000 milja za nanošenje avioudara.
U Pentagonu, međutim, ne skrivaju da je formirano specijalno odeljenje za vojno suprotstavljanje Kini, čime praktično potvrđuju navode „Vašington tajmsa“. Kako je pre desetak dana saopštio pres sekretar Ministarstva odbrane SAD-a Džordž Litl, a prenosi „Itar Tas“, eksperti razrađuju strategiju borbenih dejstava u vazduhu i na moru. Njihov cilj je, piše „Vašington tajms“, da se ratna avijacija, mornarica i marinci pripreme za suprotstavljanje kineskim visokopreciznim oružanim sistemima zbog kojih američka oružana sila ne može više da dejstvuje u blizini kineskih obala u slučaju ratnog sukoba.
Američki list navodi da su se obrisi i ideja ovog plana pojavili odavno. Podsetimo, Pentagon je u više navrata izražavao javnu zabrinutost zbog kineskog prodora u sferi najsavremenijih vojnih tehnologija, o čemu je i „Pečat“ ranije pisao (br. 131, 177, 179). Tada smo objavili da postoji dokument „Azija 2025“, u kojem su analitičari Pentagona još 2005. godine razmatrali pet mogućih scenarija vojnog sukoba SAD-a i Kine. Jer, kako strahuju američki vojni eksperti, do 2025. godine, Peking može uputiti vojni izazov Vašingtonu, a tada će kineska vojnoekonomska moć nadmašiti američku.
U januaru ove godine, tadašnji (dugogodišnji) ministar odbrane Robert Gejts je govoreći o Kini postavio svoju dijagnozu: „Potpuno je jasno da oni poseduju potencijal kojim su sposobni da prete onome što mi imamo. Moramo da odgovorimo na adekvatan način“. A pre samo mesec dana Gejtsov naslednik Leon Paneta izjavio je da će Vašington, posle povlačenja trupa iz Avganistana i normalizacije u Iraku, da se preorijentiše na Aziju. Kako je naglasio, novi plan Pentagona predviđa jačanje vojne moći u ovom delu sveta. I prošle nedelje Paneta je, kako prenosi „Rojters“, izjavio da su „rastuće sile Kina i Indija pretnja Americi“, ali je portparol Pentagona Džon Kirbi tvrdio da je Paneta pogrešno interpretiran. Samo dva dana pre Panetine izjave državni sekretar Hilari Klinton rekla je na forumu u Honoluluu da „u Aziji i na Pacifiku sada stojimo pred takvim izazovima koji zahtevaju liderstvo Amerike“. I direktno označila te izazove: „Neki u našoj zemlji vide napredak Kine kao pretnju SAD-u“.

ANTIKINESKA KOALICIJA

[restrictedarea]

Šta je to što Amerikance plaši u kineskoj vojnoj sili? To su pre svega najnoviji kineski protivsatelitski sistemi, pošto su u Pekingu odavno shvatili da će se savremeni globalni sukobi najpre voditi na nebu i u svemiru. Zato je Kina zadivljujuće brzo razvila i prototip borbenog aviona pete generacije, opremljenog stelt tehnologijom, koji će uskoro biti sposoban da se nosi sa moćnim američkim mašinama u pogledu letačkih karakteristika, naoružanja i elektronike. A na moru, Amerikance će dočekati užasne protivbrodske balističke rakete „DF-21“, sposobne da potope nosač aviona na udaljenosti od 3.200 kilometara. Takođe, Kinezi su znatno napredovali u proizvodnji podmornica i počeli su proizvodnju sopstvenih nosača aviona i palubne avijacije.
Kina je dobro snabdevena i kvalitetnim ruskim sistemima zemlja-vazduh „S-300“, a sve jasnije se pomaljaju i obrisi protivraketne odbrane. Na sve to, Amerikanci su potpuno svesni da je Kina daleko iskoračili i kada je reč o sajber oružju, odnosno sposobnosti da napadne vitalne kompjuterske sisteme svuda po svetu. Imajući u vidu celinu kineske ekonomske, političke, vojne i tehnološke moći, Amerikanci zaključuju da će se za njih uskoro zatvoriti vrata ne samo istočne Azije, već i najvećeg dela azijsko-pacifičkog regiona u celini. Zato je izrada vojne strategije protiv Kine samo deo njihovih ukupnih, sve jačih napora.
Osim klina koji zabijaju u centralnoj Aziji, pre svega u Avganistanu, Amerikanci dobro znaju da je od presudnog značaja zaustaviti kineski prodor na moru u tri ključne tačke. Prva je Žuto more, gde SAD deluje zajedno sa Japanom i neprestano se održava tenzija na Korejskom poluostrvu. Drugo je pitanje Tajvana, koji Vašington i dalje drži kao važnog saveznika, dok ga Kina smatra delom svoje teritorije. Treće je arhipelag Spratli u Južnokineskom koru, oko kojeg se spore Kina, Filipini, Vijetnam, Tajvan, Malezija i Brunej. Filipinske vlasti, podržane Amerikom, još pre tri godine izjavile su da će se za ostrva Spratli „boriti do poslednjeg marinca“. Američke i filipinske trupe pre mesec dana održale su i zajedničke vojne manevre marinaca, dok je Hilari Klinton sredinom novembra u Manili ponudila „dobre usluge“ u ovom sporu, što predstavlja direktan šamar Pekingu.
Jer, u slučajevima Žutog mora i arhipelaga Spratli, radi se o ozbiljnim nalazištima nafte i gasa nadomak same kineske obale, što je u uslovima rastuće energetske potrošnje Pekinga od suštinske važnosti. Amerikanci shvataju da će kineski rast suzbiti najbolje ako preseku put ka energentima, kao što je slučaj u Iraku i Libiji, a u najavi i u Iranu i Venecueli. U Vašingtonu su svesni da to presecanje – moraju izvršiti odmah ili će posle biti suviše kasno. Zato je aktiviran i plan okupljanja antikineske koalicije, „istočnoazijskog NATO-a“. Međutim, Kina je već uspostavila snažne ekonomske veze sa zemljama regiona, pa je teško pronaći voljne za taj poduhvat. Sukob oko Spratlija jedna je od poslednjih šansi da se stvori kakav-takav antikineski front.

PEKING NA AMERIČKIM KARIBIMA
Ali, daleko od toga da i Kinezi „sede skrštenih ruku“, kako se izrazio Obamin saradnik s početka teksta. Dok Amerikanci krstare azijskim arhipelazima u potrazi za saveznicima, Peking svoj uticaj širi na američkim Karibima. Još sredinom septembra održan je dvodnevni kinesko-karipski forum. Dogovoreno je da će Peking uložiti milijardu dolara u region u kojem Kina, za poslednjih šest godina, beleži prosečan godišnji rast trgovinske razmene od 24 odsto, a što je u 2010. godini već iznosilo sasvim solidnih 7,2 milijarde dolara. Ne računajući brojne donacije, Peking je do sada direktno investirao 400 miliona dolara u privrede ovih ostrvskih državica, dok će 2.500 ljudi iz regiona otputovati u Kinu na stručno usavršavanje. Tome treba dodati da čak 70 odsto trgovinskog prometa karipskih zemalja jeste uvoz kineske robe.
Prema ocenama eksperata, cilj Pekinga jeste približavanje Panamskom kanalu, strateški važnom objektu cele zapadne (američke) hemisfere. To se najbolje vidi iz činjenice da su Kinezi preuzeli koncesije nad brojnim lukama sa obe strane Panamskog kanala. Ako se, pri tom, ima u vidu da su veće zemlje ovog regiona, poput Kube ili Venecuele, otvoreni kineski saveznici i protivnici Vašingtona, a da mnoge države Latinske Amerike ne skrivaju simpatije prema Pekingu i Moskvi, slika postaje mnogo jasnija.
Utisak je da SAD, zapravo, nema više načina da obuzdava Kinu i suzbija njen razvoj i uticaj u svetu. Svaka ekonomska mera, sankcije, obila bi se o glavu pre svega samoj Americi, pošto je Kina najveći pojedinačni finansijer, ali i ekonomski partner SAD-a. Ostaju, dakle, samo vojne mere, odnosno rat. Ukoliko Amerikanci nisu spremni da plate tu cenu, ne preostaje im ništa drugo nego da počnu da uče kineski. To im je neophodno zbog lekcija koje Peking sprema.

[/restrictedarea]