Srbiju za Status

Piše Aleksandar Đaja

Ko će nama da  plati odštetu za više od milion pobijenih Srba u Drugom svetskom ratu (tačan broj nikada nije utvrđen), od kojih je samo u Jasenovcu ubijeno 800.000? Kome „srpski okupatori“ da se obrate zarad naknade za ubijene „srpske okupatore“?

Evropska komisija preporučila je da se Srbiji da status kandidata, ukoliko do decembra, kada je sastanak ministara EU, učini napredak u pogledu rešavanja kosovske krize, što znači (formalno ili ne, to je svejedno) priznavanje nezavisnosti Kosova, kao završni čin nedvosmislenog poraza troipogodišnje politike režima Borisa Tadića! Istovremeno, ali, „ispod žita“, Tadić i Demokratska stranka, kao i sateliti okupljeni  oko koalicije „Za evropsku Srbiju“, moraće da odrade i još mnogo drugih, nedostojnih političkih koraka, koje će, u paničnom strahu od gubitka izbora, nastojati da po svaku cenu sakriju od  javnosti. Jer, režim je obećao Americi i EU da će učiniti sve što se od njega traži, pa čak i ono što se ne traži, ne bi li ponovo osvojio vlast i sačuvao „goli život“. Bilo na izborima, bilo posle izbora,  u „kurvarskom“ međusobnom cenkanju političkih partija. A, traži se, Boga mi, ne samo da prodamo „veru za večeru“, nego da se odreknemo – i  same večere! Na primer…

[restrictedarea]

RAZOČARANI VAJS
Predsednik Nemačkog narodnog saveza Rudolf Vajs izjavio je da će Nemci tražiti da im se vrati imovina koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata i naveo da je ta imovina u Srbiji procenjena na 32,5 milijardi evra. Vajs je rekao da je veoma razočaran činjenicom da su bez prava na povraćaj imovine ostali svi oni čiji su preci za vreme Drugog svetskog rata nosili uniforme domobrana, honveda i Vermahta… Zaboravio je da spomene i pripadnike Gestapoa, ali za to će se verovatno već pobrinuti naše NVO. Dakle, za Nemce ćemo, zarad hipotetičnog ulaska u EU, prethodno morati da izdvojimo otprilike oko 3.500 evra po glavi stanovnika. Pretpostavljam da će u tu svrhu kredite početi da odobravaju neke od velikih nemačkih banaka koje „reketiraju“, pardon, posluju u Srbiji. Znači, 3.500 evra kredita na tri godine, plus kamata od 1.000 evra, dakle, 4.500 evra na 36 meseci – to mu dođe 125 evra mesečno. Eto, za Nemce – trećina prosečne srpske plate!
A, šta bi hteli Mađari?… „Mađarska neće podržati evropske težnje Srbije, čak ni dobijanje statusa kandidata, sve dok je na snazi nedavno usvojeni Zakon o restituciji“, izjavio je zamenik mađarskog premijera Žolt Šemjen. On od Srbije očekuje da najkasnije do decembra promeni one odredbe Zakona, kojima nije predviđeno da oduzeta imovina bude vraćena naslednicima onih, (ovo sad kažemo ja) „koji su Srbe u Novom Sadu vezivali bodljikavim žicama i žive bacali u zaleđeni Dunav!“… OK, promeniće Tadićev režim i te „sporne odredbe“. Problem će nastati samo oko imovine, jer ona u prvobitnom obliku uglavnom ne postoji, tako da će sve morati da se reši lovom. Neka bude ko Nemcima: 32,5 milijardi evra, odnosno, 3.500 evra kredita po glavi srpskog stanovnika, opet u nekoj nemačkoj banci (ne znam da li će i pripadnici mađarske nacionalnosti u Srbiji da učestvuju u tom kreditu), plus kamata 1.000 evra, znači, 4.500 evra na 36 meseci,  odnosno, 125 evra mesečno. Ode još trećina prosečne plate u Srbiji!
Pa, dobro, može se živeti i sa preostalih 125 evra mesečno. Ipak je najvažnije da srpski vlastodršci uđu u EU, a narod će se već nekako snaći. Ali, ne lezi, vraže!… Eto, Šiptara! I oni će tražiti povraćaj oduzete imovine od balista, kao i naknadu za okupaciju juga Srbije, Preševske doline, Novog Pazara i Sandžaka!… Šta da se radi, kad se mora, mora se. Sve ćemo učiniti za Borisa Tadića i Demokratsku stranku da dobiju status kandidata u decembru. Dakle, opet uzimamo računaljku, cifru nećemo menjati radi malera, a ni nemačku banku: kompenzacija Šiptarima zato što su Srbi „okupirali“ svoju sopstvenu teritoriju koštaće 32,5 milijarde evra, odnosno, 3.500 evra po glavi srpskog stanovnika (opet sam u dilemi da li će kredit da uzimaju i Šiptari),  plus kamata 1000 evra, dakle, 4.500 evra na 36 meseci, odnosno, 125 evra mesečno! Ode, znači, i poslednja trećina prosečne srpske plate od 375 evra, zarad dobijanja „statusa“ za Borisa Tadića!

CELU SRBIJU – ZA STATUS
A, od čega ćemo mi da živimo?… I  ko će da nama plati odštetu za više od milion pobijenih Srba u Drugom svetskom ratu (tačan broj nikada nije utvrđen), od kojih je samo u Jasenovcu ubijeno 800.000? Kome „srpski okupatori“ da se obrate zarad naknade za ubijene „srpske okupatore“? Vermahtu (pardon, Nemcima), honvedima (pardon, Mađarima),  balistima (pardon, Šiptarima), ustašama (pardon, Hrvatima), možda Jadranki Kosor lično, koja javno hvali komandante „novoustaških jedinica“, koji su komandovali pogromom i etničkom čišćenju više stotina hiljada Srba sa prostora Hrvatske u operaciji „Oluja“?… Ali, da ne zatežemo, kada se već Tadić i Josipović tako dobro slažu. Može se živeti i bez jednog, jedinog dinara, a  još lakše umreti. Sreća je jedino u tome što 2020. godine, kada mi, navodno, treba u nju da uđemo, EU više neće postojati, a možda ni Evropa…
„Kraljevstvo za konja!“ – poznat je vapaj engleskog kralja Ričarda Trećeg, koga je Šekspir ovekovečio u svojoj čuvenoj drami, a koji je usred bitke kod Bosfor Filda, 22. avgusta 1485. godine, ostao bez konja. Upamćen kao veliko zlo svog vremena, kralj Ričard Treći je konja, ipak, dobio i nastavio bitku, ali ga je ubio Ričmond Stenli, kasnije krunisani kralj Henri Sedmi i nasledio njegovo kraljevstvo (koje je Ričard takođe oteo svom nećaku, Edvardu Petom). … Znači, ne samo da je Ričardov vapaj bio uzaludan, jer je, svejedno, izgubio glavu, ne samo da je režim Borisa Tadića politički i ekonomski obezvredio Srbiju i spustio joj cenu ispod vrednosti jednog običnog srednjovekovnog kraljevstva, nego je činjenica da za famozni „status kandidata“ srpski vlastodršci daju celu Srbiju, kako bi sačuvali svoju lovu po švajcarskim ili nekim drugim „egzotičnim bankama“ – što za srpski narod definitivno vredi manje – od Ričardovog konja!

[/restrictedarea]