HAARP Pandorina kutija

Piše Mara Knežević Kern

Onima koji još nisu primetili da nebo nad nama više nije isto, da oblaci dobijaju zlokobne obrise, a životinje menjaju navike – preporučujemo knjigu dr Nika Begiša i Džin Mening „Anđeli ne sviraju na toj harfi“ („Angels Don’t Play it HAARP“). Zahvaljujući globalnoj informacionoj mreži, autori su objedinili saznanja o „misterioznom“ sistemu HAARP izgrađenom na Aljasci, da bi nam predstavili novu kontroverznu nauku, građenu na temeljima Teslinih otkrića

Naručioci i finansijeri „High-frequency Active Auroral Research Programa“ (HAARP) žele da ga predstave kao čisto naučno-istraživački projekat, pokrenut sa ciljem poboljšanja kvaliteta života na planeti. Tu je i floskula o „traženju modaliteta kako iskoristiti jonosferu za ciljeve odbrane“, kojoj bismo možda i poverovali da vojni dokumenti ne govore suprotno. Naime, ovde se radi o potpuno novoj vrsti oružja nezamislive snage, osmišljenoj od strane opskurnih likova skrivenih iza opskurnih institucija (Pentagon, CIA…) tesno vezanih sa američkom vladom, armijom i tajnim službama, u saradnji sa Univerzitetom „Ferbanks“ na Aljasci.
Prava uloga, značaj i domet oružja namenjenog „Ratu zvezda“, prikrivaju se uz pomoć medija i kontroverznih izjava za štampu, ali samo postojanje sistema van kontrole međunarodne zajednice i priroda ovog vojnog megaprojekta budućnosti, nikog ne ostavlja ravnodušnim.

[restrictedarea]

PROJEKAT ZA KATAKLIZMU
Teksaški fizičar Bernard Istlund (Bernard Eastlund) posedovao je patente proizašle iz paketa ideja, među kojima su najznačajnije koje se tiču Teslinog principa rezonance. Planovi o izgradnji objekta na Aljasci prvobitno su bili pod kontrolom ARKO „Pauer tehnolodžis inkorporejted“ (APTI), filijale „Atlantik ričfajd kompani“ – jedne od najvećih naftnih kompanija na svetu. APTI je ugovorila izgradnju HAARP objekta, da bi u junu 1994. godine čitava kompanija, patenti koje je posedovala i ugovor o drugoj fazi izgradnje bili prodati firmi „E-Sistems“ – jednoj od najvećih kooperanata CIA-e za izgradnju objekata. „E-Sistems“ je na kraju kupio „Rajtio“ – jedan od najvećih vojnih liferanata u svetu i vlasnik stotine patenata, među kojima je i onaj koji se oslanja na rane radove Nikole Tesle iz 1900. godine, o prenosu električne energije od proizvođača do potrošača, bez žica.
Dr Begiš i Mening došli su do Istlundove patentne dokumentacije, u kojoj piše da se ovim izumom „može poslati u atmosferu ogromna količina energije, na željenu stratešku lokaciju i održati nivo usmerene snage“. Primenom tehnologije može da se poremeti let aviona i raketa sa sofisticiranim sistemom navođenja, mogu se izazvati smetnje u komunikacijskim sistemima – na zemlji i u vazduhu, a pri tom sistem ima sposobnost da iskoristi komunikacijsku mrežu i kad su ostale komunikacione mreže prekinute.
Sem toga, moguće je uticati na izmenu klime, menjanjem gornje atmosfere i preusmeravanjem vetrova, uz formiranje atmosferskih čestica koje će se ponašati kao sočivo ili fokusirajući uređaj.
Begiš je došao i do 11 drugih patenata u posedu APTI-a, koji omogućavaju eksploziju nuklearne snage bez zračenja, kao i mnoge trikove iz „Ratova zvezda“, sa detaljnim uputstvima o njihovoj primeni. Autori posebno skreću pažnju na vazduhoplovna dokumenta, u kojima se govori o sistemu za manipulaciju i uznemiravanje ljudskih mentalnih procesa, putem pulsiranja „radio-frekvencijskog“ zračenja (uz pomoć HAARP-a), sa mogućnošću primene na velikim geografskim prostranstvima.
Ma kako autori opravdavali projekat, naučnici tvrde da bi efekti korišćenja ovog nivoa snage u našem prirodnom štitu – jonosferi – mogli biti kataklizmični.
Eksperimentalni sistem za usavršavanje supermoćnog oružja, na bazi radiotalasne tehnologije, deluje na jonosferu elektromagnetnim talasima, bombardujući gornje slojeve atmosfere usmerenim i kontrolisanim elektromagnetnim zracima, koji se vraćaju na zemlju kao smrtonosno oružje sa nesagledivim efektima. To je u stvari napredni model „jonosferskog grejača“ (jonosfera je deo Zemljine atmosfere sa većom gustinom naelektrisanih čestica – jona, i zahvata gornje slojeve atmosfere na 40 – 60 milja iznad njene površine). Za ovaj sistem se pojednostavljeno može reći da funkcioniše obrnuto od teleskopa: antena šalje signale umesto da ih prima.
Osnivač „NO HAARP“ pokreta Kler Zikur (Clare Zickuhr) upozorava javnost na nedoraslost i nekompetentnost diletanata koji se poigravaju silom koju nisu u stanju da kontrolišu: „Vojska će zadati udarac jonosferi, a zatim će posmatrati šta će se desiti! Propustili su da nam kažu da nemaju pojma šta dalje.“ Ali „mačo nauka“ Pentagon države voli neizvesnost: „Veliki momci dobili su nove igračke“ – zaključuju dr Begiš i Mening, nazivajući ovo poigravanje sa prirodom „globalnim vandalizmom“.

INSPIRATORI I VODEĆI IDEOLOZI
Najviše podataka o HAARP-u nađeno je u dokumentaciji Zbignjeva Bžežinskog i J. F Mekdonalda (nekadašnjeg naučnog savetnika predsednika Džonsona). Dokumenti pokazuju kako se mogu proizvesti negativni efekti na ljudsko zdravlje i um, a zapanjujuće iskrene izjave Bžežinskog (1970) o neophodnosti stvaranja društva sa „više kontrole i usmeravanja“, ne ostavljaju prostor za nedoumicu. „Anđeli ne sviraju HAARP“ (igra reči – harp je harfa) – kaže Bžežinski, predviđajući socijalnu krizu kao idealan momenat da se uz pomoć medija povrati poverenje naroda i društvo neprimetno transformiše u diktaturu.
Na osnovu izjave geofizičara J. F Mekdonalda, specijaliste za probleme ratovanja, nedvosmisleno se zaključuje da politički stratezi nameravaju da eksploatišu ispitivanja mozga i ljudskog ponašanja: „Ovi talasi, vremenski precizno podešenim udarima veštački uznemirenih elektrona, mogu dovesti do obrasca za oscilacije koje proizvode relativno visok nivo snage nad određenim delovima planete… Na taj način može se razviti sistem – koji bi ozbiljno ugrozio rad mozga velikoj populaciji u određenim regionima, tokom dužeg vremenskog perioda“. Mekdonald tvrdi da projekat neumitno napreduje, i predviđa njegovu konačnu primenu za nekoliko decenija. U uvodnom članku „Kako uništiti prirodni ambijent“, za knjigu „Unless Peace Comes“ – („Dok ne dođe mir“), on kaže da je „ključ za vođenje geofizičkog rata identifikacija ekoloških nestabilnosti – da bi se uz dodatak male količine energije oslobodila mnogo veća količina energije“. U Mekdonaldsovoj knjizi nalaze se opisi manipulacije vremenom, ona predviđa namerno topljenje ledenih površina, kontrolu okeanskih talasa, proizvodnju ozonskih rupa, kontrolu moždanih talasa…
Dr Begiš i Mening su na više od 40 stranica knjige izneli radove profesora sa Harvarda, vojnih planera i naučnika – sa planovima za testiranje elektromagnetske tehnologije. Jedan od dokumenata, u kojem se nalaze uputstva za upotrebu ovog oružja, sa frekvencijom na kojoj se eksperimenti mogu izvesti (upravo ona koju HAARP može da emituje), nađen je kod Crvenog krsta iz Ženeve.
Vojska SAD-a već 20 godina eksperimentiše ovom tehnologijom, na razne načine: od Vijetnama – gde su vršeni eksperimenti sa kišom, preko poigravanja munjama i uraganima – projekti „Skyfire“ i „Stormfury“, do „Prime Argus“ programa za predviđanje zemljotresa i prouzrokovanje istih.

IGRE PENTAGON DRŽAVE
U dokumentu Vazdušnih snaga SAD-a piše: „Mogućnost primene veštačkih elektromagnetnih polja je široka i može se koristiti u vojnim i kvazivojnim situacijama… Sem borbe protiv terorističkih grupa, mogla bi se primenjivati za kontrolu masa i kao protivpešadijska tehnika ratovanja. U svim slučajevima EM (elektromagnetni) sistem proizveo bi fiziološke i perceptivne poremećaje i dezorijentaciju… Prednost je što su nevidljivi i teško ih je ometati“.
Kad je u pitanju korišćenje ovog „najvećeg i najsvestranijeg predajnika na svetu“, američki Kongres proučava mogućnost korišćenja HAARP sistema u cilju prodiranja signala (odbijenih od jonosfere) u zemlju. Mogućnost prodiranja u dubinu od nekoliko kilometara omogućila bi lociranje podzemnih magazina sa municijom, minerala, tunela… Problem je u tome što frekvencija zračenja, potrebna za probijanje kroz zemlju, koincidira sa frekvencijom koja nanosi štetu – kako ljudskom mozgu, tako i biljnom i životinjskom svetu.
Vojska već poseduje tehnologiju za kontrolu vremena, sprovođenje eksperimenta na celoj planeti samo je pitanje vremena (mnogi veruju da pojava hemijskih tragova na nebu predstavlja deo operacije), a zabrinuti istraživač Pol Šefel upoređuje stanje Zemlje sa stanjem bolesnika u groznici, kojem neprestano veštački dižu temperaturu: „Ukoliko ne želimo smrt planete, moramo prestati da proizvodimo nestabilne čestice koje generišu njenu groznicu“.
Uznapredovala igra „dečaka iz Pentagon države“ već je dovela do dramatičnih promena – moguća interakcija HAARP zračenja i Zemljine jonosfere je zastrašujuća. Dejvid Džarou upozorava da „efekti ovog mešanja u simfoniju Geine geomagnetske harfe nisu poznati, a čak i ako imaju nameru da nauče da iskoriste bilo koji efekat – oni ne igraju u skladu sa globalnom simfonijom“.

[/restrictedarea]