Evropske patke i domaće žabe

Piše Dragomir Antonić

Ne postoji evropski patak ili patka iz beogradske Kancelarije za evropsku integraciju koja nije u poslednjih desetak dana u Beogradu javno solila pamet svima o „realnosti Kosova“, „saradnji sa susedima“, „o miru i ljubavi u regionu“… Sve nam to ispričaju, a onda nas progutaju

Opšta konfuzija na sve strane. Hrvatima smetaju tužbe koje je Srbija poslala  protiv njihovih ratnih zločinaca. Hoće da donesu zakon da ne mogu više da primaju tužbe iz Srbije. Klati Srbe je dozvoljeno, ali tužiti kasape nije.

STARI VRABAC
Slovenački državni lažov iz devedesetih godina Jelko Kacin slika se sa pederima, prisustvuje ekonomskim forumima i otrcava državu u kojoj je gost. Prisutni mu aplaudiraju, a žandari ih čuvaju. Od koga – ne zna se.
Prosveta nezavisne i suverene Crne Gore izbacuje iz čitanki i lektire pesnike. Sa pesnicima izbacuje i pesme. Ako hoćeš u evropsku Atlantidu, to jest evroatlantsku integraciju, ne smeš da čitaš ili recituješ Desanku Maksimović, Matiju Bećkovića, Jovana Jovanovića – Zmaja… Uči napamet Novaka Kilibardu ili Jevrema Brkovića. Za ono kud su pošli, ova dvojica su im taman. Svako dalje znanje samo bi im otežalo put.
Ono, nije čika Jova ni u obrazovnom sistemu države Srbije omiljen pisac. Ne vole ga ni nevladine organizacije, ni gradske vlasti Beograda nisu mu naklonjene. U centru grada jedino su ulicu koja je nosila njegovo ime podelili na dva dela. Onaj mnogo manji su ostavili da se zove kao i ranije, a većem delu nekadašnje ulice nadenuli su drugo ime.
Jovan Jovanović rođen je 1833. godine u Novom Sadu, a sahranjen 1904. godine u Sremskoj Kamenici. Znači, živeo je pre svih aktuelnih promena i reformi. I svetskih i naših. Završio je dva fakulteta: pravni i medicinski. Pokrenuo je i uređivao dečje časopise. Ispevao na hiljade pesama, od kojih se mnoge i danas u građanskim kućama deklamuju. Dovoljno da ga običan svet i deca ne zaborave. Oni ga razumeju kao što je on njih voleo.
Čika Jova je voleo Srbiju i Srbe. Bio je nesrećan što je najveći deo srpskih zemalja bio pod tuđom vlašću. Plašio se da vekovno robovanje ne umrtvi narodnu čežnju za slobodom, da se rodoljubi ne povedu za izdajnicima, da tuđinski jezici ne potisnu srpski govor. Zato su njegovi stihovi puni rodoljublja i upozorenja na opasnosti koje vrebaju, ispevani u neobičnoj i zavijenoj formi. Kada piše stihove:
„pita mačka vrapca stara
gde ćeš vrapče večerati
ovde-onde, tuda-svuda, tako vrabac odgovara;“
čika Jova šaljući naizgled upozorenje deci, savetuje sve da u druženju sa umiljatim, a pritvornim osobama ne otkrivaju do kraja sopstvene namere, jer vekovi provedeni pod okupacijom su bile gorko iskustvo. Zato je „vrabac stari“, metafora za tradiciju i iskustvo na koje se mora osloniti mlađi naraštaj.

I STARI PATAK
Slično je i sa pesmom „Patak i Žaba“. Nju bi trebalo uvrstiti u sve školske i obrazovane programe. Kad pročitate pesmu stičete utisak da gledate i slušate današnje „svetske mirotvorce“ koji vas bez imalo zazora varaju, ponižavaju i uništavaju. Pesma glasi:
„Ako ste dokoni,
pročitajte ovo:
stari patak ukraj bare,
držao je slovo.

Slušale ga žabe
velike i male,
slatke su mu reči
jedva dočekale;

Govorio patak,
o vrlini mira
i da niko nikog,
ne treba da dira.

Svako ima prava
da slobodno živi,
niko ne sme tlačit one
što mu nisu krivi.

Sloga, mir i ljubav
blagoslov je pravi,
zato neka niko
nikoga ne gnjavi.

Slušale su žabe
ovo krasno slovo,
kad patak ućuta
desilo se ovo.

Jedan žabac mali
pobliže je stao,
a patak ga zgrabi,
pa ga progutao.

Iz ovo se nešto
i naučit dade:
hulje lepo zbore,
al’ nitkovski rade.“

Ispevano u ovoj pesmi mi doživljavamo svakodnevno. Ne postoji evropski patak ili patka iz beogradske Kancelarije za evropsku integraciju koja nije u poslednjih desetak dana u Beogradu javno solila pamet svima o „realnosti Kosova“, „saradnji sa susedima“, „o miru i ljubavi u regionu“, „o Ustavom zagarantovanom pravu na različitost“. Sve nam to ispričaju, a onda nas progutaju. Pri tom u depeši napišu kako su nas po ko zna koji put preveslali žedne preko vode. Upamtite drage moje Srpkinje: čitajte ili recitujte  čika Jovine pesme svojoj i tuđoj deci. Makar jednu dnevno. Obrazujte ih vi, kad već neće škole. Pesme su nadahnute toplinom i ljubavlju za sve što je dobro, lepo i plemenito. One opominju, ukazuju i savetuju. Nikad ne osuđuju. Zato se ove pouke naučene u dečjem dobu i mladosti pamte tokom čitavog života. Verujte da pomažu.