VEBSTER TARPLI Mreža zla na ostrvu Utoja (deo prvi)

Razgovarala Biljana Đorović

“Stav Norveške prema NATO bombardovanju Libije verovatno je neposredni  uzrok sprovođenja nedavne vrlo složene terorističke operacije u ovoj zemlji, jer je norveško povlačenje otvorilo perspektivu  raspada NATO-a koji bi lako mogao da se nađe pred kolapsom. Dovoljan je samo jedan poraz i da se NATO raspadne i bila bi zaista poetska pravda da Gadafi porazi NATO uz pomoć Norveške”, kaže naš sagovornik, istoričar i geopolitičar, beskompromisni kritičar spoljne i unutrašnje politike SAD

Doktor istorijskih nauka Vebster Tarpli je naučnik kojem je traganje za istinom cilj od kojeg  ne odustaje. Pisac, novinar, predavač, beskompromisni kritičar spoljne i unutrašnje politike SAD, u svojim knjigama, tekstovima i predavanjima opisuje model „false flag“ terorističkih operacija organizovanih u okviru  uspostavljene „mreže zla“  koju čine vojnoobaveštajni sektor  koji radi preko krtica čija je mreža uspostavljena u privatnom sektoru i u mejnstrim medijima. Vebster Tarpli je u svojim knjigama, kakva je „9/11 Synthetic Terror: Made in USA“, analizom dokazao da je događaj od 11. septembra pripreman i izveden kao„false flag“ operacija, kao i Vikiliks koji je, po uvidima Tarplija, predstavljao uvod za dalji postmoderni obračun sa nacionalnim državama, vrednosnim sistemom, ali i uvertira za ratove na Severu Afrike i Bliskom i Srednjem istoku.
Sa Vebsterom Tarplijem u prvom delu intervjua za „Pečat“ razgovaramo o masakru počinjenom na ostrvu Utoja, udaljenom oko 40 kilometara zapadno od Osla, i na kojem se tog petka 22. jula okupilo između 600 i 700 tinejdžera starosti 13-20 godina. Po zvaničnoj verziji događaja, pola sata posle bombaškog napada na vladin kvart u samom centru norveške prestonice, Andres Bering Brejvik, „norveški monstrum“ kako su ga prozvali medijski poslenici širom sveta, stigao je na ostrvo Utoja gde je (kako se do skora tvrdilo) ubio oko 90 ljudi (norveška policija je do sada utvrdila identitet 68 tela).

Vaš model analize „false flag“ operacija pokazuje strukturu po kojoj deluje „mreža zla“ koju pokrivaju i prikrivaju korporativni mejnstrim mediji. Struktura pokazuje da mrežu čine tri sloja participanata. Prvi nivo čine „žrtvena jagnjad“, oni koji se u zvaničnoj verziji predstavljaju kao izvršioci. U tu kategoriju ulaze – kako kažete : ludaci, fanatici, dubleri, ljudi sa lažnim identitetom; na drugom nivou su krtice locirane na svim bitnim mestima koja je potrebno uvesti u operaciju i upotrebiti za svoje  ciljeve, uključujući medijske poslenike, i na trećem nivou su pravi izvršioci, teroristi, tehničari, oni koji realizuju operaciju. Kakvi su vaši zaključci,  da li je zvanična verzija masakra na ostrvu Utoja tačna?
Prvo pravilo je: ne smete se fokusirati na „žrtveno jagnje“ (patsy). U slučaju ovog masakra Brejvik je „patsy“, tako da su svi atributi njemu pripisani artificijelni, skrojeni po meri  cilja koji se želi postići. U žargonu obaveštajnih agencija njemu je pridodata legenda, izmišljena priča „pokrivalica“; obezbeđen je lažni ideološki profil kako bi se odigralo na mržnju, odbojnost, zavist i strah, ali čak i divljenje, jer njegov ideološki profil može predstavljati ego ideal nekih ljudi, onih kojima to što je uradio može izgledati privlačno: ukoliko ste neonacista možete pomisliti: „O, ovo je stvarno neverovatna, sjajna osoba“. Generalno govoreći, međutim, emocije koje se „gađaju“ su mržnja, strah, i zavist koji mogu da mobilišu izvestan broj ljudi na akciju ili na određeno kolektivno stanje duha ogromnog broja ljudi na planeti. Dakle prvo pravilo kada se radi o „false flag“ operacijama je: ne smemo se skoncentrisati na „žrtveno jagnje“.
Obratite pažnju na kontradikcije koje se javljaju između legende – zvanične priče, lažnog, artificijelnog profila koji nam prodaju zvanični mediji  i   realnosti, za koju će se sigurno pokazati da ni slučajno nije onakva kakva nam je predstavljena zvaničnom verzijom, po kojoj je reč o entuzijasti za evropski vojni red i krivični tribunal templara, i druge fantastične priče kojima nas odasvud obasipaju. Istina će isplivati i to na obodu vesti. Ovde je upotrebljeno nekoliko jasnih trikova: oni su preuzeli šou viđen tokom „Virdžinija  Teh“ masakra iz aprila 2007, kada je u pitanju bio momak koji je posedovao obilje fotografija. U ovom slučaju imamo dosta fotografija samog Brejvika, on se na skali ubistava kotira veoma visoko  i dolazi na sam vrh masovnih ubistava. Teško je i poverovati da je reč o čoveku koji je sam mogao da ubije toliki broj ljudi. U slučaju ubistva u Fort Hudu postavljalo se pitanje kako neko može ubiti trinaestoro ljudi u bazi u kojoj su svi naoružani.

Kako vi sagledavate dokument čiji je autor Andres Bering Brejvik? Reč je o dugačkom spisu na 1.500 strana, svojevrsnom manifestu pod nazivom „2083: Evropska deklaracija nezavisnosti“.
„Manifest“ je stvar na koju svakako treba obratiti pažnju jer predstavlja  ideološku podlogu obavijenu oko Brejvika: što će reći – krunski dokaz. Analizirajući ovaj dokument prva stvar koja se primećuje je da je savršeno napisan, na perfektnom engleskom jeziku. Pri tom ne mislim na sadržaj dokumenta, već na punktuaciju, stil i ostale literarne kvalitete. Kako  može neko napisati tako dobar tekst na stranom jeziku? To zaista nije lako i u najvećem broju slučajeva postoje mali znaci koji upućuju na to da li je tekst pisao neko kome to nije maternji jezik.  Postoji još jedna stvar koja pokazuje da je CIA ili onaj ko stoji iza dnevnika, štedela novac na njemu: oni su reciklirali pozamašni deo „Unabomber manifesta“, a da su se oglušili na Zakon o autorizaciji. Najveći deo manifesta je bukvalno preuzimanje, reč po reč „Unabomber manifesta“,  kako ga  je nazvao FBI (naziv je „Industrijsko društvo i njegova budućnost“) čiji je autor bio ekstremni ekologista Teodor Džon „Ted” Kačinski, briljantan student Harvarda, upisao ga je sa 16 godina, doktorirao je matematiku na Univerzitetu „Mičigen“ i bio izabran za asistenta na Berkliju koji je međutim napustio posle dve godine posvetivši se proizvodnji i isporučivanju bombi ljudima iz sfere biznisa i tehničkog razvoja koje je smatrao najodgovornim za uništavanje budućnosti planete. Delovi manifesta koji je napisao Kačinski jednostavno su prepisani, tako da moramo da obratimo pažnju i na izveštaje koji kažu da će Kačinski tužiti Brejvika za plagiranje kao i za kršenje autorskih prava.

Vaš metod upućuje da gledamo  iznad „žrtvenog jagnjeta“, kao i da se skoncentrišemo na tehničare, na krtice, i iznad svega na prave izvođače, prave teroriste. Koga ovde nalazimo u domenu krtica?
Nalazimo da su SAD organizovale mrežu sastavljenu od norveških penzionisanih policajaca, od kojih su neki veoma visoko pozicionirani u Norveškoj. Ova mreža se naziva SIMAS (The Security Incident Management Analyses System -Sistem za analizu i upravljanje bezbednosnim incidentima). Radi se o bazi podataka i mreži ljudi čiji se delovi, „ćelije“, nazivaju: Detection Surveillance Unites (SDU), jedinice za tajni nadzor o čijem je nezakonitom delovanju na teritoriji Norveške bilo reči i na norveškoj televiziji „TV2“. „SDU“ su regrutovale bivšeg šefa antiterorističke  policijske  jedinice u Oslu, veoma značajnog i važnog čoveka u Norveškoj, što svakako znači da ove jedinice nisu tek odeljenja za nadzor i nadgledanje onih koji učestvuju  u demonstracijama protiv SAD, već da se radi o načinu da se potčini policijsko odeljenje. Ako vam dođe bivši čelni čovek antiterorističke jedinice i zamoli vas za uslugu i u zamenu vam obezbedi novac i što god želite, to je svakako delotvoran način da se identifikuju oni koji pristaju na takav oblik uticaja, čime se mobilišu u različite svrhe. Možemo zaključiti da su na ovaj način obaveštajne agencije Sjedinjenih Država sprovele velike programe regrutovanja penzionisanih norveških policajaca sa ciljem uspostavljanja nadzora unutar zemlje pod programom poznatim kao SIMAS, savršeno sredstvo za prodor i subverziju norveške policije od strane NATO.
I, obratimo pažnju na to kako se policija ponela u slučaju masakra u omladinskom kampu na ostrvu Utoja, nedaleko od Osla. Specijalci SVAT tima su izjavili da nisu imali na raspolaganju helikopter, jer su piloti bili na kolektivnom godišnjem odmoru, pa je ta služba potpuno zatajila. To je razlog zbog kojeg je elitna jedinica „Delta fors“ stigla na ostrvo sat vremena pošto je Brejvik počeo da puca. A kada je policija konačno došla do obale, izabrali su čamac u koji su natovarili isuviše ljudi i opreme i čamac je počeo da tone, tako da su oni morali da se vrate, te im je bilo potrebno dva pokušaja da uopšte stignu na Utoju. Postavlja se pitanje zašto je tako, zbog čega nije bilo helikoptera. Norveška je veoma velika zemlja i za brigu o bezbednosti neophodna su vazduhoplovna transportna sredstva. A onda:  nemački turista Marsel Glef je svojim čamcem  mogao da ide i da se vraća nekoliko puta uzastopno u Utvik i tako spase dvadesetoro dece sa ostrva. Dakle, Nemac je mogao da mnogo puta ide čamcem do ostrva, kupi ljude iz vode i odvozi ih u Utvik, dok od policije nije bilo ni traga, ni glasa.

Da li se zaista radi o nekompetenciji i nevičnosti, kako se u medijima tumači očigledan i teško objašnjiv neuspeh norveške policije?
Rekao bih da je ovo prima facie dokaz da ima krtica u policiji.

Sledeće pitanje koje se  na osnovu šeme  funkcionisanja „false flag“ operacija postavlja je pitanje „tehničara“, izvršioca. Ko su tehničari?
Tehničari su ljudi koji zaista raspolažu sposobnošću da ubijaju. Tehničke, profesionalne sposobnosti da budu ubice, da preuzmu kontrolu nad avionom, da lansiraju raketu, da naprave komplikovanu bombu, da urade stvari koje „žrtveno jagnje“ ne može da uradi. Ko je obično „žrtveno jagnje“? „Žrtveno jagnje“ je obično paranoidni šizofrenik (što mislim da je slučaj i sa Andresom Beringom Brejvikom).
Ovakve složene operacije pažljivo se i dugo planiraju. Ako pogledate bekgraund u prethodnim slučajevima, uvek je tu još neko ko ne postoji u medijskom narativu. U slučaju ubistva  u  bazi Fort Hud, u Teksasu 2009. godine, za koja je optužen major vojske SAD Nidal Malik Hasan, učestvovali su još najmanje jedan ili dva dodatna strelca, koji su veoma brzo  prestali da se spominju u medijima. Kada je reč o masakru  na ostrvu Utoja treba pogledati članak objavljen u norveškim novinama „VG“,  u kojem dva svedoka pod svojim imenima i nekoliko neimenovanih svedoka govore o drugom strelcu visokom 1.80 m, on izgleda kao Norvežanin samo što ima tamniju kosu. I u ovom slučaju imamo ne jednog, već nekoliko svedoka koji su posvedočili o postojanju drugog strelca i to je sada bilo u svetskim medijima, bilo je na Si-En-Enu, „Franse 24“, radijskim vestima na CBS-u, mnogo ljudi je priznalo da je postojao drugi strelac. I policija je izjavila da je možda postojao i drugi strelac, ali da bi priča o tome samo dalje širila paniku i strah.

Kako razumeti zvanična objašnjenja koja su povodom strahovitog zakašnjenja, kojim bi se umanjile posledice masakra na ostrvu Utoja, dale policijske jedinice i specijalne jedinice u Oslu?
Da, u vezi sa krticama valja dodati i to da je kada je policiji trebalo sat i po, 90 minuta da dođe do ostrva (ubijanje se odvijalo tokom 90 minuta, dok policija nije konačno došla), policajci su se ubici obratili po imenu „Hej, Brejvik!“, dakle, znali su njegovo ime, ono se nalazilo u njihovim fajlovima, datotekama. Jedan od mojih norveških izvora rekao mi je da norveška policija sada priznaje da je Brejvika imala na svojim listama za nadgledanje. Kada se vratio iz Poljske sa ogromnom količinom hemikalija koje je bilo nelegalno uvesti u Norvešku, niko ga nije zbog toga gonio, dopustili su mu da to uradi. Pištolj iz kojeg je pucano u ovom masakru koristi dum-dum metke koji se rasprskavaju i fragmentišu unutar tela žrtve, posle čega nije moguće izvršiti balističku analizu ili je to mnogo teže učiniti, a još jedan moj izvor mi je predočio da je najverovatnije upotrebljeno oružje iz vojnog arsenala koje koristi dum-dum metke. Dakle: policija je znala ime čoveka koji je osumnjičen, bio je na njenim listama za nadgledanje i izveo je nelegalnu akciju unošenja velike količine hemikalija u Norvešku, što nedvosmisleno ukazuje na postojanje krtice u redovima policije, imamo i tehničara – drugog strelca, on se obavezno mora držati izvan medijskog narativa. Najzad, pitanje koje se postavlja je da li je izvršen trening, vežba kao priprema za ovu operaciju? Odgovor je pozitivan: da, 17-18. marta 2010. godine, pre više od godinu dana policija je izvela antiterorističku vežbu u blizini zgrade Opere u Oslu, manje od kilometar udaljene od kancelarije predsednika vlade u kojoj su korišćene eksplozivne naprave, rasprskavajuće granate, fleš granate i druge vrste eksplozivnih naprava.  To je bila prilika da se unesu eksplozivna sredstva u kancelariju predsednika vlade. I tu dolazimo do kompletne slike: do postojanja svih komponenata: „žrtvenog jagnjeta“, krtica, tehničara i pripremne vežbe, što nas dovodi do zaključka da je reč o „false flag“ terorističkoj operaciji velikih razmera.

Nedostaje nam samo još jedna veoma važna komponenta: motiv.
Da, tu je i preostala komponenta: motiv. Norveška je doprinosila sa šest mlaznih aviona u bombardovanju Libije. Šest od šezdeset predstavljalo je učinak od 10 odsto u NATO bombardovanju Libije. I posle 90 dana učestvovanja i sudelovanja u ovoj akciji, Norveška je rekla da je ispunila svoju tromesečnu obavezu i  da više neće participirati: daćemo još četiri aviona u julu i od avgusta meseca nećemo dati ništa, rekli su norveški zvaničnici.

Istog dana kada je Norveška najavila prestanak angažovanja svojih borbenih aviona u  cilju bombardovanja Libije,  to isto najavila je i Holandija.
Da, i Holandija je  izašla sa stavom da više neće učestvovati u bombardovanju Libije. I te dve zemlje su smanjile broj bombardera za 20 odsto, a Norveška je prva NATO zemlja koja je rekla: „Gotovo je, ispadamo, vraćamo se kući, završili smo“.  Dakle, Norveška se povukla, Holandija je počela da se povlači, Berluskoni trpi strašan pritisak Severne lige, u SAD 15 glasova u  Predstavničkom domu bilo je protiv angažovanja Baraka Obame i SAD u vojnim operacijama protiv Libije. A  Predstavnički dom obezbeđuje fondove za rat, što predstavlja potencijalnu mogućnost da ih ne odobri.
Norveška zbog različitih razloga vodi proarapsku spoljnu politiku, oni su sponzorisali pregovore koji su rezultirali tzv. „Oslo sporazumom“ iz 1994. godine, koji je trebalo da  predstavlja okvir za buduće pregovore i odnose između vlade  Izraela i Palestine, a Norveška je planirala da prizna palestinsku državu u septembru, kao i da glasa na Generalnoj skupštini UN u prilog priznanja palestinske države. Odnos Norveške prema Palestini i agresiji Izraela je akumulirani uzrok za sprovođenje „false flag“ operacije masakra u Utoji, dok uskraćivanje aviona za NATO bombardovanje Libije možemo videti kao neposredni uzrok sprovođenja ove  operacije. Ono je otvorilo perspektivu  raspada NATO-a, koji bi lako mogao da se nađe pred kolapsom. Dovoljan je samo jedan poraz i da se NATO raspadne i bila bi zaista „poetska pravda“ da Gadafi porazi NATO uz pomoć Norveške.
Manifest koji je za sobom ostavio imenovani masovni zločinac Andres Bering Brejvik, dokument na 1.500 strana pod nazivom „2083: Evropska deklaracija nezavisnosti“ pokazuje da su Srbi navodno postali uzor masovnom ubici. Medijski prozvan „norveškim monstrumom“ Brejvik objašnjava svoju borbu protiv islamizacije Evrope, pozivajući se na srpsku istoriju, književnost i NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.  Pored veličanja Radovana Karadžića, Brejvik je u svom manifestu, govoreći o negativnim elementima islamske kulture, proučavao iskustva srpskog naroda pod turskom vladavinom, pri čemu je citirao i neke od naših najvećih autoriteta u kulturi i nauci, Ivu Andrića i Jovana Cvijića. U manifestu se  spominje i uticaj dr Srđe Trifkovića, autora studija „Senka džihada“ i „Defeating Jihad: How the War on Terrorism May Yet Be Won, In Spite of Ourselves“…  i tu nipošto nije kraj…
Jasno: bilo ko koga Brejvik spominje u svom manifestu je po analogiji izložen demonizaciji. Bilo koji pogled na svetska, kulturna, politička ili verska pitanja koji se razmatraju u knjizi, ma koliko utemeljeni i razložni, takođe su izloženi demonizaciji. Dovoljno je postaviti  pitanje o imigracionim zakonima, pa da komentar bude: o, pa ti si neonacista, kao i Brejvik. Na to možemo gledati kao na poljubac smrti, smrtonosan ujed crne udovice koji naravno sledi propagandnu antisrpsku medijsku matricu uspostavljenu od 1990. godine naovamo.
Kada se radi o ovakvom tekstu morate znati da je on pisan u „Lengli Virdžinija“ sedištu CIA-e i/ili sedištu Pentagona u Briselu, ili na nekom takvom mestu. Brejvikov manifest nije njegovo delo.  Mehanika teksta pokazuje da je uređen od strane uredničkog odbora neke velike  publikacije. Očekivali biste delo u fragmentima, puno nedorečenosti, rupa, nikako ovako koherentan rukopis. Ovaj manifest možete shvatiti i kao poruku Srbiji i Srbima iz Pentagona ili CIA-e  „Lengli“.

Tragedija na ostrvu Utoja u Norveškoj je teško i potresno svedočanstvo o vremenu u kojem živimo. „False flag“ operacije predstavljaju stalnu i veliku opasnost za sve zemlje na planeti.
Da, tragedija u  Norveškoj je strašna. Sistem o kojem smo govorili: SIMAS ( The Security Incident Management Analyses System – Sistem za analizu i upravljanje bezbednosnim incidentima) može predstavljati novi GLADIO, operaciju koja je u Italiji ubila jako mnogo ljudi: oni su bombardovali, imali snajperiste, izvodili najrazličitije terorističke akcije, pri čemu je na hiljade ljudi poginulo. Ove akcije su bile noćna mora za Italiju  tokom dužeg perioda i možemo reći da je „Bader Majnhof“, grupa u Nemačkoj koja se  predstavljala kao ogranak Crvene armije, osnovana na isti način i sa istom svrhom: sprečavanjem uticaja  komunizma i levice. Širom Evrope su organizovane „false flag“ operacije i jedini izuzetak bila je Francuska, iz koje je De Gol 1966. godine izbacio NATO, što je omogućilo da se terorizam u Francuskoj nikada ne ispolji na način na koji se ispoljavao u ostalim delovima zapadne Evrope.
Generalno govoreći, možemo zaključiti da je na delu funkcionisanje „mreže zla“. Mreža zla u SAD funkcioniše od 1895. godine, od administracije Grovera Klivlenda, američkog predsednika u to vreme, koji je predao kontrolu nad američkim spoljnim dugom i finansijama Volstritu i Londonu. Odnosi moći uspostavljeni 1895, sa predajom Grovera Klivlenda G.P.Morganu i Londonu, doveli su do trijumfa vladavine mreže zla kao sistema uspostavljenog od strane Volstrita koji ga kontroliše sve do danas.

____________

Vodič kroz krize svetske istorije

Na poziv italijanskog Parlamenta, Tarpli je osamdesetih godina prošlog veka uradio opsežnu studiju o ubistvu italijanskog premijera Alda Mora, koja je pokazala da je ubistvo bilo orkestrirano kao „false flag“ operacija od strane masonske lože „P2“ („Propaganda Due“) u kooperaciji sa višim pripadnicima tajnih službi italijanske vlade, dok je krivica svaljena na Crvene brigade.
Vebster Tarpli je autor studija: „Džordž Buš – neautorizovana biografija“; „Preživeti kataklizmu: Vaš vodič kroz najtežu krizu u svetskoj istoriji“; „Obama: postmoderni državni udar: Pravljenje mandžurijskog kandidata“, „Barak Obama: Neautorizovana autobiografija“; „9/11 Sintetički teror: Mejd in USA“ i druge. Od marta 2006. godine Vebster Tarpli vodi svoj  nedeljni onlajn radio šou pod nazivom „Radio Svetska Kriza“ – „World Crisis Radio“, a član je i svetske antiimperijalističke  konferencije „Osovina za mir“, kao i „Naučnici za istinu o 9/11“. Redovni je komentator  u emisiji „Aleks Džouns šou“, čija popularnost počiva na beskompromisnim traganjem za istinom i poprima planetarne razmere.