VEBSTER TARPLI Mreža zla na ostrvu Utoja (deo drugi)

Razgovarala Biljana Đorović

Preporučio bih mnogo više aktivizma. Možemo imati veoma pesimistične analize, ali se ne smemo predati. To je neophodnost poznata kao: „pesimizam intelekta i optimizam volje“, što je ideja koja potiče od italijanskog levičara Antonija Gramšija od pre nekoliko decenija. Slogan zapravo znači: budimo naučnici, otkrivajmo realnost, ma kakva ona bila, osobito njene skrivene dimenzije, imajmo hrabrosti da se suočimo sa činjenicama i napadnimo propagandu i ćutanje kojima su zatomljene

Objavljujemo drugi deo razgovora sa Vebsterom Tarplijem, doktorom istorijskih nauka, kritičarem i analitičarem koji se upustio u razaranje centralnih mitova na kojima počiva delovanje „degenerisane“ svetske elite koja vuče civilizaciju u provaliju, čemu se, smatra naš sagovornik, treba suprotstaviti naučnom argumentacijom, logikom i voljom. U prvom delu razgovora, objavljenom u prošlom broju „Pečata“, Vebster Tarpli je analizirao masakr na ostrvu Utoja u Norveškoj, pokazujući da je reč o takozvanoj „false flag“ operaciji u kojoj je osumnjičeni Andres Bering Brejvik, „norveški monstrum“, žrtveno jagnje, dok su tehničari i izvršioci u  ovoj kompleksnoj operaciji deo složene „mreže zla“ kao modusa operandi u sprovođenju politike beščašća.

Nedavno ste se vratili iz Libije u kojoj ste proveli dve nedelje. Pretpostavljam da ste se sreli i sa Libijskim zvaničnicima?
Da sa velikim brojem zvaničnika. Nisam imao susret sa Gadafijem, ali sam upoznao tadašnjeg zamenika ministra spoljnih poslova Musu Kusu, i  još neke ljude. Veoma saosećam sa Libijom. Mislim da se prema Libiji postupa nepravedno. Pobunjenici, koji su u Bengaziju, zapravo su teroristi Alkaide. Ljudi u Srbiji njihovu situaciju verovatno dobro razumeju, s obzirom na to da ste sve to prošli, uključujući NATO bombardovanje.

Kako će se po vašim predviđanjima okončati rat u Libiji?
Porazom pobunjenika! Mislim da će Gadafi pobediti u tom ratu. Svoj optimizam zasnivam na činjenicama u koje sam se lično uverio:  kada odete u Tripoli ili okolinu Tripolija, najnaseljeniji grad Libije, vidite da  postoji veoma jaka podrška Gadafiju koja se zapravo uvećala kao posledica bombardovanja, što je prirodna reakcija. Ljudi koji su bili sumnjičavi prema  Gadafiju sada su njegove pristalice. I svi su naoružani. Svi imaju kalašnjikove, RPG raketne granate i slično. Radi se o  narodnom ratu i zbog toga je kopnena ofanziva nemoguća. Nemoguća je i pobeda pobunjenika, jer oni nisu ni dovoljno brojni, niti dovoljno dobro utrenirani. Oni rade to što rade zahvaljujući NATO-u, ali mislim da će se koalicija raspasti. Ona se   zapravo već raspada. Mi imamo desničarske reakcionare. Imamo čajanka partiju, reakcionare i izolacioniste. I oni ovu situaciju koriste kako bi se obračunali sa Obamom, što je ispravno i dobro je što to rade. Dalje, u Evropi postoji „severna liga Italije“, „Francuski nacionalni front“,  postoje gomile ljudi koji su nezadovoljni. Obično se tu radi o desničarima. Ali u isto vreme imate masakr  u Norveškoj i mislim da je uzrok tome činjenica da Norveška ne želi da nastavi da bombarduje Libiju, pošto su najavili da će se od 1. avgusta potpuno povući, čime bi zapravo „nestalo“ 10 odsto  NATO bombardera.

Recite nam  više detalja o vašim utiscima sa putovanja u  Libiju, budući da je reč o posebnoj, nimalo bezopasnoj „avanturi“!
U Libiju se ulazi iz Tunisa. Vožnja do Libije traje oko šest sati. Uz put vidite kolone afričkih izbeglica na granici koje napuštaju Libiju zbog ekonomskih sankcija i značajnog pada libijske ekonomije. Vidite mnogobrojne crnce, radnike migrante, pokušavaju da uđu u Tunis. Onda prolazite kroz Libiju. Libija izgleda kao južna Italija. Izgleda kao Kalabrija ili Sicilija sedamdesetih godina, što je za Afriku veoma veliki uspeh. I zapravo vidite ruševine nekadašnjih kompleksa građevinskih zdanja. Proveli su nas da vidimo  Gadafijevu kuću koja je bombardovana, pri čemu su poginula tri njegova unučeta i jedno njegovo dete. Zatim kompleks 50 km zapadno od Tripolija, u kojem je stanovala Al Hualdi familija. Otac je bio general, učestvovao je u puču 1969. godine protiv kralja Idrisa. Pokušali su da ga ubiju, ali nisu uspeli. Nisu uspeli da ubiju ni njegovog sina, inženjera Al Hualdija. On je učestvovao u pravljenju izbegličkih kampova širom Afrike, pa i u samoj Libiji. No,  ubili su njegovu ženu i dvoje dece, neke rođake i kuvara iz Sudana. Ovo je jedna od najstrašnijih stvari koje sam video u svom životu. Slika mladog inženjera Al Hualdija kako plače na grobu svoje žene i izgovara: „Ovo je NATO meni uradio!“ Bombardovanje Libije je zlikovačka akcija i uveravam vas da mnogo ljudi u SAD ne želi da se ovo čini u njihovo ime i uz pomoć njihovog novca. Sada nedostaje samo 15 glasova u Predstavničkom domu kako bi mogli da izglasamo rezoluciju u kojoj bi pisalo da Predstavnički dom neće dozvoliti dalje trošenje novca na rat u Libiji. Tada će rat morati da se završi po uobičajenoj ustavnoj proceduri, premda bi Obama i to jednostavno mogao da ignoriše.

Koliko bi moglo da traje bombardovanje Libije? Vi verujete da će Gadafi ostati na vlasti mnogo duže nego oni koji izgledaju nedodirljivo?
Da, mislim da će Gadafi ostati na vlasti duže vreme. Dovoljno dugo da vidi pad mnogih: francuskog predsednika Nikole Sarkozija, britanskog Dejvida Kameruna, možda američkog predsednika Baraka Obame, a po svoj prilici i nekih drugih.
NATO je svakako voljan da nastavi sa svojim napadima, ali problem je što je rok važenja Rezolucije UN do sredine septembra, tako da će im biti potrebna nova rezolucija Saveta bezbednosti, a bio bih veoma iznenađen kada Rusija ne bi stavila veto na takvu rezoluciju.
I ne treba gubiti iz vida činjenicu da se koalicija raspada: Norveška je ispala; italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavljuje da je bio primoran da učestvuje u bombardovanju zato što ga je na to primorao Barak Obama, kao i italijanski predsednik Đorđo Napolitano, stari komunista koji je postao jedan od jastrebova rata; britanska štampa posle smrti generala Abdel Fataha Junisa kaže da britanski premijer Kameron neće moći da nastavi, jednom rečju koalicija  je u rasulu.
NATO je bombardovao libijsku državnu televizijsku stanicu, kao što je 23. aprila 1999. godine sa veoma sličnim objašnjenjima bombardovao  zgradu „RTS“-a kada je poginulo 16 ljudi. U zvaničnom izveštaju NATO-a za bombardovanje libijske TV kaže se da je alijansa bombardovala tri TV satelitska predajnika kako bi sprečila  „teror emitovanja“ Moamera el Gadafija. NATO je tom prilikom saopštio da su avioni koalicije bombardovali predajnike libijske državne televizije, jer su, kako se navodi, korišćeni za podsticanje nasilja zbog čega predstavljaju pretnju civilima.  Optužbe upućene libijskoj televiziji odnose se i  na huškanje i mobilizaciju Gadafijevih sledbenika.
Užasnut sam. Poznavao sam te ljude, poput dr Šakira poznatog kao Lari King Libije, čiji sam gost u kasnom noćnom programu bio pre skoro mesec dana. I sada se takvo novinarstvo proglašava za terorizam i NATO daje izjave u kojima tvrdi da miran televizijski program predstavlja terorizam i da oni ubijaju ljude koji su uključeni.  NATO je proglasio međunarodnu anarhiju i ubija koga god i kad god želi. Radi se o veoma opasnoj situaciji jer lako može da preraste u šire ratove.

Da li se u SAD odigrava proces koji možemo okarakterisati kao „pad republike“?
Kada govorimo o padu republike onda je to nešto što se događalo u realnosti. Mi znamo da smo blizu pada republike. Pogledajmo Nemačku krajem 1933. godine kada se okončala Vajmarska republika i Hitler došao na vlast. Mi nismo blizu toga, još uvek imamo mogućnost političkog delovanja i, nažalost, veoma mali broj ljudi koristi tu mogućnost, a mnogo više ljudi bi trebalo da shvati da je ona neophodna. Očito se suočavamo sa surovom krizom, ali ne bih želeo da budem apokaliptičan u vezi sa tim, ne bih želeo da dominira strah. Veliki deo opozicije u zemlji je paralisan strahom i raznim oblicima ideologije, a  to nikako ne bih preporučio.

Šta biste vi preporučili? Kakav je vaš odnos prema aktivizmu u trenucima sveopšteg tonjenja u beznađe?
Preporučio bih mnogo više aktivizma. Možemo imati veoma pesimistične analize, ali se ne smemo predati. To je neophodnost poznata kao: „pesimizam intelekta i optimizam volje“, što je ideja koja potiče od italijanskog levičara Antonija Gramšija od pre nekoliko decenija. Slogan zapravo znači: budimo naučnici, otkrivajmo realnost, ma kakva ona bila, osobito njene skrivene dimenzije, imajmo hrabrosti da se suočimo sa činjenicama i napadnimo propagandu i ćutanje kojima su zatomljene.

Vi se sasvim sigurno pridržavate ove maksime. Nedavno ste uputili otvoreno pismo kongresmenu Van Holenu gde govorite o krizi u SAD rukovođeni upravo ovom maksimom i kažete: „Narod SAD ne podržava Obaminu Veliku pogodbu koju nazivate šestočlanom banditskom akcijom kojom se kukavički i nepošteno napada na socijalno osiguranje, Medikare, Medikaid, socijalne programe i beneficije i druge vitalne programe. Smanjenja u ovim programima neće smanjiti deficit, ali će ubiti Amerikance. Takvi rezovi predstavljaju prikriveni oblik genocida. Mi želimo da uštedite novac eliminisanjem svih ratova, uključujući i fijasko  u Libiji. ….Želimo da vidimo da je Volstrit primoran da plati svoj deo…“ Kakav je vaš pogled na krizu koja preti da dovede SAD do bankrota?
Optimista sam u pogledu volje, premda je situacija veoma teška i dramatična. Da razjasnim: predstavnik sam tradicije Njudila, Frenklina D. Ruzvelta i onoga što ta tradicija podrazumeva. U pogledu unutrašnje politike to znači da morate da imate socijalnu sigurnosnu mrežu: morate da imate socijalno osiguranje, Medikare, Medikaid, socijalnu pomoć za nezaposlene, programe za siromašnu decu, programe za trudnice, i zaista morate da imate medicinsku pomoć za sve po veoma, veoma niskim cenama. Svako ko želi da je prihvati trebalo bi da je i dobije, naravno ona ne sme da bude nametnuta. Što se tiče spoljne politike ako pogledate Njudil on je proruski i antikolonijalan i smatram da je to veoma dobra početna pozicija. A šta imamo u realnosti? Imamo Obamu, lutku na koncu koju pokreće Volstrit, o čemu sam napisao i knjigu. Početkom 2008, već u januaru mesecu napisao sam esej upozorenja da Obama predstavlja novog Džimija Kartera, koji je bio marioneta Volstrita, a u upozorenju iz februara 2008. godine da će Obama pokušati da uništi socijalnu zaštitu. To sam plasirao i u obliku letaka na primarnim izborima u oblasti Virdžinija – Merilend, Vašington DC.  To je upravo ono što se dogodilo. Kao marioneta Volstrita, Obamin osnovni zadatak je da uništi mrežu socijalne sigurnosti, baštinjenu od Njudila i program reformi „Veliko društvo“, Lindona Džonsona iz 1964. godine. Namera da se obezbedi više novca za bankare i za „bailout“ davanja uvela nas je u svetsku ekonomsku krizu čiji su osnovni uzrok derivati – toksični finansijski instrumenti koji čine 1,5 kvadriliona američkih dolara širom sveta. Radi se o apsolutno parazitskoj kategoriji bez ikakve ekonomske vrednosti  koja uništava svet. Ovi derivati su locirani u zombi bankama, a sve banke Volstrita i mnoge britanske i evropske banke su zombi banke. Kao rezultat panike koju su derivati uzrokovali  krajem 2008, svetska ekonomija našla se u depresiji. U okviru te krize počinju da divljaju ekstremne reakcionarne snage u  SAD koje pokušavaju da iskoriste krizu  kako bi uništile mrežu socijalne sigurnosti i taj novac uzele za sebe. To je veoma očigledno. Nesreća je u tome što je Obama kao marioneta Volstrita kreirao destruktivnu opoziciju protiv sebe u formi grupe koja se naziva „čajanka partija“, predstavlja neku vrstu abreakcije protiv Obame. „Čajanka partija“ je finansirana od ekstremno reakcionarnih i fašističkih biznis interesa, bankara i ostalih koji žele da je iskoriste  za svoje potrebe. U pitanju su veoma bogati ljudi, oni ovu partiju finansiraju i sada imamo zbrku od  70, 80 i 90  ekstremnih reakcionara i fašista u Predstavničkom domu  Kongresa SAD koji žele da SAD bankrotiraju. Misle da je bankrot sjajna stvar. Problem je u sledećem: ovi reakcionari žele da unište mrežu socijalne sigurnosti. Oni to ne mogu da učine glasanjem, ne mogu da urade kroz Kongres pošto su ovi programi veoma popularni. Čak 75 odsto ili 80 odsto  ljudi u zemlji želi da ima socijalnu sigurnost zato što im je jasno da će im biti potrebna, tako da se ništa ne može uraditi demokratskim sredstvima. Moguće je jedino bankrotom SAD, a ako učine da SAD bankrotiraju, onda one  neće moći da pozajmljuju novac, niti da plaćaju pristigle kamate,  dok bi  ljudi koji su izazvali bankrot tada rekli: „Mi nemamo više novca za socijalnu pomoć, Medikare i Medikaid,  treba da plaćamo Kinezima, Japancima, Saudijskoj Arabiji i ostalim vlasnicima američkih obveznica, kao i Pentagonu i naftnim kompanijama, i neće ostati novca za brigu o američkom narodu. O tome se radi. O ciničnoj, gangsterskoj strategiji, u potpunosti protivustavnoj.  Obama sa njima sarađuje  zato što ima isti cilj: lagano odumiranje mreže socijalnih davanja, ali on to radi na malo drugačiji način: njegov metod je obmana.   Dok je metod reakcionara jasan, brutalan i direktan, pljačkaški, Obamin je efektniji i zbog toga je on predsednik, a oni ne, bez obzira na to što je Obamin zapravo uspešniji u činjenju zla.
Neprekidno upozoravam ljude širom sveta da bi sunovrat SAD poveo svet sa sobom. Ukoliko Trezor SAD više ne bude plaćao kamate poveriocima, rezerve svih centralnih banaka na svetu koje se drže u dolarima pretrpeće drastičnu inflaciju. Budući da su  rezerve mnogih centralnih banaka još uvek u dolarima, ako dođe do radikalne inflacije svetski finansijski sistem će se dezintegrisati.
To je veoma važan zaključak. Ono što se dogodilo 2008. godine je kolaps berzi i bankrot banaka,  ali kako vidimo dolar je ostao netaknut, evro je ostao netaknut!
Svetska kriza u najpreciznijem značenju predstavlja  krizu dezintegracije: evro bi lako mogao da pukne, SAD bi mogle da bankrotiraju, Federalne rezerve bi isto mogle, kao i svaka centralna banka u Evropi. Ekonomski život planete visi na tankom koncu. Proces bi uključio Kinu, Indiju i sve druge zemlje na planeti. Kina poseduje nekoliko triliona obveznica koje bi bile obezvređene i Kinu bi zahvatila kriza. Isto je sa Indijom, Brazilom…

Na vašem vebsajtu jedna od centralnih tema je šta učiniti sa svetskom ekonomijom. Predlažete strategiju izlaska iz krize u pet tačaka.
Tačno. Ohrabrio bih vaše čitaoce da se upoznaju sa ovim merama koje predlažem na svom vebsajtu. Prva je: preduzimanje akcija kojima bi se oslobodili od zombi banaka, očistili ekonomiju od derivata i borili se protiv spekulativnih aktivnosti. Neophodno je izvući svetsku ekonomiju iz smrtonosne zamke finansijskih spekulacija i okrenuti je proizvodno –industrijskim kriterijuma vrednovanja. Druga je: neophodno je nacionalizovati sve centralne banke na svetu, uključujući evropsku, i osposobiti ih za kreditnu delatnost, infrastrukturu i kreiranje poslova. Treće: neophodno je implementirati široki program infrastrukture, u Evropi i SAD možda i više jer se naš infrastrukturni program nalazi u kolapsu – sistem autoputeva, železnički sistem, vodosnabdevanje, elektrifikacija, svi ovi sistemi se moraju ponovo izgraditi od temelja. Novac za ove aktivnosti trebalo bi da dođe od banke Federalnih rezervi sa 0 odsto kamate, kako je ova banka i dizajnirana u početku. Rok otplate od 30-40 odsto i beskamatni kredit pružaju mogućnost da se reaktiviraju fabrike i uposle radnici. Po mojoj proceni to bi stvorilo mogućnost za otvaranje trideset miliona novih radnih mesta u SAD, a u Evropi 40 miliona novih radnih mesta. Za Istočnu i Zapadnu Evropu to bi značilo izgradnju saobraćajnica između Južne Italije, Sicilije i Tunisa; Gibraltara i Severne Afrike, i čitav niz supermodernih saobraćajnica. Neophodno je  i obnoviti i obogatiti „meku“ infrastrukturu- škole, bolnice i sl. Četvrta tačka preokreta odnosi se na stabilnu mrežu socijalne sigurnosti   koja ne sme da bude umanjivana već povećana, zato što je ušteđevina velikog broja ljudi propala usled krize ili će tek propasti, i peta tačka je neka vrsta novog Breton-Vuds sistema, rekonstrukcija finansijskog sistem, ali bez MMF-a i „Svetske banke“ koji su se pokazali kao moćni instrumenti porobljavanja i neokolonizacije.  Generalna ideja je da se slomi moć finansijera, špekulanata, oligarha i obnova svetske ekonomije sa otvaranjem velikog broja radnih mesta, a to podrazumeva  razvoj trećeg sveta, ne njegovo uništenje.

Da li verujete da će oni koje nazivate špekulantima, oligarsima, ljudima koji iz senke povlače konce dopustiti da se realizuje ovako dobar plan?
Ne, naravno da neće, ali ljudi koji vladaju svetom zapravo ga vode u propast i najveća kriza našeg vremena je posledica toga što je svetska elita „bankrotirana“, dekadentna i degenerisana, i kao takva nije više u stanju da ostvaruje svoju funkciju. Centralna kriza našeg doba rezultat je  toga što planetom dominiraju oligarsi finansijeri čiji je mentalitet parazitski. Oni ne razmišljaju u parametrima produktivnosti, plata i zapošljavanja, već finansijskih agregata. Svetski oligarsi u anglosaksonskom svetu, ali i generalno, „struktuirani“ su  iz dva dela: desno krilo čine monetaristi, sledbenici Čikaške i Austrijske škole koji veruju u novac i u to da  novac predstavlja bogatstvo, a ne meru produktivnosti i ljudi koji su sponzorisali „Čajanka partiju“ pripadaju toj grupi. Druga grupa smatra da  baštini maltuzijansku tradiciju i sebe smatra levičarskom. Ova grupa veruje u nulti rast, da je zemlja previše naseljena, protivnici su industrijalizacije i zagovornici su života u divljini i prirodi, oni su radikalni ekologisti, Te dve grupe  vode civilizaciju u propast, što se vidi po načinu na koji su organizovali konferenciju u Davosu. Reč je o pripadnicima grupe Bilderberg, Trilateralne komisije i ostalim centrima moći. Trilateralna komisija je i kreirala Obamu. To su : Dejvid Rokfeler, Zbignjev Bžežinski… ta grupa i svi oni su pokazali takvu pohlepu da će ih ona na kraju izbaciti iz igre, te centralni kulturološki, politički i ekonomski problem postaje kako dobiti novu svetsku elitu.

Vi ste  član  svetske antiimperijalističke  konferencije „Osovina za mir“, kao i „Naučnici za istinu o 9/11“.  Autor ste i knjige pod naslovom: „9/11 Sintetički Teror: Mejd in USA“, u kojoj ste izneli veoma snažne dokaze da je ovaj događaj nastao kao rezultat koordinisanog plana elite o kojoj ste govorili. Kako razumete činjenicu da postoje izvanredni intelektualci u SAD koji ne žele da pogledaju istini u oči?
Kada bih bio član svetske elite, ako bi trebalo da dizajniram svoju opoziciju paradigmatična figura bi bio Noam Čomski – intelektualni lider ljudima širom sveta. Kada se dogodio 11. septembar, čak i pre nego što ste znali tako mnogo činjenica, vi ste se suočili sa mitologijom koja je bila rasistička protiv Arapa, fašistička priprema za agresivni rat, dakle rasistička, fašistička i militantna. Ako želite da budete progresivni intelektualac, vaša prva obaveza je da kritički razmotrite taj mit i suprotstavite ga dokazima. Čomski to nije uradio: kada je odmah posle napada 11. septembra počeo rat u Avganistanu, a usledio i rat u Iraku,  Čomski je osudio rat, ali je dao blanko ček i poverenje Bušu u vezi sa pretekstom koji je omogućio rat – 11. septembrom. On je tvrdoglavo odbijao da se suprotstavi mitu o 11. septembru, iako ovaj mit ima više rupa od švajcarskog sira. Moja knjiga na blizu 500 strana: „9/11 Sintetički Teror: Mejd in USA“ cepa ovaj mit uzduž i popreko po svim šavovima,  i svakako upućujem vaše čitaoce da ovu knjigu pročitaju zato što je izuzetno dobro dokumentovana, argumentovana i savršeno pokazuje šta se dogodilo.
Veoma je interesantno da je Čomski imao fundamentalno isti pristup i u vreme ubistva Džona F. Kenedija, kada je uporno i tvrdoglavo ponavljao, uprkos dokazima sa svih strana, da je Vorenova komisija zaključila da je Li Harvi Osvald usamljeni ubica. Bezrezervno poverenje ukazano je i Vikiliksu i Džulijanu Asanžu čije delovanje predstavlja ograničenu „hangout“ operaciju koju je od početka do kraja organizovala CIA. Predlažem da u sledećem razgovoru kritički razmotrimo i druge čvorne tačke, prelomne strateške operacije koje su omogućile da svetska elita radi ovo što radi (uključujući i „Pentagon pejpers“) i svaka od ovih analiza pokazuje da su tipovi poput Soroša oduševljeni intelektualcima koji ostavljaju centralne mitove netaknutim, imaju poverenje u državne komisije i  ni po koju cenu ne žele da se suoče sa činjenicama koje ukazuju na istinu.

_______________

Vebster Tarpli je autor studija: „Džordž Buš – neautorizovana biografija“;  „Preživeti kataklizmu: Vaš vodič kroz najtežu krizu u svetskoj istoriji“; „Obama:  postmoderni državni udar: Pravljenje mandžurijskog kandidata“, „Barak Obama: Neautorizovana autobiografija“; „9/11 Sintetički Teror: Mejd in USA“ i druge. Od marta 2006. godine Vebster Tarpli vodi svoj  nedeljni onlajn  radio šou pod nazivom „Radio Svetska Kriza“ , član je svetske antiimperijalističke  konferencije „Osovina za mir“, kao i „Naučnici za istinu o 9/11“. Redovni je komentator  u emisiji „Aleks Džouns šou“.