U Srbiji se isplati biti izdajnik

Piše Uglješa Mrdić

Ministarstvo pravde Srbije na čelu sa Snežanom Malović je napravilo sraman sporazum sa vojnim generalom Vladom Trifunovićem o naknadi štete zbog njegovog boravka u pritvoru zbog izdaje

Nova bruka i sramota vladajuće koalicije kada je u pitanju pravosudni sektor. Kukavički i podanički čin srpskih vlasti. Ministarstvo pravde i penzionisani general JNA Vlado Trifunović potpisali su sporazum o naknadi štete, prema kojem će mu država Srbija isplatiti 6,2 miliona dinara zbog „neosnovanog boravka u pritvoru“. Osim Trifunoviću, po 4,2 miliona dinara naknade za boravak u zatvoru trebalo bi da bude isplaćeno i pukovnicima JNA u penziji Berislavu Popovu i Sretenu Raduškom. To znači da će ukupno onima koji su izdali biti isplaćeno oko 15 miliona dinara.

PODRŠKA IZDAJI
„Generalu Trifunoviću naneta je velika šteta koja je posle gotovo 20 godina najzad delimično ispravljena. Odustajanjem Tužilaštva od njegovog daljeg gonjenja u martu prošle godine, demokratska Srbija je jasno izrazila stav prema generalu. Da je bilo više generala poput Trifunovića, koji je postupio ispravno jer su životi mladih ljudi vredniji od nečijih fikcija i pomračenog uma, ne bismo se u ovako stravičnim razmerama suočavali sa zločinima počinjenim na svim stranama. Istorija će zabeležiti da Trifunović ničim nije ukaljao ugled i čast Srbije, kako je ocenio Miloševićev režim, već da je, naprotiv, postupio kao častan i pošten čovek, vojnik i general“, rekla je Malovićeva.
Prema njenoj oceni, ispada da su nepošteni i nečasni svi oni koji su branili svoj narod od naleta agresora tokom rata od 1991. do 1995. godine. To znači da su za nju i vlast u Beogradu svi oni časni generali, nečasni, i da se isplatilo biti izdajnik. Da uzmemo u obzir najaktuelnije slučajeve. Ispada da je Božidar Vučurević, nekadašnji gradonačelnik Trebinja, kriv što je branio svoj grad i narod od naleta hrvatskih topova, a ljudi poput Trifunovića heroji jer su predavali oružje hrvatskim paravojnim formacijama. Dodatna nevolja je što je sudbina Vučurevića o njegovoj ekstradiciji hrvatskim dželatima u Dubrovniku u rukama upravo Malovićeve.
Inače, Trifunović, koji će u istoriju ući po svojim nečasnim radnjama, bio je u pritvoru 547 dana, Raduški 465, a Popov 446 dana. Oni su 1994. godine bili osuđeni zato što su u septembru 1991. godine izveli akciju izvlačenja oko 280 vojnika iz garnizona i predaju velike količine vojnog naoružanja u Varaždinu, u Hrvatskoj. Posle toga, tadašnje Vojno tužilaštvo je 30. januara 1992. godine optužilo Trifunovića i njegove saradnike za podrivanje vojne i odbrambene moći zemlje.

PREDAJA ORUŽJA
Trifunović, koji je osuđen za izdaju, danas se proglašava herojem. Umesto da dobije trg ili barem ulicu u Zagrebu ili Varaždinu, antisrpski lobiji rehabilituju ga u samoj Srbiji.
Podsetimo da je Trifunović odlučio da ne čeka pomoć drugih jedinica JNA, kako mu je naređeno, nego da pogazi datu zakletvu i da se sa teroristima dogovori da puste njega i regrute u zamenu za naoružanje iz kasarne. Nedugo kasnije, varaždinski teroristi su učestvovali sa dobijenim naoružanjem od Trifunovića, u etničkom čišćenju Srba u Slavoniji.
Koliko je predaja Trifunovića uticala na ovakav sled dešavanja svedoči i načelnik varaždinske Opštine Goran Kaniški, koji je izjavio 2008. godine da je „oružje zarobljeno u varaždinskim skladištima otpremano na ratišta širom Hrvatske radi suprotstavljanja neprijatelju. U Varaždinu su osvojena 74 tenka, 66 oklopnih transportera, 36 teških topova, 250 raznih vojnih vozila i inženjerskih strojeva, te velika količina streljiva, eksploziva i ostalog ratnog materijala. Stoga je varaždinska pobeda 1991. godine označila prekretnicu u domovinskom ratu“, rekao je Kaniški.
Još jednom se potvrdilo da je Snežana Malović u službi hrvatskih interesa, to jest da ono što zaželi zvanični Zagreb naša ministarka sprovede u delo.
Da ne rade svi tako govori primer i ambasador BiH u Srbiji Boriše Arnauta, koji aktivno pomaže Vučurevićevim advokatima u pripremi odbrane od hrvatske optužnice.
„Sve je to samo deo mojih aktivnosti usmerenih na njegovo oslobađanje. Njegovo hapšenje i to zbog navodnih dela koje je Hag već istražio, samo predstavlja pokušaj da se stvori slika da su hapšenja naših građana nacionalno izbalansirana“, rekao je Arnaut.
Izgleda da vladajući režim želi da izbriše iz srpske istorije sve časne primere herojske odbrane u proteklih sto godina, poput Slobodana Miloševića, Vladimira Lazarevića, Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića, Radomira Putnika, Petra Bojovića, Dragutina Gavrilovića…
U srpskoj istoriji major Gavrilović ostaće zapamćen po govoru, održanom braniocima Beograda oktobra 1915. godine neposredno pred juriš u kojem je i sam teško ranjen. Dobio je Karađorđevu zvezdu, francuski Ratni krst i mnoga druga odlikovanja.
Gavrilović je prikupio srpske vojnike i izdao sledeću zapovest:
„Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao.
Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja.
Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemojte dakle da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred, u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!“
Uz gromoglasni poklič srpski vojnici su krenuli u kontranapad…
A danas u Srbiji, nažalost, situacija je u potpunosti drugačija. Režim se klanja i ljubi skute svakom ko iz „belog sveta“ naiđe.