SLUČAJ VUČUREVIĆ Izručenje sa ukusom smrti

Piše Uglješa Mrdić

Bitka za Božidara Vučurevića koga su uhapsile vlasti u Srbiji, nije borba samo za njegovu slobodu, već i za istinu, pravdu i slobodu srpskog naroda, Trebinja, Hercegovine i Republike Srpske

fNastavljeni su sramni postupci vlasti u Beogradu prema časnom Srbinu Božidaru Vučureviću, nekadašnjem gradonačelniku Trebinja, koji se voljom vlastodržaca iz Nemanjine ulice i sa Andrićevog venca već drugu nedelju nalazi u zatvoru u Šapcu.
Iz dana u dan se državni funkcioneri, a pretežno oni koji vode Vladu, to jest Ministarstvo pravde i unutrašnjih poslova, takmiče u davanju ocena kako je i zašto Srbija morala da uhapsi Vučurevića, koji je kriv što je Trebinje branio od strane hrvatske artiljerije iz pravca opštine Dubrovnik i Popovog polja.

DIPLOMATSKI SKANDALI
Svakako najsramniju izjavu dao je onaj koji je pretprošle nedelje u Smederevu sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor ugovorio hapšenje Vučurevića. Reč je o predsedniku Srbije i Demokratske stranke Borisu Tadiću.
Naime, Tadić je izjavio da je hapšenje Vučurevića „primer funkcionisanja pravne države“, te da to podrazumeva da se procesuiraju svi slučajevi za koje postoji osnova.
Na konstataciju novinara da javnost prilično loše reaguje na činjenicu da se ljudi s poternica koje Srbija potražuje olako puštaju na slobodu, od Ganića, Jurišića, preko Purde, do Divjaka, dok se svi Srbi izručuju i sudi im se u drugim državama, te da je slučaj Vučurević poslednji u nizu, Tadić je poručio da je i u svim pomenutim slučajevima funkcionisala pravna država.
Šta se dalje može reći ili napisati o čoveku koji se ne ponaša kao da je predsednik Republike, koja je prema Ustavu Srbije država srpskog naroda i drugih njenih građana. Pri tom zaboravlja i istorijsku činjenicu da je Srbija matična država za sve Srbe preko Drine.
Tadić i državno rukovodstvo Srbije uspelo je da napravi i dva diplomatska skandala u proteklih desetak dana. Kao prvo dogodilo se da je na graničnom prelazu Karakaj kod Malog Zvornika uhapšen Božidar Vučurević, državljanin Bosne i Hercegovine, a da danima o tome nadležni organi nisu obavestili ambasadu BiH u Beogradu. Ovo nam je potvrdio i ambasador BiH u Srbiji Boriša Arnaut. Ambasada BiH i njen ambasador izjavili su da će pružiti svu potrebnu pravnu pomoć Vučureviću. Drugi napravljeni skandal je da je početkom ove nedelje zvanični Beograd primio od kolega iz Zagreba optužnicu protiv Vučurevića, u kojoj stoji takozvana „Republika Srpska“, te se time potvrđuje da Hrvatska ne priznaje međunarodno priznati entitet u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom – Republiku Srpsku. Na taj način vlast u Srbiji je pokazala da ne poštuje ni sporazum o specijalnim vezama sa bratskom Republikom Srpskom, kao ni odluke međunarodnih institucija. Jedan od diplomatskih skandala svakako je i  podatak da se do zaključenja ovog izdanja „Pečata“ vlasti u Srbiji nisu udostojili da povodm hapšenja Vučurevića zvanično prime ambasadora Arnauta.
Reporter „Pečata“ u ponedeljak se nalazio u prostorijama Višeg suda u Šapcu i posetio zajedno sa advokatskim timom Božidara Vučurevića u šabačkom zatvoru.

OSUDA NA SMRT
Istražni sudija Višeg suda u Šapcu Živadin Lazić u ponedeljak je još jednom saslušao Božidara Vučurevića, kome se na teret stavlja granatiranje Dubrovnika. Istog dana, Ministarstvo pravde Srbije dostavilo je Višem sudu u Šapcu zvanični zahtev Republike Hrvatske za ekstradiciju.
Vučurević je u prisustvu trojice svojih advokata Svetozara Vujačića, Vladimira Božovića i Vladimira Cvijana negirao sve navode optužnice.
Posle saslušanja koje je trajalo više od sat vremena, advokat Vladimir Cvijan kaže za „Pečat“ da bi izručenje Hrvatskoj za Božidara Vučurevića bilo ravno smrti.
„Za vreme rata Vučurević je već jednom bio osuđen na smrt, a na njega je pokušan i atentat. Ako bude isporučen Hrvatskoj ubiće ga u zatvoru. Lošeg je zdravstvenog stanja, ima 75 godina i zahtevamo da Srbija čvrsto stane iza njega. Kao advokatski tim predložili smo sudu da on ostane u Srbiji i dostavili smo adresu rođaka kod kojih bi boravio u zamenu da ga puste na slobodu. Zdravstveno stanje ozbiljno mu je narušeno, zbog čega mu je neophodna stalna medicinska nega“, kaže Cvijan, koji je izrazio nadu da će sud imati razumevanja „da ukine rešenje o pritvoru Vučureviću i da će mu omogućiti da se brani sa slobode do okončanja postupka o ekstradiciji“.
Advokat Svetozar Vujačić smatra da bi Vučurević ukoliko politika napusti ovaj slučaj mogao da bude za nekoliko dana na slobodi.
„Republika Hrvatska nikako ne bi mogla da bude nadležna, čak i ukoliko bi svi navodi optužnice bili tačni, jer je delo izvršeno na teritoriji Republike Srpske, a posledica nastala u Dubrovniku“, smatra Vujačić.
Advokat Vladimir Božović objašnjava za „Pečat“ da je pravni tim, koji još čine advokati Svetozar Pavlović i Aleksandar Đorđević, na saslušanju Vučurevića posebno isticao da su sve što piše u optužnici Hrvatske detaljno proveravali haški istražitelji.
„Znamo šta je Haški tribunal i kako se on ophodi prema Srbima, ali ni takav Haški tribunal nije ustanovio Vučurevićevu krivicu. Zar to nije dovoljan razlog da on nije kriv? Vučurević je tokom dvočasovnog saslušanja odbacio sve navode optužnice Županijskog tužilaštva u Dubrovniku, iz 1993. godine. Moj branjenik je u potpunosti odbacio navode optužnice iz hrvatskog državnog Tužilaštva, detaljno se izjašnjavajući da kao predsednik Opštine nije imao veze sa komandovanjem vojskom, policijom, granatiranjem Dubrovnika ili ubijanjem civila ili vojnika. Vučurević je podsetio šabački Viši sud da je 2003. godine povodom događaja u Dubrovniku već davao iskaz pred Haškim tribunalom koji je zaključio da nema mesta ni sprovođenju istrage, a kamoli podizanju optužnice protiv njega”, naveo je Božović, koji očekuje da će pravosudni organi Srbije odbiti molbu Hrvatske.
Pri tom u utorak je stigao u Srbiju zahtev Tužilaštva BiH za izručenje Vučurevića. Advokati su nam rekli da je taj zahtev iznenađujući, s obzirom na to da je Vučurević jasno predočio da se u BiH ne vodi nikakav postupak protiv njega.
Vučurević je preko advokata uputio apel predsednicima Republike Srbije, Vlade i ministru pravde da ne odobre njegovo izručenje Hrvatskoj.
„Postoji zvanična pravosnažna presuda haškog Tribunala generalima Pavlu Strugaru i Miodragu Jokiću, u kojoj nema mesta ni za krivičnu istragu protiv mog branjenika, a kamoli za krivični postupak“, ocenio je Božović.
Advokati odbrane su se, takođe, obratili Predsedništvu BiH i predsedniku Republike Srpske, od kojih su zahtevali garancije za Vučurevićevo puštanje na slobodu.
Kako je rekao portparol Višeg suda u Šapcu Slobodan Velisavljević, predmet bivšeg gradonačelnika Trebinja posle saslušanja ide pred vanpretresno veće, koje će doneti odluku o ekstradiciji. Prema njegovim rečima, ako ta odluka bude doneta predviđen je rok za žalbu, a konačnu odluku o eventualnom izručenju Vučurevića Hrvatskoj doneće ministar pravde Srbije.

PODRŠKA BOŽIDARU
Gradonačelniku Trebinja Božidaru Vučureviću u najtežim trenucima za ovu srpsku opštinu na jugoistoku Republike Srpske pružili su podršku, kao što smo naveli u prošlom broju „Pečata“, brojne političke stranke, ugledne javne ličnosti i organizacije. Nastavljeni su protesti podrške Vučureviću, koji će biti nastavljeni i u Srbiji.
Jedan od poslednjih je održan u njegovom Trebinju. Nekoliko hiljada građana okupilo se na protestnom skupu u Trebinju, na kojem je od vlasti Srbije zatraženo da ratni gradonačelnik Božidar Vučurević bude hitno pušten na slobodu. Sa protesta je upućen i zahtev vlastima Republike Srpske i srpskim predstavnicima u organima BiH da se „u punom kapacitetu i mnogo glasnije“ stave na raspolaganje u Vučurevićevoj odbrani i zaštiti.
Sa skupa, pod nazivom „Sloboda Vučureviću“, poručeno je da „Vučurević nije ratni zločinac, nego ugledni Srbin koji je stao na čelo svog naroda u Trebinju i Hercegovini kada je bilo najteže i branio ga od istih onih koji bi danas da mu sude i prekrajaju istoriju iz proteklog rata, gde je srpski narod stradao uz velike žrtve“.
Protestni skup u Trebinju organizovala je Srpska demokratska stranka (SDS), čiji je Vučurević jedan od osnivača. Vučurevićevo puštanje na slobodu podržali su i predstavnici Boračke organizacije RS (BORS). Na skupu je govorio i Vučurevićev sin Zoran, on se u ime porodice zahvalio svima koji su od početka uz njih i svakodnevno im upućuju reči podrške. On je poručio da „ovo nije samo bitka za Božidara Vučurevića, već za pravdu i slobodu srpskog naroda, Trebinja i Hercegovine“.
Zamenik predsednika SDS-a Predrag Kovač je pozvao „srpsku braću s one druge strane Drine, one iz ‘prve, patriotske, a ne žute Srbije, da dignu svoj glas, da ne daju Božidara.
„Jer, ako daju Božidara, dali su i sebe, prodali su Srbiju“, naveo je Kovač.
Episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije izjavio je na obeležavanju krsne slave hercegovačke Gračanice Blagovesti, da nekadašnji gradonačelnik Trebinja Božidar Vučurević nije bio zločinac i da treba učiniti sve što je potrebno da bi se dokazala istina.
„Ožalošćeni smo što je Vučurević uhapšen i zato svi treba da učinimo koliko možemo da se ta laž i nepravda skinu sa njega, jer ukoliko na njemu ostane, ostaće nepravda i našem gradu koji se u onom strašnom ratu borio časno i pošteno. Srpski narod u Hercegovini je želeo samo da ostane na svome. Ako je greh, naš jedini je bio taj što smo želeli da ostanemo svoji na svome, iako su nam uzeli trećinu teritorije opštine i izginulo stotine naših mladića, nismo kaljali ni obraz, ni ruke, ni kao narod, ni kao ljudi“, istakao je vladika Grigorije.
I Savez srpskih guslara je izrazio protest povodom hapšenja “velikog srpskog patriote i rodoljuba, bivšeg predsednika Saveza guslara, Božidara Vučurovića, koji je svojim čojskim delovanjem za vreme mandata na odgovornim dužnostima, u najtežem vremenu rata i beznađa, stao na branik otadžbine od hrvatskih dželata, čiji je rukopis prepoznat 1991. godine, kao onaj iz 1941. godine, iz Jasenovca, Pribilovaca, i ostalih jama koje su Hrvati punili Srbima kad god ih je zapalo, čiji je cilj bio i ovoga puta, rušenje i zatiranje svega srpskog”.

AKCIJA „BURIN“
Svi oni koji se zalažu za odbranu Božidara Vučurevića, a naročito pravni tim, znaju da se Trebinje branilo od naleta hrvatske vojske i da bi trebalo da odgovara tadašnji politički i vojni vrh Hrvatske zbog agresije na trebinjsku Opštinu.
Kao što smo i naveli u prošlom broju, objavićemo i deo tajnog plana hrvatske vojske za pad grada Trebinja, kojeg je branio Vučurević. Reč je o akciji „Burin“. Sada ćemo Vam predočiti dokaze kako su Hrvati nameravali da osvoje Trebinje.
Hrvatska vojska 1995. godine planirala je da okupira Trebinje. Operacija je šifrovano nazvana „Burin“, a Hrvati su planirali da osvoje Trebinje i hidroelektranu „Grančarevo“, i da utvrde položaje nadomak Bileće.
Koristeći dokumentaciju iz arhive Hrvatske vojske, do koje je „Pečat“ uspeo da dođe, stoji da je najveća prepreka hrvatskom planu osvajanja Trebinja i progona srpskog stanovništva bila, pored Vojske Republike Srpske i policije u Trebinju, i civilno rukovodstvo Trebinja na čelu sa Božidarom Vučurevićem koje je uporno branilo svoje položaje od strane hrvatskih vojnih i paravojnih formacija. Operacija „Burin“ je na sreću sprečena. Ova operacija je trebalo da bude sprovedena od strane 114 brigade iz Splita, 115 brigade iz Imotskog, 116 brigade hrvatske vojske iz Metkovića, 156 domobranske pukovnije iz Makarske, 163 brigade iz Dubrovnika, te gardijske brigade iz Splita, Zagreba, Bjelovara i Sesveta. U akciji je trebalo da učestvuju i pomorske jedinice u artiljerijskoj podršci, kao i hrvatska avijacija. Napad je bio planiran iz dva pravca.
Glavnina snaga koju su činile četvrta splitska gardijska brigada, 114 i 144 brigada Hrvatske vojske, trebalo je iz pravca Neuma i Stoca preko Žegulje da zauzme Ljubinje i preko strateški važne planine Viduše izbije na Bileću. Drugi pravac i pomoćni smer napada bio je plan da izvrše 156 domobranska pukovnija iz Makarske, te 163 dubrovačka brigada bez konavalske bojne uz podršku specijalnih policijskih jedinica. Ove snage koncentrisane na okupiranom području trebinjske Opštine i Konavala trebalo je da iz pravca sela Orah, Župe i preko sela Glavska i Biograd uđu u Trebinje i rascepkaju snage Trebinjske brigade.
Pomoćni napad u ovom sektoru planirano je da ide i iz sela Cerovac, Uvjeća i Dživarsko Poljice sa ciljem da se Trebinje stavi u poluobruč. Treći i najslabiji napad koji je trebalo da zavara pripadnike Vojske Republike Srpske išao je iz pravca sela Ravno i Zavala u Popovom polju. Da bi se osigurali od eventualne podrške i intervencije Vojske Jugoslavije, koja se nalazila na granici sa Crnom Gorom, Hrvati su imali plan da upadnu u demilitarizovanu zonu na Prevlaci pod nadzorom Ujedinjenih nacija, i tu osiguraju odbranu od crnogorskih strana. Ovde je trebalo da se ukopa prva bojna Prvog hrvatskog gardijskog zdruga. Naglašava se da su snage u Konavlima dobile izričito naređenje da bez posebnog odobrenja načelnika Glavnog strožera Hrvatske vojske ne sme da se otvara vatra u pravcu Boke Kotorske. Posebne zadatke imala je hrvatska mornarica i avijacija koja je trebalo da pruži maksimalnu artiljerijsku podršku, a u napadu je planirano i angažovanje jedinice Hrvatskog vijeća odbrane iz Zapadne Hercegovine, pod komandom zapovednika Južnog bojišta generala Janka Bobetka, rukovodioca operacije „Burin“.

PLAN UPADA U TREBINJE
Naglašava se da je u Trebinje trebalo simbolično da prvo uđu jedinice 163 brigade iz Dubrovnika. Operacija je trebalo da traje pet dana, a krajnja tačka je bilo Bilećko jezero, planirano je da pripadnici Hrvatske vojske zauzmu i hidroelektrane „Gorica“ i posebno važnu hidroelektranu „Grančarevo“ na Bilećkom jezeru, a da se potom utvrde i pređu u defanzivu.
Akcija „Burin“ je trebalo da se izvede u kasno leto i poznu jesen 1995. godine, kada je posle dužeg perioda relativno mirnog razdoblja došlo i do većih okršaja na dubrovačko-trebinjskom ratištu.
Naime, Hrvatska vojska je u to vreme bombardovala Trebinje, prigradska naselja i brojna sela na području ove opštine. U to vreme čak i pre napada deo stanovništva Trebinja napustio je grad i otišao u susednu Crnu Goru ili Srbiju, jer se govorilo da je Trebinje prodato Hrvatima. Ipak, agresija šireg obima u jesen 1995. godine nije izvršena, a u javnosti se dugo govorilo da je Trebinje tada spasao ministar odbrane Savezne Republike Jugoslavije Pavle Bulatović.
Navodno, tada se trgovalo teritorijama u Bosni i Hercegovini i Republika Srpska trebalo je da izgubi deo teritorije, kako bi sa 73 odsto došla na planiranih i dogovorenih 49 odsto, ali se pokojni Bulatović sa još nekim uticajnim ličnostima protivio okupaciji Hrvatske i prodiranjem iza leđa Crnoj Gori.
Posle toga došlo je do već pomenute agresije Hrvatske vojske u zapadnom delu i okupacije dela bosanske Krajine.
A u agresiji na opštinu Trebinje, u leto 1992. godine, zauzeto je i popaljeno pedeset srpskih sela sravnjenih sa zemljom, a više civila i danas se vode kao nestali. U selima Šćenica, Slivnica, Golubov Kamen i Ivanica i danas postoje spomenici koje su Hrvati podigli svojim poginulim pripadnicima.
Ukoliko vlast u Beogradu izruči Vučurevića Županijskom sudu u Dubrovniku, sa sigurnošću možemo reći da se njemu u hrvatskim sudovima i zatvorima ne piše ništa dobro. Imajući u vidu godine i narušeno zdravlje nekadašnjeg gradonačelnika Trebinja, a kao što su rekli i advokati i on sam, njegovo izručenje bi bilo ravno smrti. Na taj način bi oni koji su organizovali i sproveli hapšenje Vučurevića i njegovo isporučenje Hrvatskoj, u ovom slučaju vlast u Beogradu, bili saučesnici u ubistvu Srbina koji je kao gradonačelnik branio svoj narod i grad… Ostaje da se urazume i poštuju Ustav Srbije… Međutim od vladajućeg režima sve možemo očekivati.
Kada su nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića isporučili na Vidovdan, možda Boris Tadić, Ivica Dačić i Snežana Malović, planiraju izručenje Vučurevića na Vaskrs…