„Prijateljski“ atak u Banja Luci

Piše Anja Vujević

U svojstvu predsedavajućeg Komiteta ministara Saveta Evrope, turski ministar inostranih poslova, predstavljajući se kao „prijatelj koji želi pomoći formiranje vlasti“, svojim skandaloznim ponašanjem otvoreno je pokušao da ponizi RS

Cilj turske spoljne politike je uspon otomanskog Balkana, obznanio je krajem 2009. godine u Sarajevu ministar inostranih poslova Turske Ahmet Davutoglu. Potom je sa predsednikom Srbije dogovorio gradnju džamije u srcu Šumadije, a onda od Banjaluke zatražio da iz Palate Republike izbaci zastavu Republike Srpske i usput pokušao sastaviti parlamentarnu većinu u BiH.
U svojstvu predsedavajućeg Komiteta ministara Saveta Evrope, turski ministar inostranih poslova, predstavljajući se kao „prijatelj koji želi pomoći formiranje vlasti“, svojim skandaloznim ponašanjem otvoreno je pokušao poniziti RS i pokazati da je Turska u međunarodnoj zajednici primarni zaštitnik Bošnjaka.

SKANDALOZAN ZAHTEV
Od dolaska na vlast konzervativaca, Turska neskriveno pokazuju da, kao kompenzaciju za neulazak u EU, želi dominaciju na Balkanu. U svojoj nameri se toliko osilila da ne samo da se meša u unutrašnja pitanja Srbije i BiH, već udara i na Ustav RS, jer zahtev za uklanjanjem zastave RS iz Belog salona u Palati RS, u kojem se održavaju protokolarni sastanci, nije ništa drugo do udar na Ustav RS.
Srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, koji je Davutoglua čekao više od 75 minuta i uz to primio skandalozan zahtev, uradio je jedinu ispravnu stvar – otkazao sastanak. Koliko je njegov potez ispravan svedoči i demanti koji je tim povodom stigao iz ambasade Turske, u kojem izražavaju čuđenje Radmanovićevim saopštenjem gde javnost obaveštava o skandaloznom zahtevu turske delegacije. U ovom demantiju  se Republika Srpska stavlja pod znake navoda, to jasno govori da zahtev za uklanjanjem zastave  RS nije ništa drugo do svesno sporenje RS, što se može protumačiti i kao sporenje Ustava BiH prema kojem je RS jedan od dva entiteta. Neki analitičari iznose mišljenje da je Davutoglu svojim zahtevom pokušao da RS ne da međunarodni subjektivitet.
Podsetimo, „Vikiliks“ je objavio nekoliko dokumenata u kojima SAD izražavaju otvorenu bojazan zbog planova, ali i otvorenih pokušaja turskih političara da u BiH stvore prostor za veći uticaj na Balkanu. U razgovoru pomoćnika američkog državnog sekretara za politička pitanja Vilijama Bernsa sa podsekretarom turskog Ministarstva inostranih poslova Feriduna Sinirlioglua, naglašeno je da se EU protivi snažnijem angažovanju Turske na Balkanu, kao i da SAD sa oprezom gledaju na to. Prema dokumentu koji je američki ambasador iz Ankare poslao u Vašington, u februaru prošle godine, posle susreta dvojice diplomata Sinirlioglu je Bernsu otkrio da postoji odlučnost turske vlade da se suprotstavi stalnim naporima EU da isključi Tursku na Balkanu. U dopisu se otkriva da je pojačano tursko angažovanje između BiH i Srbije rezultiralo time da je Turska uverila tadašnjeg predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića, koji je dan ranije bio u Ankari, da odustane od isticanja srpskog „genocioda“.

ZAVERENIČKO ĆUTANJE
U drugom dokumentu se na vrlo upozoravajući način ističe uloga šefa turske diplomatije Ahmeta Davutoglua, on je prouzrokovao pravu lavinu reagovanja i otvorenog otpora u regionu.
„Ovaj stav povratka u prošlost, kombinovan sa turskom tendencijom da ga provede u saradnji sa lokalnim političarima islamske orijentacije, konstantno stvara nove probleme“, upozorava se u dopisu ambasade u Ankari Stejt departmentu.
U ambicijama Turske verovatno leži i jedan od razloga iznenadnog interesovanja Nemačke za dešavanja u BiH. Uz blagoslov Vašingtona, koji više ne želi da se izlaže neuspesima u BiH posle propasti „aprilskog“ i „butmirskog“ paketa ustavnih amandmana, Londona i Beča, nemačka kancelarka Angela Merkel je krajem novembra otvorila sesiju pregovora sa liderima iz BiH u kojoj pokušava da skroji parlamentarnu većinu, ali i ustavne promene.

Za razliku od ranijih inicijativa Vašingtona o kojima lideri iz BiH nisu tajili svoje mišljenje, zanimljivo je da o nemačkoj inicijativi za sada zaverenički ćute.
U svakom slučaju, poražavajuća je činjenica da 15 godina posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, vlast BiH kroje Berlin i Ankara. U tih 15 godina BiH je uspela samo da potvrdi da nije sposobna da bude samostalna država, što nikada nije ni bila u svojoj istoriji. Drugi put u istoriji bosanskog feuda, iznad njegovih vrleti, koplja su ukrstile dve imperije – Osmanlijska i Austrougarska.