Japanski metak putuje ka Moskvi

Piše Bogdan Đurović

Dok premijer Naoto Kan proziva Dmitrija Medvedeva i traži vraćanje Kurila, a demonstranti u Tokiju cepaju rusku zastavu, japanska armija izbija na treće mesto u svetu po obimu vojnog budžeta

Odnosi Tokija i Moskve, naglo pogoršani posle demonstrativnog povlačenja japanskog ambasadora početkom novembra iz Moskve, dodatno su dramatizovani poslednjih nedelja. Početkom februara, japanski revanšisti ponovo su pozvali Moskvu da vrati Tokiju četiri južnokurilska ostrva, pri tom cepajući i gazeći rusku zastavu pred ambasadom RF u japanskoj prestonici. Dok je policija nemo posmatrala.

ČETIRI OSTRVA
Sve se to dogodilo 7. februara, kada Japanci zvanično obeležavaju „Dan severnih teritorija“, što su u njihovom shvatanju (ne samo) južnokurilska ostrva. Istog dana, premijer Naoto Kan je posetu Dmitrija Medvedeva Južnim Kurilima 1. novembra, zbog koje je i povučen japanski ambasador iz Moskve – nazvao „nedopustivom grubošću“! Već sledećeg dana, na adresu ruske ambasade u Tokiju stiglo je pismo u kojem su bili metak i cedulja sa natpisom „severne teritorije su japanska zemlja“. Na sve to, japanski šef diplomatije Seiđi Maehara najavljuje spektakularni obilazak i osmatranje Južnih Kurila iz helikoptera.
Tako su se Rusi, kojima su Kurili pripali posle kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu, našli u delikatnoj situaciji, da susedna (i pri tom nimalo naivna) država osporava predsedniku pravo da poseti neki deo svoje zemlje. A posebno je neprijatno što to čini zemlja poražena u Drugom svetskom ratu, upravo na taj način pokušavajući da revidira njegov ishod.
Dodatni je problem što Rusija i Japan ni posle više od 65 godina od završetka rata nisu potpisali mirovni ugovor, kojim bi pitanje četiri ostrva bilo pravno regulisano. Iako je na posleratnoj konferenciji u San Francisku, Moskvi potvrđen suverenitet nad ostrvima, ostaje činjenica da Tokijo to nikada nije verifikovao bilateralnim ugovorom, zbog čega Japanci tvrde da Moskva nezakonito okupira ostrva.
Sada se mnogi u Moskvi s pravom pitaju – kako će se Japan ponašati kada uvidi da nikakvi diplomatski pokušaji, pa ni otvorena zastrašivanja poput prošlonedeljnih – ne daju rezultate? Jer, ako bi popustila pred ovakvim pritiscima, Rusija bi ne samo izgubila mukom čuvani status svetske sile, već bi otvorila Pandorinu kutiju daljeg čerupanja svoje teritorije. I ko zna gde bi tu bio kraj, s obzirom na to da interesovanje pokazuju i Estonija, Litvanija i Finska, a takve primisli nisu strane ni Kinezima, pa čak ni Ukrajincima. O unutrašnjim pretnjama, poput kavkaskog separatističkog i terorističkog pokreta, da se ovom prilikom i ne govori.

RATNIČKI DUH
Već poduže se spekuliše da bi Japan ipak mogao svoje teritorijalne pretenzije prema Rusiji da pokuša da namiri silom. Ovde se analitičari pozivaju na gruzijsko iskustvo, kada mnogi nisu sanjali da će Mihail Sakašvili napasti ruske vojnike u zaštićenoj zoni UN. Pa se to ipak desilo. Ipak, veruje se da japanska vlada neće pribeći nasilnim metodama, ako ništa drugo onda zbog čvrstih ekonomskih veza između dve države. Ipak, često u istoriji su ekonomski razlozi bili potiskivani pred političkim. Jer, ima podosta razloga i za ozbiljnu zebnju kada su vojni potezi japanske strane u pitanju. Još 2007. godine je tadašnji premijer Sinđo Abe izjavio da je došlo vreme preispitivanja posleratnih ograničenja i da je armiji neophodno vratiti dužno poštovanje, čime je podgrejao „ratnički duh“ svojih sunarodnika.
Iz godine u godinu raste i obim vojnog budžeta, pa je u 2010. godini sa 44,3 milijarde dolara Japan pretekao Nemačku, na petom mestu u svetu po troškovima za naoružanje. Pretpostavlja se da će u ovoj godini iza sebe ostaviti i Francusku i Veliku Britaniju, pa će Tokijo ispred sebe imati samo Kinu (81,4) i SAD (600 milijardi dolara)!  Uopšte nije isključeno da će ta trka i dalje da se nastavi, pa će Kinezi morati više novca da ulažu ako ne žele da ambiciozni sused i njih prestigne. A Rusija je po ovim pokazateljima već sada u velikom zaostatku.
Koristeći obilno finansiranje, Japanci dramatično jačaju vojni potencijal. Već sada poseduju i nosače aviona, i savremeni sistem protivraketne odbrane (godinama razvijan sa Amerikancima), kao i moćnu flotu ratnog vazduhoplovstva. Sa 240.000 ljudi pod oružjem (ne računajući zaposlene u vojnoj administraciji), Japan je već sada jedan od najkrupnijih vojnih faktora u regionu. Raspolaže sa više od 250 borbenih brodova, pomoćnih plovila i brodova obalske straže. U svojoj floti Japan ima 40 razarača, od kojih su osam opremljeni raketnom tehnikom dalekog dometa. Od desantnih snaga tu je pet nosača helikoptera, a samo brodovi obalske straže u stanju su da odjednom iskrcaju 4,2 hiljade ljudi i 36 tenkova. U slučaju sukoba na obližnjim Kurilima, to bi bile velike brojke, jer Moskva trenutno nema ozbiljnih snaga na tim ostrvima. Osim toga, Tokijo je najavio stvaranje „mobilnih desantnih jedinica“, odnosno marinaca, čiji je zadatak zauzimanje obale potencijalnog protivnika.

DALEKE TERITORIJE
Ali ko je taj protivnik? Zašto Japan u tolikoj meri jača svoje borbene snage? Ruski eksperti, ali i političari, prepoznaju jasnu pretnju u ovim potezima Japana i upozoravaju da u slučaju započinjanja borbenih dejstava Tokijo neće moći da računa na ograničen lokalni sukob, već će odgovor Moskve biti u najširoj paleti, uključujući i upotrebu strateške avijacije koju Japanci još uvek nemaju.
Međutim, Rusija se suočava sa čitavim nizom ograničenja kada je reč o tako dalekim teritorijama, koje se nalaze uz samu japansku obalu. Ova četiri ostrva, iako nevelika površinski, predstavljaju strateški čvor u tom delu sveta, jer bi njihovim gubitkom (poslednji put je to bilo 1855. godine) Moskvi bio veoma otežan izlaz u Tihi okean iz pojedinih područja. Takođe, u zoni Kurila nalaze se velike zalihe prirodnog gasa, a ovaj arhipelag je svojevrsna kapija ka ostrvu Sahalin. To je oblast bogata ribom i rakovima, veoma cenjenim u Japanu.
Prethodnih decenija Moskva praktično nije ulagala u Kurile. Zapuštena infrastruktura, loši uslovi života i stanovanja, sada se vraćaju kao bumerang. Posle novembarske posete Medvedeva pojavila se nada u bolje sutra, ali su potrebna ogromna i brza ulaganja. Jer, Tokijo ne gubi vreme. Nudi vizne olakšice za stanovnike Kurila, pozivajući ih da posete Japan i uvere se kako tamo dobro žive. Japanske televizije emituju poseban program samo za Kurile. Podstiču se trudnoće kurilskih žena sa japanskim muškarcima, sa idejom da ta deca jednog dana budu nosioci ideje pripajanja „severnih teritorija“.
Sa druge strane, recimo, povratna avionska karta Moskva-Vladivostok košta 32.000 rubalja, dok je Moskva-Tokijo za 9.000 rubalja jeftinija, što svedoči koliko su otežana putovanja ljudi sa ruskog Dalekog istoka i veze sa evropskim delom zemlje. O ovim pitanjima se i Vladimir Putin više puta javno izjašnjavao, ali većih opipljivih rezultata za sada nema. Problem je i sa kurilskim pristaništima za velike brodove, pa ljudi moraju da se prekrcavaju u čamce ako žele do obale, što nije lako ako je loše vreme. Kako je nedavno primetio zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov, kurilski aerodromi su dobri samo za kamikaze, jer vazduhoplovna infrastruktura koja je 1945. godine preuzeta od Japanaca gotovo da nije nikada modernizovana!

SEVERNE TERITORIJE
Posebna priča je kurilska privreda. Veliki ribni kombinat izgrađen u sovjetsko vreme već godinama kuburi zbog korupcije. Japanci plaćaju suvim zlatom sav izlov rakova, ali novac završava u nelegalnim kanalima. I, kako tvrde upućeni, sve se to čini u dosluhu sa lokalnim i vojnim vlastima, pa kada ruske patrole zaustave krijumčare stvar se rešava sa nekoliko desetina hiljada dolara i posao teče dalje.
Zbog svega navedenog, mada to nije ceo spisak problema, jasna je ruska zabrinutost za Kurile. Otuda ne čudi što je Medvedev odlučio da poseti arhipelag znajući kakva će biti japanska reakcija. To je jasan signal da Rusija neće pristati da svoju teritoriju deli svima koji izađu sa spiskom želja. Ruske vlasti sačinile su obiman program izgradnje novih aerodroma i pristaništa, a u planu je i jačanje vojne grupacije. Pominje se da bi ostrva mogla da budu zaštićena sistemima zemlja-vazduh S-300.
Sa druge strane, kada Japanci kažu „severne teritorije“ to je prilično rastegljiv pojam, koji može da podrazumeva čitav Kurilski arhipelag, ali i ostrvo Sahalin, čije je delove takođe Tokijo svojevremeno držao, koristeći svaki put slabost Rusije da istakne svoje pretenzije. Zapravo, svaki put kada bi Japan dospevao u posed Kurilskih ostrva svoj pogled bi odmah usmeravali dalje na sever. S obzirom na to da su neka od najvećih svetskih nalazišta gasa upravo na Sahalinu, Japan sigurno neće odustati od „severnih teritorija“.