Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Oliver Antić, član predsedništva SNS
Reagovanje na tekst Dragomira Anđelkovića „Naprednjačko poigravanje Ustavom“
Bilo je nekada i velikog političkog novinarstva, jer je bilo velikih novinara. U to vreme se pazilo da naslov ne odražava vrednosni stav. Naprotiv, novinar je iznosio suprotstavljene stavove i argumente, pazeći na ravnotežu u kvantitetu posvećenog prostora za obe strane, a čitalac je cenio kvalitet argumenata i, uz „malu“ pomoć „velikog“ novinara, sam donosio zaključke. Danas je dovoljno pročitati naslov i videti na čijoj je strani novinar, tako da sam tekst nije nužno čitati u celini, a možda ni uopšte.
U pretposlednjem broju „Pečata“ za 2010. godinu (broj 146), novinar D. Anđelković se u podnaslovu pita: šta je dublji smisao naprednjačke inicijative da se pokrene proces promene Ustava? Ali da ne bi bilo nikakve sumnje u čvrsti stav autora teksta stoji krupan vrednosni sud u vidu naslova: NAPREDNJAČKO POIGRAVANJE USTAVOM.
PROTIV DINKIĆEVE REGIONALIZACIJE
Onaj koji se poigrava nečim, naravno, ima nečasne namere. No, ako naslov nije dovoljno jasan, autor čitaocu ne ostavlja ni zrnce sumnje. Naprednjaci, naime, racionalizaciju broja poslanika ne predlažu zbog dobrobiti naroda, jer narod i nije ciljna grupa u ovoj stvari, već su to inostrani gospodari Srbije. A skrivena nečasna namera predlagača, otkriva autor teksta, jeste naprednjačka izdaja: „Oni žele da sadašnji Ustav bude promenjen kako bi iz njega bili izbačeni delovi u vezi sa Kosovom i Metohijom, odnosno hteli bi da se trasira put za regionalizaciju, tj. (kon)federalizaciju Srbije“.
Postoji pretpostavka da novinari čitaju novine i prate druga sredstva informisanja. Ta pretpostavka je oboriva, što je dokazao i autor navedenog teksta, jer ako je čitao novine i slušao i gledao radio i televizijske programe mogao je veoma lako i nesumnjivo da zaključi kakav je stav SNS-a o Kosovu i Metohiji. I da bude sasvim jasno: nikada i nikome u SNS-u nije palo na pamet da bi trebalo na bilo koji način priznati lažnu i mafijašku „državu“ Kosovo. Zapanjujuće je nepoznavanje minimuma političkih stavova koje zastupa Dinkićeva grupacija (ma kako se danas zvala), s jedne, i SNS, s druge strane, pošto ih autor teksta stavlja u isti koš. I ne samo to, pri kraju članka Anđelković navodi da će Vašington i Brisel dati mig Dinkiću i nekim manjim strankama da pokažu spremnost da prave vladu sa SNS, što podrazumeva da su naprednjaci na to već odavno spremni! Napisa autor i ostade živ! Podsetimo se i ovom (ne)prilikom da su najviši funkcioneri SNS nebrojeno puta ponovili da se protive ne samo Dinkićevoj regionalizaciji (kao i njegovoj politici i ponašanju uopšte – javnosti je poznata izjava Tomislava Nikolića o Dinkićevom oružanom napadu na Narodnu banku), već i nekim potezima DS u vezi sa nedovoljno utemeljenim decentralizacijama raznih vrsta. Dodajmo i to da je rukovodstvo SNS bilo izričito – sa Dinkićem nikad i ni pod kakvim uslovima u bilo kakav oblik vlasti. Pri tome, novinar bi, zaista, morao da zna o čemu piše, jer „regionalizacija tj. (kon)federacija“ je u tom kontekstu potpuna besmislica (ti pojmovi se izučavaju na prvoj godini studija prava), ali pošto pisac teksta očigledno nije pravnik, to mu se možda i može oprostiti.
DVOSMERNA SARADNJA SA MOĆNICIMA
D. Anđelković se potpuno razotkriva u tekstu koji sledi, gde neposredno optužuje SNS da se nudi Vašingtonu i Briselu ne samo radi oproštaja pređašnjih grehova (!), već zbog ulaska u „visoko društvo“, zbog čega će da „brže i bolje od konkurencije obave prljav posao“. Znajući, ipak, nešto bolje šta je i kakva je politika SNS-a, mogu da zaključim samo jedno: u pitanju je slučaj „projekcije“, samo što ne znam tačnu adresu onih za koje autor obavlja posao koji je sam kvalifikovao. Ipak, možda se to da naslutiti iz onog dela teksta kojim se sugeriše da SNS nije neka nova stranka već raskolnička grupa nastala iz SRS, koja je, po autoru, u stvari razbila „ne samo najjaču opozicionu stranku, već i čitav opozicioni blok“. Nedostaju samo kletve, ali se mogu pročitati između redova.
SNS je formiran, prema Anđelkoviću, kako bi zapadni moćnici mogli efikasnije da ucenjuju vladajući režim, zbog toga „još uslužniji“. Svima koji su pratili politička zbivanja u poslednjih desetak godina ne treba dokazivati da je na vlasti isti režim što je često nudio i činio i ono što „moćnici“ od njega nisu ni tražili. Jedan od razloga formiranja SNS-a je upravo suprotan tvrdnji autora, a to je zaštita nacionalnih interesa bez apriornog odbacivanja evropskih vrednosti i standarda, posebno uzimajući u obzir aktuelno stanje u međunarodnim odnosima, od kojeg zavisi i primena međunarodnog prava. Potpuno odbacivanje dijaloga sa Vašingtonom i Briselom nije racionalna politika, ako je tako nešto uopšte politika. Politika je sagledavanje stvarnog (stanja) i veština (postizanja) mogućeg, a ne romansirana retorika koja izaziva strasti i osećanja. Izolacija, odnosno možda i tačnije „samoizolacija“, samo bi pomogla u gubitku svakog oslonca za zaštitu nacionalnih interesa Srbije, ali i srpskog naroda kao celine. SNS smatra da saradnja sa „moćnicima“ ne podrazumeva jednosmernost, kako ju je shvatao i primenjivao dosadašnji režim, niti odbijanje bilo kakve saradnje sa Vašingtonom i Briselom kako to veli i postupa deo opozicije, čije stavove očigledno zastupa autor teksta. SNS, nasuprot ovim ekstremima, ima za cilj da putem „zlatne sredine“ nađe mesto države Srbije u evropskim okvirima, ali kroz pažljivo odmerenu politiku kako prema „moćnicima“, što bi rekao Anđelković, ali isto tako i prema ostalim moćnicima kao što su Rusija, Kina, Indija, Brazil… Naći meru (ariston metron) najveća je filozofija, ali i politička filozofija. SNS, i to je sigurno, ne vodi i neće voditi (i kada bude na vlasti) politiku bilo kakvog ekstremizma, samoizolacije i avanturizma.
DRŽAVOTVORNOST I MARKETING
Da bi vodila bilo kakvu respektabilnu politiku (unutrašnju i spoljnu) svaka država mora imati za podlogu jedinstvo ozbiljnog pravnog sistema i solidne ekonomije. Samo tada će biti moguć razvoj valjanih državnih institucija i službi, a osnovni cilj naprednjaka je upravo taj i, naravno, spremni su da ga ostvare.
Pravo i ekonomija su, bez sumnje, najslabije tačke aktuelnog režima, koji je pokazao i dokazao da suštinska državna pitanja nije u stanju da reši. Jedan od bitnih uslova za rešavanje ovih problema leži i u racionalizaciji državnog aparata. Statistički podaci (broj stanovnika i broj poslanika) jasno pokazuju da Srbija ima višak poslanika, ali to je formalna strana stvari, i, naravno, ne sme se zanemariti. Suštinski politički problem u Srbiji jeste brojnost malih političkih stranaka (pored ostalog i zato što ima previše poslaničkih mesta, a to je povezano sa ustavnim odredbama i izbornim propisima), na koje većina glasača nije ni računala, ali one su, u ovakvom sistemu, nužne za formiranje i opstanak vlade i pošto su svesne toga, svojim ucenama i pretnjama (padom vlade) nanose nenadoknadivu štetu nacionalnim i državnim interesima. Otuda neki nude i ono što „moćnici“ ne traže. Zato neki nude faktičko, a neki čak i pravno priznanje dela naše državne teritorije! To je suština stvari.
Otuda i potreba za promenom Ustava i izbornih propisa. Mali ucenjivači sa velikim i teškim posledicama trebalo bi da ispadnu iz političke igre (većina malih stranaka su u stvari koterije koje se bave strančarenjem i nanoseći nacionalnim interesima nenadoknadivu štetu sebi pribavljaju veliku korist). Na taj način neće biti ni skrivalica, tj. veliki neće moći da se kriju i opravdavaju svoje postupke ucenama malih. I tako se dobija manja i čistija politička scena, scena po volji birača Srbije, a ne vlast koja je nastala matematičkim kalkulacijama, ucenama i podmićivanjem kako bi se postigao magični broj 126. Manji broj poslanika uslovljava i manje partija koje prelaze cenzus, a time i manju i efikasniju vladu. Uprkos ovim činjenicama za novinara Anđelkovića naprednjaci nastoje „da površno deluju državotvorno“, a njihov predlog promene nekih ustavnih odredbi je „marketinški“. Meni se, pak, čini da autor članka površno deluje kao novinar, a ispod površine kao marketinški pisac.
ŠEŠELJ I HAŠKI PROCESI
G. Anđelković uzima u zaštitu šefa radikala Vojislava Šešelja i objašnjava da je nevin u Hagu. Bez obzira na mnoga neslaganja sa politikom koju on zastupa, niko u SNS ne smatra da je haška optužnica protiv lidera radikala (nažalost i mnogih drugih) zaista pravno i činjenično utemeljena. Prema tome, g. Anđelkoviću nemojte podmetati naprednjacima da podržavaju haški proces protiv dr V. Šešelja, jer za to nema nikakvog osnova.
Na kraju treba postaviti isto pitanje, svojevremeno često postavljano od strane najpoznatijeg rimskog sudije: kome korist? Zaista, ko je imao (najveću) korist od ovakvog članka što vrvi od optužbi na račun Srpske napredne stranke? Odgovor nije teško pronaći, ali dodajmo: „Mnogo treba da ima onaj koji drugog optužuje: pre svega poštenje i besprimernu nevinost“, reče jednom prilikom jedan od najvećih pravnika u istoriji. Ne znam da li te vrline poseduje autor teksta, ali sam tekst niti je nevin, niti je pošten. Naprotiv.
Kakva je razlika između običnih ljudi, prosečnog srednjoškolca, kao i visoko obrazovnog čoveka u ovom vremenu? Koliko ima krivice visoko obrazovanih u vođenje srpske politike? Koji su doveli Srbiju u ovako teško političko i ekonomsku situaciju, zapravo koliko ih ima, koji su moralni da bi mogli da iznesu srbiju iz ovakvih teškoća…
Iz odgovora Antica sjajnom novinaru moze se procitati samo prepricani clanak Dragomira Anđelkovića i gomila licnih uvreda na racun novinara sto jeu skladu sa Anticevim karaterom.
Sro se tice SNS samo na laz i prevaru.
U, nekada veoma uglednom, NIN-u od 27.3.2008. godine(NIN Broj 2987,str. 8) stoji izjava Olivera Antića da Evropska unija predstavlja za Srbe isto što i Treći rajh svojevremeno za Jevreje. Dakle, to je bila jedna (samo)izolacionistička izjava uglednog civilste Antića. Takvih izjava je mnogo i odnose se na EU, NATO, Hag i srpsko nacionalno pitanje. Takve izjave nije davao samo Antić, već i mnogi naprednjaci(bivši radikali). Nekada su bili protiv Evrope, protiv saradnje sa Hagom, držali mitinge ispred američke ambasade(gde su danas dragi i česti gosti), imali su jasan odnos prema srpskom pitanju. Cilj komentara je da kažemo dosta! Dosta nam je više da protuve i konvertiti pričaju o časti i poštenju! Antić priča o malim strankama a upravo je SNS napravio koaliciju sa takvima(NS, PSS, Pokret socijalista) i još neparlamentarnim strankama . SNS je nekada bio protiv Statuta Vojvodine, danas je protiv regionalizacije, a sutra će biti za. Radi se o stranci koja je duplikat DS-a. Nema tu ni politike niti ideologije. Stranački prvaci nekada izraziti nacionalisti, antiglobalisti sada su prihvatili mantru da ”Evropa nema alternativu”. Antić priča o vrednostima i standardima što je dokaz više da su novi DS. Naime, svaki loš zakon, uredba ili bilo koji loš potez ove vlasti, DS je pravdao evropskim vrednostima. Svako normalan danas u Srbiji prihvata demokratiju, vladavinu prava, pravnu državu, podelu vlasti, slobodnu privredu. Ali g. Antiću postoje neke granice. Nije dobro za Srbiju i srpski narod da prihvate svaki diktat iz EU ako nije u našem interesu, nije dobro prihvatiti legalizaciju marihuane(i drugih opijata), gej brakove ili dozvolu polnog opštenja sa maloletnicima. SNS je suštinski DS, a njihovo sadašnje delovanje podseća na SPS pre 11.5.2008.
Gospodine Anticu.Tako su pricali i DS i SPS i da ne nabrajam dalje,oni tako pricaju i danas.Onaj ko je blizak danasnjim vlastodrscima je u naj manju ruku sumnjiv.Srbi ovaj put ne smeju da rizikuju i da vam veruju na rec.Srbi ovoga puta treba da glasaju za proverene Patriote.Po mom skromnom misljenju,ne treba da glasaju za politicare koji za jedan dan iz korena promene svoju politiku.Ja nisam pravnik nisam ni novinar,ne zivim u Srbiji,nemam cak ni Srpsko drzavljanstvo,ali mnogo volim Srbiju i spreman sam ako zatreba, u svakom momentu da je oruzjem branim.Ucestvovao sam u ratovima u Hrvatskoj i BiH 1991-1995,i vise puta sam ranjavan.
Naslovi u novinama danas služe da zaintrigiraju čitaoce , možda je podnaslov trebao da bude naslov, ali to ne menja suštinu stvari, gospodine Antiću.
Problem je što SNS često ima dvosmislene stavove, ponekad sa nekim inicijativama zamagljuju društvnenu realnost (možda i nesvesno, možda).
Baš ste Vi g. Antiću, kao i gospodin Brana Crnčević , posle one sramne Rezolucije o KiM u Un, koja je doneta uz dogovor sa članicama EU, na stranicama Pečata napadali vlast što je pristala na tu Rezoluciju koja je doneta u UN. Čudno je da ni vi ni g. Crnčević niste bili niti malo smokritični, niste uvideli da ste dobrim delom doprineli u realizaciji tog izrazito lošeg posla, tj. Vučić i Nikolić su graktali, svakodnevno tražili , insistirali da se napravi novar rezolucija o KiM u sadejstvu sa EU. To je sraman odnos SNS, koji pripisuje drugima baš ono na šta je SNS insistirala, na našu žalost.
Razmislite o smislu vašeg zalaganja da EU nema alternativu, pa to je čist defetistički stav, na osnov koga možemo da zaključimo da ste spremni da pristanete na skoro sve uslove Eu, direktno ili indirektno.
Opoziciona stranka traže da se prepolovi broj poslanika i skoro sve stranke su protiv i vi neodustajete. Možda ste našli rešenje u kompromisima sa Ds i G17+ i još nekim strančicama, ….da bi promenili Ustav,….lepo društvo.
Najpreče je u ovoj sramno lošoj situaciji da se prvo i osnovno obori nenarodni režim, pa da se posle uđe u reforme administracije, smanjenju troškova, itd. , sve ostalo je zamajavanje.
Stiče se utisak da je SNS često na javnim medijima, stiče se utisak da je SNS stranci najveći problem DSS i SRS a ne dušmanski režimi separatisti u vlati.
I nema smisla da se preterano osvrćete i preoštro kritikujete SRS , jer ste do juče svi vi u SNS bili čelnici te partije i vi ste tada svašta govorili, a Nikolić je isto znao da kleveti i proklinje,(setite se).
Mnogo govori ona “sitnica” koja je otišla u eter, kada se Nikolić pravdao i izvinjavao ambasadorima EU, kopirajući stenograme razgovora sa DSS, taj potez više liči na doušničku priču.
I na kraju treba biti iskren nezamajavati narod , pitanje je dali je i SNS i DSS spremni na promene koje bi odlučno povele ovu napaćenu zemlju iz blata. Na dosadašnji način parolama, skretanjem pažžnje sa životnih stvari teško da promeni jadno stanje i SNS i DSS.
Dodaću da je i stav DSS vrlo rigidan, pasivan , bezidejan, ne može se ni salonski voditi politika, čekati izbori, pa dotle što nam bude. Nigde nama prave akcije, peticija za Telekom je negde u fioci, kao da čekaju da prodaju telekom, a posle i sledeće ….DSS je vrlo pasivan, podmladak je salonski orjentisan, filosofiraju, teoretišu, ….
SRS je izgubljena stranka, sede u parlamentu i divane, primaju plate kao i ostali , nigde efekta njihove “borbe”, drugim rečima teški demagozi. Srbija nemože da čeka Šešelja, mora se delati sada , ovde, a Šešelj kad dođe, dobrodošao je, i svi se nadamo bržem povratku iz kazamata,gde ga drže belosvetski smradovi.
Završavam tvrdnjom da je opozicija nezrela, autistična, mediokritetska, nesposobna da se izdigne iznad filosofije “farme” i “velikog brata”, nesposobna da se uhvati u koštac sa problemima, pa joj zato i odgovara lagodna opoziciona fotelja dok se sve ne uruši pa da nas spašavaju još deset godina( sa izgovorom na bivše vlastodršce). Važno je svima njima da primaju redovnu i visoku platu, i druga primanja , sigurica. Glavni posao poslanika i opozicije i vlasti je da zadrže fotelje po dva-tri mandata da bi stekli dobru penziju, jer kad vidim, sve su to kadrovi koji sede u parlamentu po deset-dvadeset godina. Sramota.
Ponavljam svaka promena je bolja nego da se čeka, jer nas ova MARINETSKA vlast uništi, separatisti su u vlastima, kasno je posle kukati. Bar pokušajte, mora neko da povede, u protivnom ste svi saučesnici, to je istina.
Ako ništa, Tunis.
Nedopustivo je da neko ko sebe smatra intelektualcem i “Narodnim poslanikom”sebi dopusti ovakav tekst koji, najblaže rečeno, obiluje gomilom nebuloza i smešnih tvrdnji i zaključaka!
A možda i nije! Možda smo baš ovakve predstavnike i zaslužili!
Naš vrli “predstavnik naroda”, koji na sledećim izborima pretenduje da preuzme vlast, uči nas mnogo čemu, pa pored i ostalog, i tome šta je dobar novinar (“veliki novinar”):
“…novinar je iznosio suprotstavljene stavove i argumente, pazeći na ravnotežu u kvantitetu posvećenog prostora za obe strane, a čitalac je cenio kvalitet argumenata i, uz „malu“ pomoć „velikog“ novinara, sam donosio zaključke.”
No, nije to jedini biser ovog “predstavnika naroda”! Od njega smo još saznali i stav SNS “objavljen u svim medijima”(sredstvima informisanja)u vezi Kosova i Metohije i odnosa sa Dinkićevom strankom.
Saznali smo u stvari, da samo SNS govori istinu! Sve ostale stranke nas obmanjuju!
Mada, voleo bih da mi dotični gospodin onda objasni stav SNS “objavljen u SVIM sredstvima javnog informisanja”, u vezi sa sastankom njegovog predsednika i Dr. Vojislava Koštunice, pre nekoliko meseci, gde je Predsednik SNS izneo tvrdnju da su se dve stranke složile da SRBIJA NEMA ALTERNATIVU.
To su prenela “sva sredstva javnog informisanja”!
Ali…
Znamo kako i zašto je to demantovano NAKON DVA DANA!
Ipak, najveći biser “Narodnog poslanika” je zaključak da:
“…mogu da zaključim samo jedno: u pitanju je slučaj „projekcije“, samo što ne znam tačnu adresu onih za koje autor obavlja posao koji je sam kvalifikovao.” !!
Fantastično…
Da ne dužim:
Autorski tekst dotičnog poslanika mnogo govori o njemu samome, o tome kako poima nas obične građane, pa što da ne, i o Srbiji danas, kada neko misli da ovakvim tekstom može da se obrati onima koje predstavlja.
Kada se običan gradjanin, čitalac, susretne sa ovako oprečnim mišljenjima, s jedne strane novinara omiljenog nedeljnika čije tekstove s pažnjom i uvažavanjem redovno čitam,svaki put,iznova oduševljavajući se bistrinom samog autora i kao širinom svake njegove analize i s druge strane jednog uglednog profesora, političara, člana Predsedništva stranke, o čijoj je politici bilo reči u pomenutom (spornom ) tekstu a koji je i formalni povod rekcije g. Antića, onda se sve svede na lični utisak citalaca i individualno pamćenje.
Zašto vam NE verujem g. Antiću ?
Možda samo zato što pamtim dalje od jučer, za razliku od većine lakovernog naroda koji bezrezervno podržava vašu stranku.
Za razliku od predhodnih komentara, ja sam uvek poštovao dela g.Antića, iako nikada nisam bio član SRS,SPS i SNS ,šta više bio sam im suprostaljen.Ali, g,Antić se u zadnje vreme dokazao i pokazao velikim borcem za “Srpsku nacionalnu stvar” a protiv onih koji bi da Srbiju razbiju na paramparčad.Njegovi stavovi i tekstovi objavljivani pri donošenju “ustava” Vojvodine i rezolicije o srebrenici su mi bili melem na ranu a pored toga bili su stručni,analitični i potkrepljeni svim naučnim dokazima.Što se tiče ove aktuelnosti-smanjenja broja poslanika,smatram da je to malo važna tema i da Srbija ima mnogo težih problema i da su uštede od smanjenja broja poslanika male u odnosu na druge koje bi se sa dobrom vlašću mogle postići.Ova, najgora vlast u poslednjih 100 g. ima mnogo većih grešaka i njih treba “tući u glavu”.Slažem se ja sa smanjenjem broja poslanika ali se bojim da se tu ne otvore vrata i za druge promene,DS-u za promenu preambule,URS-u za regionalizaciju iliti razbijanje Srbije, Čedi za sprovođenje Sorošizma a pederima za brakove.
Šta god mislio o g. Antiću, nisam očekivao da će se spustiti na nivo koji je nedoličan i apsolventu Pravnog fakulteta, a tim pre redovnom profesoru i nekadašnjem dekanu istog. Izrekao je na Anđelkovićev račun mnogo prizemnih uvreda, a ništa nije rekao osim što je iskrivljeno ponavljao autorove stavove, pokušavajući da ih igrom reči obesmisli. Što niste na njih odgovorili g. Aniću, ako Vi i vaša stranka imate bilo šta da kažete? I sami znate da je istina ono što je napisano u tekstu. Autori kao što je g. Anđelković služe na čast “Pečatu” i srpskom novinarstvu, taman onoliko koliko političari kao što je g. Antić doprinose da naš politički sistem bude ovakav kakv znamo da jeste! Nadam se da će “Pečat” istrajati na putu borbe za istinu i nacionalni interes.
Kasno sam pročitao gornji, preko svake mere pretenciozni tekst pa vidim da su uvaženi učesnici foruma, odgovarajući OA, naveli već mnoge argumente protiv SNS a posebno demantije stavova samog OA. Dodajem samo jedan detalj. Sam OA napominje da su privreda i vladavina prava glavni pravci delovanja njihove SNS, a gotovo svuda se naglašavaju naše komparativne prednosti u poslovima poljoprivrede te da te prednosti treba razvijati.Od jedne patriotske stranke očekivali bismo da pripremi studiju trenutnog stanja i predloge razvoja. Naš agrar starog stila umire zajedno sa ostarelim seljanima.Na stari način nemoguće je uopšte zamisliti neku efikasnu proizvodlju pa nekakva sitna poboljšanja o kojima slušamo tu i tamo deluju smešno. Neizbežne su korenite reforme!Država treba da pripremi opštu komasaciju, pa oporezivanje neobrađenih imanja,zatim otkup i dodatna ukrupnjivanja i davanja mladim i obrazovanim ljudima na obradu uz dugoročne kredite za kuće, mašine, stoku (ako se radi o stočarstvu ) itd., pa tek onda da se izađe na ravan put racionalne proizvodnje … Istina sve ovo može i drukčije a mi navodimo jednu varijantu kao osnovno i ugrubo ali je veličina zamaha manje-više jasna. No a gde je sa svim time SNS stigla ? Je li tome dorastao iko ko tamo sedi, na čelu sa onim visokim potpredsednikom koji još ne zna ni šta znači biti u radnom odnosu a već puca na ministarske “lotre”! A svega ostalog što se tiče,družino iz SNS, prejak je “novinar”na koga ste se pokusili a sa druge strane mnogo ste mi nekako tanki i vodnjikavi svi vi zajedno. Posle svih iskustava sa svima, dovoljno smo iskusni da više na nastupamo na iste grabulje ! Bravo za Pavića i njegovog Šojića !
Pitajte gospodina Olivera Antica, sta kaze kad se danas usvojila ova sramna rezolucija u savetu EU , koja dodatno tera da se popusta siptarima, da se popusta i u vezui tablica. Treba razgolititi politiku SNS i vrhushke u toj partiji, da kazu na cemu su i za koga su i gde je njima crvena linija. Dosta je zezanja sa zivcima ovog naroda.
Kada se političko polje holistički percipira u recepciji “Pečata” da se primjetiti da se posle faze “razgrtanja” medijskog prostora za SNS u “Pečatu” javlja i uslovno rečeno i druga faza “pripuštanja” kritičkih tekstova na račun SNS.Kome je to u interesu?Šta se iza toga krije? Stoga i ne čudi da su se u kolopletu političkog polemičkog diskursa “našli” novinar Anđelković i profesor Antić.
Naprednjaci su i u 19. veku srpske politicke istorije bili na strani povlastenih slojeva.Socijalna demagogija je bila prepoznatljiva u njihovom nastupu -kao i danas.Zastava drzavotvornosti kojom masu je putokaz postuliranja mehanizama moci i dolaska na vlast uz jak vetar ideoloskog konvertitstva.
sns je na vlasti sa urs-om u bar 5 vecih opstina . i u mom gradu ,predednik opstine urs,zamenik sns..videcemo do kada ..mada,sve najbolje.