Piše Milorad Vučelić
Kako danas izgledaju medijske optužbe za govor mržnje i političke deklaracije i haške presude o srpskim krivicama, te sva ona izvinjavanja naših vlastodržaca posejana na sve strane koja čekaju kosovsku priliku? Samo nas je jedan tren delio od zvaničnog beogradskog izvinjenja Hašimu Tačiju. Mada niko ne može garantovati da se i to posle svega neće dogoditi. Malo je čitav broj „Pečata“ samo za popis knjiga, dokumenata, memoara, naučnih radova i svedočanstava koja raskrinkavaju i razobličavaju sve one najcrnje propagandne laži posejane protiv srpskog naroda i države u poslednje dve i po decenije. Samo zvanični Beograd to ne čuje, ne zna i neće da zna. Samo srpski režim sa svojom nevladinom služinčadi i dalje proizvodi i prevodi najgore „naučne“ falsifikate poput Zundhausenove „Istorije Srbije“.
Šta to beše govor mržnje?
Govori li tim govorom mržnje Dik Marti kada kaže: Hašim Tači je šef mafijaške grupe za trgovinu organima, drogom i oružjem! Da li je to isti onaj Tači koji je baš kao takav koliko juče postao pobednik na izborima u „nezavisnoj državi Kosovo“, i sa kojim u koaliciju ulaze srpski liberali na čelu sa izvesnim Slobodanom Petrovićem? Da li je to isti onaj Hašim Tači koji je bio i ostao milosnik Madlen Olbrajt da bi ga ona prosledila dalje u ruke sadašnje američke državne sekretarke Hilari Klinton, što je s njim razmenjivala srdačnosti pre samo dva meseca usred Prištine. Dik Marti se poziva u svom izveštaju Savetu Evrope na američku Ef-Bi-Aj i druge obaveštajne izvore, pa se tako postavlja pitanje kako to da sve te službe nisu američke državne sekretare obavestile o onome što znaju od 1999. godine? Ili se sada pojavila pretnja neke tajne depeše koja će se naći na Vikiliksu pa se požurilo sa zvaničnim objavljivanjem opštepoznatih činjenica, sadržanih i u nekadašnjim optužnicama našeg pravosuđa iz Miloševićevog vremena?
U čemu se to razlikuje naš decenijski govor mržnje od rezultata istrage zapadnih zvaničnika, obaveštajnih službi i istražnih organa? Da li je istina sada istinitija i verodostojnija? Hoće li mu biti osporeno pravo, dobijeno albanskim glasovima, da pregovara u ime Prištine sa zvaničnim Beogradom?
Hoće li konačno posle Dika Martija srpski vlastodršci videti srpsku krv na Tačijevim rukama? Sudeći po dosadašnjim saznanjima i Vikiliksovim obelodanjivanjima tajnih depeša, srpski vlastodršci se u svemu i uvek slažu sa svojim zapadnim sagovornicima, bilo da su oni ambasadori, diplomatski službenici ili ministri. Tako će se, valjda, i ovde saglasiti. Jer, oni nikada nemaju različit stav od bilo kog zastupnika stranih interesa. Oni žele sve ono što se od njih traži i sve bi odmah uradili, ali ne da im srpski narod. Narod to neće i oni zato ne mogu da to sprovedu. Nije trenutno popularno. Oni se iskreno žale stranim predstavnicima na svoj narod i na sve svoje prethodnike. Narod je za njih, gotovo do nastranosti nacionalistički nastrojen. Oni su se upeli da budu prosrpski, ali je srpski narod i dalje sklon da bude srpski.
Našim vlastodršcima ne pada na pamet da slažu ili prevare strance kada oni od njih nešto protiv vitalnih interesa Srbije zahtevaju i traže. Umesto toga oni su izabrali da lažu svoj narod. U takvom poslu su strani predstavnici, mediji i agenture spremne da im pomognu. Da lažu svim silama narod da bi ga na kraju, i do kraja, prevarili i osakatili.
Naša današnja politička elita uverena je da se pravi srpski lider rađa u stranim kabinetima i ambasadama, a ne na političkom i ekonomskom bojnom polju za interese srpskog naroda i njegov državni integritet. Zato se oni i ne plaše svog naroda, koga besramno lažu – oni se kao i sve političke marionete najviše plaše da ih lutkar ne odbaci. Njima je mudro i britanski cinično upozorenje da je Balkan „pakao popločan zlima namerama velikih sila“ tek podsticaj za bezbrižno neodgovorno trčkaranje. Proroci ili ideološki ljudi kada ih stvarnost ne prihvata udvostručuju svoje snage. Današnje vlastodršce baš briga što ih srpska stvarnost ne prihvata – oni nastavljaju da to ignorišu i kao i do sada opušteno i bezočno lažu. Njihove laži su svakako opasne, ali je mnogo opasnije to što nema više odlučne istinoljubivosti.
Politički život u najboljem slučaju liči na lov u mutnom. Što mutnije – to za lov bolje.
Današnja srpska stvarnost, proizvod postojećeg režima, nešto je što je daleko ispod nivoa bilo kakve kritike, tako da je svako ozbiljno kritičko mišljenje primorano da učita višak značenja i smisla u stvarnost, i da je tako podigne do nivoa kritike. Tako je i sa ovim uvodnikom. Zbog događaja koji se odigravaju on mora biti drugačije od prvobitne zamisli završen.
Nespokoj oko jasnoće izveštaja Dika Martija o Hašimu Tačiju kao šefu mafije i onoga što mu kao zlikovcu pripada, uneo je srpski šef diplomatije Vuk Jeremić. Rekao je u Moskvi jasno i glasno da Hašim Tači više nema političku budućnost: „Ne znam kakvu to budućnost ova osoba ima ako se uzme u obzir izveštaj o istrazi Saveta Evrope o njegovom učešću u švercu heroina, trgovini ljudima i ljudskim organima i njegove uloge kao vođe jednog od najorganizovanijih kriminalno-mafijaških klanova na Balkanu“. I ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov slično reče.
Moglo se jasno naslutiti, tačnije pouzdano znati, šta sledi. Kao i u čitavom nizu prethodnih slučajeva (pomenimo samo događaje oko Rezolucije UN i „slučaja“ dodele Nobelove nagrade) – sledi Boris Tadić: „Dok se ne dokažu optužbe izvestioca Saveta Evrope spremni smo da razgovaramo sa Tačijem kao legitimnim predsednikom koga su Albanci izabrali. Nemamo prava na lični stav kada zastupamo javni interes“.
Izgleda da je naš državni vrh (kabinet) saznao da Dik Marti nije dovoljno visoki strani predstavnik i da ima onih viših koji misle drukčije od njega. Dik Marti ne bi smeo da se začudi ako zvanični Srbi budu ti što će se na njega prvi baciti kamenom. Pomenuti „srpski liberal“ Slobodan Petrović, to je na neki način već učinio. A možete misliti kakav je to on kada je i za Radu Trajković i Slavišu Petkovića izdajnik.
Vidimo kako to oko javnog interesa razume Tadić. Ne znamo (a znamo) kako će to oko „zastupanja javnog interesa“ podneti Jeremić, ali za nekoga ko odista ima svest o državnim dužnostima i služenju državi izbor je jednostavan. Izabere se nemilost tamo gde pokornost ne da ne donosi čast, već neminovno vodi gubitku obraza. Sve ostalo je neodgovorno izigravanje u diletantskoj i lažnoj predstavi o patriotizmu.
I u našoj javnosti, a pre svega iz prepoznatljivih nevladinih organizacija, izražava se veliko i do sada nezapamćeno poštovanje prema pretpostavci nevinosti Hašima Tačija. A sve u stilu „dok se ne dokaže“, „ako se dokaže“, „kad se dokaže“… Ako to dokazivanje dopadne samo u ruke naših političara, vlade, nevladinog sektora i većine medija, Hašim Tači nema šta da brine. Političkoj i medijskoj Srbiji bilo je potrebno gotovo godinu dana da dovede u vezu mleko i krave, nestašicu mleka i nedostatak krava. Možete misliti koliko će joj i pored svih Martija biti potrebno da spoji Tačija sa zločinima.
Pa, pregovarajte s legitimnim Tačijem. Ionako, „Sve je pošlo đavoljijem tragom“, kako bi rekao Njegoš.
”Evropska unija ohrabruje Dika Martija da pruži konkretne dokaze relevantnim vlastima da je hašim tači šef albanske mafije.”
Ta ista ”hrabra” evropa koja se tako ”hrabro” bori za ljudska prava mora sama da prekopa ceo KosMet i pola albanije i od svih žrtava koje nađe uzme i sačuva DNK. Srpska vlast MORA da uzme DNK od svih najbližih rođaka ubijenih i nestalih Srba na kosovu. U isto vreme je neophodno osnovati jedno novo telo pod kapom Ujedinjenih Nacija koje će identifikovati pacijente – jevrejske bogataše, kušnerove pajtaše, arapske šeike, američke i evropske ”primatore” organa.
Bojim se da Evropska unija nije sposobna niti voljna da to sama učini jer i poret svih lepih reči o ljudskim pravami i humanizmu ne poseduje ni kredibilitet ni moralni dignitet dovoljan za jedan takav poduhvat.
Zločin protiv čovečnosti ne zastareva, pa ako nije moguće uzimati DNK od živih primaoca organa, treba sačekati da oni umru i to tada uraditi. Ako se utvrdi da se i u samo jednom primaocu nalazi organ makar i jednog od trista srba nestalih posle ulaska NATO trupa na KosMet, dobićem dokaz sa nesagledivim posledicama. To neće biti lokani problem ni regionalni. Biće to univerzalni problem – prekretnica kada će se odlučivati sudbina čovečanstva. Njegovog uspona ili potonuća.
Da li mi je lakše kada neko ovako precizno artikuliše ono što osećam? Na žalost nije. Ali, činjenica da nisam lud, već samo u manjini, daje mi snagu da se nadam. . . . .
Kako razumeti to “javni interes”, javnost, pojava, nešto opšte ili nešto svačije ili ničije? Ne može biti. Iz svih dela ili nedela (nedelovanja) našeg vlastodršca, kao i ove izjave (jedna od sijaset bisera) meni to liči na floskulu “Međunarodna zajednica” (čini je samo anglosaksonska imperija). “Lični stav” cara Borica je ono što mu je “Veliki brat” opredelio, a što se jasno vidi.
hm, hmm…trebalo je vremena da se *uspostavi* nestasica mleka, da se pokolje i proda-izveze 150.000 krava, rane zalece uvozom mleka, i uvozom 50.000 novih krava, verovatno sa sve vakcinama i ostalim potrepstinama. A, djavolji trag se nebrise, Njegosa nam smatraju *genocidnim piscem*…Gavrila Principa..*teroristom*…a *njima* tvorcima *novog srpskog poretka,…tabani smrde necovestvom…*odavde do vecnosti*…!!
Vukcevic tvrdi da to sto prica D. Marti nije nista u poredjenju sa onim sta on i Srbija sve zna o Taciju? Tadic pak neveruje ni svom tuziocu za ratne zlocine, a kamo li Martiju, dok se sve ne dokaze protiv Tacija? Znaci vrlo postuje pretpostavku nevinosti! Ali, kada optuzuje Kostunicu da je ubio Djindjica i da ce sve dokazati kada dodje vreme da se podigne optuznica onda na pretpostavku nevinosti zaboravlja. Ili o tajkunima protiv kojih takodje ne podize optuznicu ali vec zna da su krivi.
Pa i taj Marti nestize na vreme da prikupi celu optuznicu pre kosovskih izbora? Samo mu je 3 dana falilo? Ili, je prikupio bas u pravo vreme? Ali neznamo za koji cilj je sve uradio na vreme? Evropa je jasno deklarisan neprijatelj Srbije i Srpskog naroda i netrebamo mi da prihvatamo ni dobre stvari od takve evrope, jer, iza svega “dobrog” uvek se krila neka zamka. I svaka njihova istina ima neki cilj koji nema veze sa pukom teznjom ka istini… u najboljem slucaju pokajnicki o istinama pricaju kada ispiraju svoju necasnu savest ali tek kada zakljuce da ta njihova istina nemoze vise promeniti postojece stanje.
Tadićevi tajni pregovori
Ako ne zante kako izgleda kvisling predsednik onda pročitajte dokument koji je objavio Vikiliks: Tadićevi tajni pregovori o prihvatanju Kosovske „države“ i ulasku u NATO. On bez imalo skrupula laže narod u Srbiji i direktno radi protivu interesa države čiji je predsednik. Stoga je u tekstu pod znake navoda stavljeno sve što „naš“ ili „srpska“ vlada – jer Tadić očigledno nije „naš“ predsednik.
I ovo isprobavanje šajkače je samo još jedna od obmana kvislinga Tadića
Šta nam otkriva najnoviji Vikiliks dokument kodiran kao „VZCZCXRO7590“, čije je polazna „pošta“ bila Američka ambasada u Beogradu, datiran 5-og Februara, 2010, označen kao stroga tajna i prosleđen: Hilari Klinton, američkom Nacionalnom savetu za bezbednost u Vašingtonu, Američkoj vojnoj komandi za Evropu u Vaihingenu u Nemačkoj, američkom državnom Sekretaru odbrane i američkom predstavniku pri britanskom ratnom vazduhoplovstvu, kao i 18 američkih ambasada i konzulata u širem regionu!? Na prvi pogled ne tako mnogo, ali na „drugi pogled“ i čitanjem između redova i više nego dosta…
Prvo sama klasifikacija dokumenta, a potom i spisak onih kojima su upućene kopije izveštaja, već govori dovoljno o značaju dokumenta. Naravno kada su u pitanju diplomatski dokumenti ove vrste, nerealno je očekivati da će se u njima naći isuviše kompromitujućih činjenica, ali je realno očekivati da ćemo naići na kompromitujući sadržaj – u ovom slučaju taj sadržaj je i više nego kompromitujući za Tadića i „srpski“ vladajući režim. Pa krenimo redom:
Savetnik za spoljnu politiku predsednika Srbije, Jovan Ratković se sastao sa američkom ambasadorkom Vorlik u Beogradu, i tom prilikom su diskutovali više tema, pre svega Kosovo, ulazak Srbije u NATO, odnose sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom, ulazak Srbije u EU itd. Ovde je važno reći da se „srpska“ strana nije više otvoreno zalagala za povratak Kosova pod Srpski suverenitet, već za održavanje „statusa kvo“ neformalne podele Kosova. , Ratković je tom prilikom ambasadorki Vorlik preneo Tadićevu čvrstu opredeljenost da „uvede“ Srbiju u NATO.
Ratković je ambasadorki Vorlik preneo opredeljenost Srbije da nastavi tesnu saradnju sa SAD po pitanju „veoma osetljivih“ obaveštajnih sadržaja, kao i da će pojačati vojnu saradnju sa američkom nacionalnom gardom iz Ohaja, radi treninga za „mirovne operacije“. Takođe je obećao slanje 50 dodatnih pripadnika žandarmerije na Haiti, kao i „mirovnjaka“ u Liban. Po pitanju Kosova ambasadorka je izrazila zabrinutost zbog konfrontirajućeg stava jednog dela srpske vlade, na šta je Ratković izjavio da će se Srbija potruditi da pitanje Kosova „reši“ na miroljubiv način tako što će se i Albanci i Srbi osećati kao „pobednici.“ Ratković je izjavio da planovi Amerike i Pitera Fejta da se sever Kosova stavi pod kontrolu vojnom intervencijom NATO-a nisu dobri jer bi izazvali nestabilnost u samoj Srbiji i ugrozili poziciju „srpske“ vlade. Ambasadorka je negirala vojne planove za zauzimanje severa, ali je potvrdila da SAD i EU imaju planove da „nametnu“ integraciju srpskog Severa u okviru „albanskog Kosova“.
Ratković je preneo ambasadorki lična uveravanja predsednika Tadića da Srbija „neće moći“ još dugo da ostane van NATO-a, kao i da je raspoloženje u srpskom narodu za ulazak u NATO sve veće(!?). Naglasio je da „Srbija“ preduzima praktične korake ka ulasku u NATO, i da povećava saradnju sa tom organizacijom, da je poslala srpskog ambasadora u sedište NATO-a, kao i da će predsednik Tadić lično posetiti Brisel da bi zvanično otvorio to „srpsko“ predstavništvo pri NATO-u, u junu ili julu i da se nada da će tada moći lično da se obrati Severno-atlantskom Savetu.
Ratković je naglasio, da je Tadić lično dao nalog ministarstvu spoljnih poslova i ministarstvu odbrane da povećaju učešće u austrijskom “PfP”akcionom modelu (borbi protiv kriminala na južnom Balkanu), pošto je to učešće preduslov za članstvo u NATO.
Što se tiče ulaska Srbije u EU, tu je Ratković demonstrirao pesimizam zbog „EU zasićenosti“ novim članstvom, i pri tom se požalio na opstrukciju od strane Nemačke koja smatra nove članice EU ekonomskim balastom, a ne „napretkom“ Sve ovo po Ratkoviću, čini pristup u EU sve više političkim, a ne tehničkim pitanjem. Ratković je potom po pitanju EU pokušao da bude optimističan i naglasio je da će desetogodišnjica „oktobarske demokratske“ revolucije i državnog udara protiv Miloševićevog režima ove godine, biti prilika „srpskim“ vlastima da podsete svet na demokratske tekovine te „revolucije.“
Što se tiče Hrvatske, tu je Ratković naglasio da predsednik Tadić radi sa Hrvatskom „diskretno“ na rešavanju bilateralnih pitanja. Po pitanju Bosne, Ratković je izjavio da uprkos činjenice da bi većina građana Republike Srpske želela da se odvoji od BiH i ujedini sa Srbijom, pozicija predsednika Tadića je da Srbija pre svega podržava teritorijalni integritet BiH. Na kraju je naveo da je u Crnoj Gori organizovani kriminal veliki problem, ali da je Srbija i dalje otvorena za saradnju sa Crnom Gorom.
Ovde sada nailazimo na deo dokumenta, na koji je američka ambasadorka stavila zabelešku da se „zaštiti“, a to je deo u kome Ratković opisuje tajne razgovore sa engleskim ambasadorom u Beogradu o planovima predsednika Tadića za Kosovo, pod tri opcije:
Opcija A: Delimičan suverenitet države Srbije na severu Kosova kao i nad 5 manastira na jugu – u tom slučaju bi Srbija prihvatila postojanje „države“ Kosovo, ali ga ne bi i formalno priznala.
Opcija B: Podela Kosova.
Opcija C: Srbija pravi izbor: ili Kosovo, ili EU.
Po američkoj ambasadorki za Beograd je izgleda najprihvatljivija opcija A i za istu se najviše zalaže, ali će odbijanje srpskih vlasti da formalno priznaju Kosovo, verovatno „odložiti“ ulazak Srbije u EU na neodređeno vreme.
Iz ovog tajnog dokumenta se jasno vidi da predsednik Tadić radi iza leđa svom narodu i Narodnoj Skupštini, i uveliko priprema Srbiju za ulazak u NATO. Takođe vidimo da je „srpski“ režim svestan da od ulaska u EU nema ništa, i da priznaje da to pitanje nije – kako se nama svakog dana sa državno kontrolisanih medija prezentuje – „samo“ tehničke već političke prirode, što opet potpuno razotkriva njegov ucenjivački karakter.
Na kraju po pitanju Kosova, vidimo da se „srpski“ režim opredeljuje za opciju kojom se prihvata postojanje separatističke „države“ Kosovo – uskraćeno za formalno priznanje. A sve to pod uslovom da se Beogradu da ograničeni suverenitet nad srpskim severom i nad pet manastira, s tim što bi pravi suverenitet nad kosovskim Srbima i srpskim svetinjama u stvarnosti pripao lažnoj „državi“ Kosovo. Ako je i od „našeg“ predsednika – mnogo je!
Referenca: http://wikileaks.ch/cable/2010
Tači/zmija i Tadić/glista spasavaju jedan drugog. Čuli smo ovih dana Kušnerovu zahvalnost Taduću na praktično, abolaciji Tačija/zmije za zločine nad srbima. Upitamo li se zašto je on to uradio, neće nam biti teško da pronađemo odgovor. Da je umesto abolacije optužio Tačija i pokernuo sve čime država raspolože i dokaže njegovu krivicu, optužio bi i samog sebe za svo nečinjenje i zločinjenje prima srpskom narodu koje se graniči sa zločinom. Siguran sam da je on na taj način kaznu samo odložio ali od nje nikako neće uspeti da pobegne.
Tadića njegovi mentori poput Kušnera, Klintonovke drže na “toplom”. Za svaki slučaj su mu i štaku obezbedili ako se popišmani biće, kao i njegov idol, “lakša meta”.
Poštujući vrsne tekstove novinara, te izuzetne intelektualace koji progovaraju pečatom, obeležavajući jedno vreme, budućim generacijama, velikog zla koje dugo traje u Srbiji, nikako da nadjem odgovor, kojom to politikom možemo pobediti zlo? Gospodine Vučeliću, kao Karadjordje smo pokušali, kao Miloš, ne valja! Da li vi iz “Pečata” imate definiciju kojom ćete trasirati pravi put srpske politike? Sve ostalo nam je, o čemu pišete, manje više poznato!
http://assembly.coe.int/Default.asp
Ako to moze da vam bude od koristi, imate na ovom sajtu konferenciju za stampu 45 minuta Dick-a Marty ja, i videcete kako nazalost, od svega toga nece biti nista, jer pravu istragu treba da vodi EULEKS znaci svi oni koji su sve to znali i radili protiv nas….nasi izdajnici na vlasti to sve sigurno znaju i zato ce i dalje nastaviti da rade to sto rade….UZAS!!!!
Dik Marti je poštujući medjunarodno pravo napisao nešto što je odavno odbijeno od strane najvišeg suda za ratne zločine u Hagu. Da li je po njihovom nalogu uništeno tragova za preko 400 žrtava, ostaje otvoreno pitanje. Ali ključno pitanje je: Zašto sada ? Zašto je Dik Marti sačekao rezultate izbora na Kosovu da bi izašao u javnosti sa podacima i izveštajem o Tačiju? Zar to nije moglo biti uradjeno pre izbora? Da li neko može da objavi kada je izveštaj bio gotov?
Srbija moze a izgleda da nece, da pokrene pritisak na sve akter, obustavi sva medjunarodna *sranja* uz naznaku da niko nista nije uradio po pitanju rezolucije 1244. Stop svim pregovorima i lagarijama sa ucenama, kada ozivi rezolucoja 1244 onda *moz da bidne al opet nemora da znaci* u pregovore…za ulazak u EU, naravno ako to Srbiji odgovara. Jer, srbiji ne odgovara *ulazak EU u raspadnutu Srbiju* , nego ulazak celovite Srbije u EU, kako je to prvobitno ponudjeno vidimo kao *mamac*.
Kosta Abrasevic…!!!
—————–
Crvena je krvca, što kipi u nama:
Crvena je munja, što oblak prolama:
Crvena je nebo, kad se zorom smije,
Crven nam je barjak, što se gordo vije;
Crvena je mržnja u našim grudima
Pa i bijes je crven što nas obuzima;
O, tirani, čujte – ne treba vam kriti –
I osveta naša – crvena će biti!
Zato što se kapitalizam pokazao nesposobnim da riješi osnovne probleme čovječanstva, zato što sustav još uvijek počiva na eksploataciji najamnih radnika od strane kapitalista i čitavih naroda od strane monopolnog kapitala, zato što “tranzicija” ne vodi nikuda, nego samo potvrđuje privatizacijsku pljačku i poraz radničke klase, zato što nedemokratski sustav u kojem vladaju profesionalni političari, sluge kapitala ne može imati nikakvu potporu naroda, zato što je povijesna “propast socijalizma” prije svega rezultat napuštanja osnova marksizma-lenjinizma, zato što naša budućnost ovisi o tome koliko smo spremni boriti se… ispravno je buniti se. PROTIV DIKTATURE KAPITALA – CRVENA AKCIJA
Vučela je napisao sve što ja mislim,ali za razliku od Z.Toškovića meni to ne daje nadu da će se Srbija opametiti.Kako sa ovom izvinjavajućkom vlašću.Kako sa BoTom koji će razgovarati sa Tačijem dok se “ne dokaže da je kriv”.Predikcija nevinosti se podrazumeva kod u pravosuđu.U politice ne.Ako postoji i malo sumnje podnosi se ostavka, a u Japanu za ovakve optužbe dotični bi izvršio harikiri.Tadić bi da pregovara,a Dereta,Kandićka i ostala Peščanička kamarila ga u tome podržava.Da li ga podrževa srpski narod koji mu je dao mandat? Ali, on i nije srpski već prosrpski prezident.Švajcerska ministarka neće po nagradu u Prištinu,dok Tači ne dokaže nevinost.Tadić će pregovarati dok drugi ne dokažu da je kriv.Mi sa Kosova smo još 99-te predpostavljali da se otetim vade organi.Krajem 99-te kad se izgubio trag otetima iz kopa Belaćevac,otetom doktoru Tomanoviću i otetim iz gilanskog kraja već smo bili ubedjeni u naše predpostavke.Tadić, ni sada, posle decenije, nije u to ubedjen.Zašto nemam nadu? Kako i sa kim, sa Srbima koji imaju pamćenje od deset dana( videćete za deset dana ova će tema nestati).Nema budućnosti sa ovom vlašću koja nema ni trunke dostojanstava, samopoštovanja i poštovanja svog naroda.Sa vlašću koja ima politiku za dva dana, ako EU I SAD ne odluće dgugačije.A narod, pa sačekajmo Kesoviju da vidimo da li će dvorana biti puna.Hoće.Moguće i da će biti “repete” koncerata.
Lune odi vodi hrvatski narod pod crvenom zastavom srbe pusti na miru da se izbore za srpstvo i svoju državu . Svoje nazovi ” socijalističke ” ideje prodaj u Zagrebu .
Hrvatskoj treba postaviti pitanje Baranje koja pripada Vojvodini .Početak | Vijesti | Regija | Jelinčić: „Hrvatska Baranja pripada Vojvodini!“
Jelinčić: „Hrvatska Baranja pripada Vojvodini!“
14. 12. 2010. • 13:36 S. B.
Veličina slova:
Zmago Jelinčić / 24sata.info
24SI – Član Vijeća Evropske komisije Zmago Jelinčić, koji je i poslanik u slovenačkom parlamentu, smatra da se pitanje granica između bivših jugoslovenskih republika mora riješiti, navodeći primjer Baranje u Hrvatskoj koja je, prema njegovom mišljenju, četvrti region Vojvodine.
„Do sada nikada nije bilo riješeno pitanje granica unutar bivše SFRJ, ali na osnovu bitnih historijskih činjenica Baranja, koja je uvuhek bila srpska teritorija, mogla bi da pored Sruhema, Banata i Bačke bude četvrti region u Vojvodini, odnosno dio Srbije“, izjavio je Jelinčić za novosadski list „Nacionalni građanski“.
Jelinčić, inače predsjednik desničarske Slovenačke nacionalne stranke, objasnio je da se nakon raspada Austrougarske monarhije o Baranji nikad nije govorilo kao o dijelu hrvatske teritorije.
„Nakon raspada Monarhije nikada se nije govorilo o Baranji kao hrvatskoj teritoriji, nego o dijelu koji pripada Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Baranja, zajedno sa ostalim dijelovima današnje Hrvatske priključena je kao vojni plijen Srbiji. To je, uostalom potpredsjedniku Narodnog vijeća iz Zagreba Anti Paveliću rekao prestolonasljednik Aleksandar Karađorđević, 1. decembra 1918. godine prilikom ujedinjenja“, naveo je Jelinčić.
Tezu o Baranji kao četvrtom regionu Vojvodine, odnosno pripadajućem dijelu Srbije, Jelinčić je iznio i krajem prošle sedmice u Novom Sadu na okruglom stolu posvećenom regionalizaciji i decentralizaciji Srbije, koji su organizovali Reformisti Vojvodine.
Informacija koju nam je prezentirao PETAR I a koju je preuzeo od WIKILEAKS.CH-CABLE-2010,kao i članak gosp.Vučelić-a
nedvosmisleno govore da se u vrhu naše države Srbije nalaze kvislinzi koji rade protiv srpskog Naroda.Na osnovu tih informacija sada prihvatam kao istinu tz.priče u Narodu da Srbijom “šeta” stotinama stranih,zapadnih,špijuna koji sve kontrolišu i sve pripremaju uvlačeći se u sva zbivanja u kojima se nalazi naš srpski Narod.Boravak tih “protuva” koje podržavaju (ne)ljudi i neprijatelji srpskog Naroda,kao što je Ivica Dačić i njegovi pomagači,treba biti sprečen na sve moguće
načine,a to srpski Narod zna kako,pošto se uspešno u prošlosti za vreme Drugog svetskog rata sa njima obračunavao.
Ljudi koji vode Srbiju su protuve, ovo je kompliment ali i ljudi koji bi da vode su Srbiju su takodje protuve, npr. onaj tip iz Smedereva, Sormaz se zove. Cujem od ljudi iz tog grada ko je doticni, strasno. Ali zar to nije slucaj i sa drugima.
Ovome narodu trebaju nova neukaljana lica ako ih ima jos negde.
Ili pasti u apatiju i trajati jos neko vreme dok nas ima i bela kuga nas pokosi.
Ili…. na svakom koraku iskazati gradjansku neposlusnost, ali totalnu da se ove gube iz naroda nekako uklone.
ludilo smrdi od vrha
red bi bio da se okrene drugi obraz pa da se tadic,uz prisustvo svojih voljenih i nicim izazvanih slobodnih medija,podvrgne operaciji i poda neki svoj organ viska u znak dobrosusedkih i nicim opterecenih odnosa cime bi jos jednom potvrdio svoju miroljubivu i politiku vodjstva na balkanu.a mozda mu je vec izvadjena ahilova tetiva.pa,kazi tadicu!da se i mi radujemo nasoj hriscanskoj ideologiji memoricida.ne znam da li bi neko mogao da smisli ovakve mazohisticke poteze srpske vlasti kao sto to rade ovi nasi,domaci mucitelji i silovatelji,robovi robova.(
*roling stons*
Podgorica – Dok tužilaštvo Crne Gore priprema detaljnu istragu protiv deset uhapšenih Budvana u slučaju „Zavala”, u javnosti se intenzivno nagađa o motivima hapšenja, posebno predsednika opštine Rajka Kuljače i potpredsednika Skupštine Dragana Marovića, brata odlazećeg potpredsednika vlade Svetozara Marovića.
Neki analitičari veruju da je njihovom hapšenju prethodio nesporazum sa Prvom bankom braće Aca i Mila Đukanovića koja je 8. decembra Privrednom sudu podnela zahtev za prinudnu naplatu oko pet miliona evra duga od opštine Budva.
Sud je, prema izvoru „Politike”, zahtev već prosledio Sektoru za platni promet Centralne banke, koji treba da obavi blokadu računa budvanske opštine.
Zahtev za blokadu od tri miliona evra povezan je sa aranžmanom Prve banke, Opštine Budva i podgoričke kompanije „Tehnoput” koja je izvodila radove na bulevaru kroz Bečiće, dužine četiri kilometra.
Skupština Crne Gore je u međuvremenu ukinula poslanički imunitet poslaniku vladajuće Demokratske partije socijalista Đorđiju Pinjatiću, jednom od osumnjičenih.
Lider opozicionog Pokreta za promene Nebojša Medojević kaže da nije pošteno da borba protiv organizovanog kriminala i korupcije počne od Skupštine, odnosno od poslanika Pinjatića.
„Neka tužilac, ako ima petlje, podnese prijavu protiv bivšeg premijera Mila Đukanovića. Zna se adresa od koje se kreće, a ne od poslanika, jer će sutra biti neki drugi poslanik ili gradonačelnik.”
Poslanik Nove srpske demokratije Andrija Mandić kaže da je mislio da će borba protiv organizovanog kriminala krenuti od državnog tužioca, potom ljudi iz izvršne vlasti, a tek onda od parlamenta.
„Da me je neko pitao kome ćemo prvo skidati imunitet, rekao bih da je to bivši premijer i čitav njegov kabinet. Nikada ne bih mogao pomisliti da će borba početi od našeg kolege Pinjatića”, ističe Mandić.
On je ocenio da „nema toga koga Đukanović nije izdao, počev od Slobodana Miloševića, koji ga je i postavio za premijera Crne Gore”. „Izdao je i Momira Bulatovića, tadašnjeg predsednika, a sad i svom najpouzdanijem savezniku Svetozaru Maroviću sprema zatvor. Za Đukanovića važi samo jedan kontinuitet u politici, kontinuitet – izdaje svakoga sa kim je zajedno vodio politiku”, naglasio je Mandić.
Sve to uglavnom znamo ili osećamo iz onoga što vidimo.Vikiliks nam samo daje potvrdu.
Tačija će spasti oni koji su ga postavili.Bolje im je s njim nego sa drugima.Imaju ga u šaci i pristaje na sve.Mogao bi da se bratimi sa Milom i Tadićem u tom smislu.A ovaj Ratković je ambasadorki sa kojom je vodio razgovor dva puta dao na znanje da je crnogorskog porekla.Šta je time hteo da kaže.Da su Crnogorci Brankovići?Ima mnogo Crnobgoraca koji su bili veći Srbi od Srba.Ali da je bilo među njima Brankovića to Amerikanci odlično znaju.Mila su spakovali u svoje naručje, pa sad ostavkom skreće pažnju sa prijatelja Tačija.Da pomogne drug drugu.A Srbi, Srbi se gombaju kome da se privole carstvu.Oduvek izdeljeni sve trpe i svi im na grbaču mogu da usednu.U svakom slučaju čak i da dođu na vlast u Srbiji preko Nidže, neće im mnogo pomoći.Tu treba neko odlučan koji zna kako se carski drumovi oru i koji ume da iscedi suvu drenovinu.Ali takvih na vidiku trenutno nažalost nema.I da svima lupe šakom o sto i rateraju one koji su nas krčmili po svetu i koji to jednako čine.
Julka, otarasi se te *crne zastave sa lobanjom*..pa ces mozda neke stvari konacno shvatiti, i nemoj da se bavis *dodelama nacionalnosti* i upucivanja srba u hrvatsku..!!!!