MUFTIJA ZUKORLIĆ Preko Sarajeva do Sandžaka

Piše Branko Radun

Koje bi sve efekte mogao, a koje već izaziva zahtev muftije Zukorlića upućen Sarajevu da podrži njegove maksimalističke aspiracije?

Muftija Zukorlić, kome je viša sila izvan Srbije, čak i izvan Balkana, dala priliku da se razgalami o vekovnoj ugroženosti svoga naroda sada je zatražio od zvaničnog Sarajeva da pomogne Bošnjačkom nacionalnom vijeću, čije formiranje nisu priznali ni vlasti u Srbiji, ni dve liste muslimana iz Raške. On je najavio da će od člana Predsedništva BIH Bakira Izetbegovića i inspiratora i finansijera ekstremizma reis-ul-uleme Mustafe Cerića, tražiti podršku za internacionalizaciju problema kršenja prava njegovih sunarodnika u Srbiji.

TEST ZRELOSTI
Činjenica da  legitimnost konstituisanja Bošnjačkog nacionalnog veća nisu priznali nadležni organi države Srbije na radikalnog verskog lidera muslimana očigledno nije imala veliki efekat, budući da muftija i ovaj put nastupa kao lider muslimanske zajednice. No ova inicijativa upućena Sarajevu prevazilazi okvire ličnih nezasitih aspiracija muftije, budući da predstavlja ozbiljan test zrelosti kako za Sarajevo tako i za Beograd, dakako na različite načine. Ukoliko bi i pored sveg rizika muslimansko Sarajevo podržalo ekstremne zahteve verskog lidera muslimana u Raškoj, otvara se mogućnost stvaranja konfliktnih situacija i podizanja tenzije u celom regionu. Takav potez Sarajeva srušio bi mit o dobrosusedskim odnosima i, ujedno, predstavljao poraz pomiriteljskoj spoljnoj politici Borisa Tadića i Vuka Jeremića. U vodu bi pale i fraze o „turskim prijateljima“ koji pomažu normalizaciji odnosa između Sarajeva i Beograda. Kako je Zukorlić, pa i Sarajevo (političko i versko) pod velikim uticajem Istambula, ovakav pokušaj destabilizacije Srbije i regiona ne bi prošao bez prećutne saglasnosti „turskih prijatelja“.
Ali šta to tačno muči muftiju? Dok govori o ugroženosti muslimana, muftija misli na plan realizacije „muslimanskog entiteta“ u tom delu Srbije. Često ekstremne izjave koje daje uperene protiv države Srbije nisu naivne, već su način da kroz destabilizaciju odnosa pravoslavnih Srba i muslimana namakne poziciju lidera u Sandžaku, a verovatno i šire. U kojoj meri sandžački muftija manipuliše sa istorijskim činjenicama, zarad jačanja animoziteta između Srba i muslimana, svedoči i to da je u nedavnom intervjuu arapskoj „Al džeziri“ rekao da u Srbiji postoji „ekstremni nacionalistički program od pre sto pedeset godina pod nazivom „Načertanije“. Prema ovom pisanom programu Srbija mora da se obračuna sa muslimanima na tri načina:  trećina da se ubije, trećina da se istera, a ostali da pređu u hrišćanstvo“. Ovu apsolutnu besmislicu hladnokrvno je plasirao pred stotine miliona muslimanskih gledaoca najgledanije muslimanske televizije.
GEOPOLITIČKA SABLJA
Sa odlaskom Silajdžića sa političke scene postojalo je naivno uverenje da je moguće relaksiranje odnosa unutar BiH, kao i odnosa između Sarajeva i Beograda. No, i posle Silajdžića imamo nove Silajdžiće. Izetbegovićev sin čak i da ne želi, teško može da ne ide stopama oca koji je bio najodgovorniji političar za otpočinjanje sukoba u BiH 1992. godine. Pored Izetbegovića, podršku Zukorliću aktivno daju verski vođa bosanskih muslimana Cerić i političar-tajkun u usponu Fahrudin Radončić. Zvanično Sarajevo sada se nalazi pred dilemom jer kao odgovorno za regionalnu stabilnost, ukoliko podrži agresivnu retoriku muftije Zukorlića, rizikuje kvarenje odnosa sa Beogradom, međuetničku stabilnost i stepen pomirenja u samoj BiH.
Sa podrškom formiranju „muslimanskog entiteta“ u Srbiji, Sarajevo otvara i mogućnost da se legitimišu i zahtevi iz Banjaluke za referendumom o statusu Republike Srpske, pri čemu je jedna od opcija i raspad Bosne. Teško bi bilo predvideti kako bi u takvoj situaciji reagovao Milorad Dodik. Kao mogućnost ne isključuje se ni domino efekat separatizama, ali ono što je sasvim izvesno jeste težnja muftije Zukorlića da u kontrolisanoj destabilizaciji zadobije  instrument kontrole ponašanja Srbije i drugih u regionu.
Ma koliko se sve ovo činilo kao avanturističko mešetarenje ambicioznog muftije, stvar je daleko ozbiljnija. Naime projekat transformacije Raške u Sandžak, gde su uključene i moćne sile van regiona, podrazumeva dalje slabljenje Srbije kroz regionalizaciju, a zapravo federalizaciju. Isto tako stvaranjem muslimanskog entiteta se u perspektivi realizuje prodor geopolitičke sablje – zelene transverzale, za koju se naivno verovalo da je stvar prošlosti ili još jedan „srpski mit“. No, kao jedini istinski srpski mit opstaće fraza da „Evropa nema alternativu“, pod ruku sa politikom „izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“.