Amerika i fašizam

Piše Zoran Milošević

Tokom ove godine u Americi su objavljeni dokumenti koji su posvedočili da je posle Drugog svetskog rata došlo do saradnje SAD sa bivšim nacistima u cilju borbe protiv SSSR-a

Rusi su postigli istorijski uspeh. Isterali su đavola na čistinu. Sada se jasno vidi ko je u svetu beo, a ko crn, ko anđeo, a ko đavo. Naime, kako prenosi TV stanica „Rašn Tudej“ 23. decembra 2010. godine u izveštaju Anastasije Čurkine iz Njujorka, Rusija je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija predložila Rezoluciju koja poziva članice da se bore protiv proslavljanja fašizma. Rezoluciju je podržalo 129 država, a protiv su bile SAD, jedina od velikih država. Ovo je posebno interesantno budući da su SAD ratovale protiv fašizma tokom Drugog svetskog rata, a sada im on ne smeta. Da li zato što SAD fašiste (opet) isturaju u prve borbene redove protiv Rusije? Čak su Iran i Izrael postigli saglasnost po ovom pitanju, što se nikada nije dogodilo, a Amerika je krenula protiv svih.

NACISTI-HEROJI
U SAD povodom ovog događaja svi ćute, i zvaničnici i mediji. Međutim, tokom 2010. godine u Americi su objavljeni dokumenti koji su posvedočili da je posle Drugog svetskog rata došlo do saradnje ove države sa bivšim nacistima. Cilj saradnje bio je borba protiv SSSR-a. Reč je o saradnji sa najokorelijim nacistima (Waffen SS), zaduženih za operacionalizaciju fašističkih ciljeva u život. Oni su sprovodili etnička čišćenja i izvršili mnoge prestupe protiv čovečnosti. Sa ovim ljudima SAD su započele saradnju posle sloma nacističke Nemačke. Posebno je interesantno da su baltički SS bataljoni preživeli rat i obreli se u SAD, takođe u cilju borbe protiv SSSR-a.
Latvija je jedinstvena država u svetu koja danas slavi svoje vojnike pripadnike SS bataljona kao heroje i naziva Rusiju okupatorom, iako se SSSR borio protiv fašizma. U toj državi se organizuju parade esesovaca i uništavaju spomenici sovjetskim vojnicima, a najnoviji događaj u Skupštini OUN pokazuju ko stoji iza toga.
Profesor univerziteta Kris Simpson o tome kaže: „Bio je to sistematičan program američke vlade, a posebno obaveštajnih službi. U cilju dobijanja informacija koristili su izbeglice iz Pribaltika, a među njima je bilo mnogo fašističkih prestupnika ili bivših kolaboracionista. To je dovelo do situacije da je svako ko je izjavio da je borac za slobodu ili antikomunista iz Istočne Evrope automatski bio poštovan, a čak i doživljavan kao heroj. Međutim, ako pogledamo stvarno stanje stvari, mnogi od tih ljudi bili su fašistički saradnici“.
Ove reči na najbolji način pokazuju kako su proklamovani principi i vrednosti u SAD bili samo gola demagogija. Istoričari to tumače željom SAD da se pokažu kao bezgrešna država, tj. da tokom istorije nisu činili nikakve greške.

TAMNA STRANA AMERIKE
Tokom 2001. godine, CIA je otvorila svoju arhivu o saradnji ove službe sa nacistima. U njima se jasno vidi da su saradnici SS i GESTAPO-a, osuđeni od strane Međunarodnog tribunala, dobili zaposlenje u CIA, odnosno da su postali saradnici ove službe. „Nema sumnje“, kaže Tomas Baer, član vladine grupe koja je radila na otvaranju dosijea nacista, „da su SAD očuvale kontakte sa nacističkim prestupnicima“. Možda je najružniji primer saradnja sa Klausom Barbiem, poznatom kao „Lionski mesar“.
„Častan, idealista…voli dobro jelo i piće…“ Tako je 1952. godine CIA okarakterisala nacističkog ideologa Emila Augsburga, saradnika po zlu čuvenog Vanzejskog instituta, analitičkog centra SS. Odeljenje SS kojim je komandovao Augsburg ispunjavalo je „posebne zadatke“ – uništavanje Jevreja i drugih „nepoželjnih elemenata“ za vreme Drugog svetskog rata. U Poljskoj su ga tražili zbog ratnih zločina, no Augsburgu je uspelo da se dogovori sa Amerikancima… Godine 1949, dobio je posao u CIA kao ekspert za SSSR.
Otkrivanje arhiva CIA omogućilo je da svetlo dana ugledaju i dokumenta o ratnim zločinima nacista, ali nešto je predstavljalo vrhunsku tajnu – korišćenje špijunske mreže nacista za rat protiv Sovjetskog Saveza. Nacistima je ovo bila šansa da izbegnu zatvor i oni su je iskoristili. „Tako se dogodilo da su u Hladnom ratu pobedili nacisti“, kaže Eli Rozenbaum, glavni „gonič nacista“, direktor odeljenja za posebno važne poslove Ministarstva pravde. Dokumenti koji su ugledali svetlo dana definitivno pokazuju da su nacistički prestupnici izbegli zaslužene kazne, zato što je CIA u njima videla „oružje za borbu protiv SSSR-a“.

SAVEZ SA ĐAVOLOM
Odluka da se nacisti koriste u borbi protiv SSSR-a bila je kap koja je umnogome pokvarila odnose SAD i Sovjetskog Saveza, ali je predstavljala i osnovu za mnoga kasnija kršenja ljudskih prava i prestupe Vašingtona u ime borbe sa komunizmom. „Savez sa đavolom“ poslužio je za tajna, antidemokratska mešanja u poslove drugih država. Ključni čovek u ovom poslu je bio nemački general Rajnhard Gelen, tokom Drugog svetskog rata komandant svih vojnih obaveštajnih grupa u Istočnoj Evropi i SSSR-u. Gelen je Amerikancima obećao formiranje mreže za antikomunističku borbu od veterana koji su služili nacistima. Bez obzira na to što su po Jaltskom dogovoru SAD bile dužne da SSSR-u predaju sve zarobljene nemačke oficire što su učestvovali „u borbama na Istoku“, Gelen je brzo bio prebačen u Fort Hant u Virdžiniji, a odatle do zaposlenja u CIA bio je samo korak. Pokrovitelj Gelena bio je lično direktor CIA Alen Dales.
Gelen se u Nemačku vratio 1946. godine sa ciljem da obnovi špijunsku mrežu na Istoku, ali sada u korist SAD. Ovaj podatak pokazuje da je Vašington započeo Hladni rat mnogo ranije nego što se mislilo. No, ovaj savez SAD sa nacistima pokazuje da Hladni rat nije nastao kao posledica agresivne politike Sovjetskog Saveza, već Vašingtona. Iz baze u predgrađu Minhena, Gelen je započeo vrbovanje hiljade veterana GESTAPO-a, Vermahta i SS. Čak su i članovi više nacističke birokratije, rukovodioci administrativnog aparata Holokausta, srdačno primljeni u organizaciju Gelena. Elioz Bruner, zamenik Adolfa Ajhmana, major SS Emil Augsburg i kapetan GESTAPO-a Klaus Barbie tako postaju saradnici CIA.
Gelen i njegova organizacija potom počinju da igraju važnu ulogu u NATO-u, jer su baš oni davali dve trećine informacija o državama varšavskog dogovora. Pod okriljem CIA, a potom kao glavni sekretar obaveštajne službe Zapadne Nemačke, Gelen ima značajan uticaj na politiku SAD.

OBNOVA FAŠISTIČKIH POKRETA
Organizacija Gelena spasla je na hiljade nemačkih nacista, prebacivši ih u Južnu Ameriku ili druge države, često sa odobravanjem američkih tajnih službi. Neki od vojnih „izbeglica“ postali su „savetnici za bezbednost“ u nekoliko blisko-istočnih i latino-američkih država, gde su stvorili ultradesne eskadrone smrti. Na primer, Klaus Barbe je davao pomoć nizu vojnih hunti u Boliviji. On je obučavao vojnike i pomagao da se sačuva trgovina sa kokainom od 1970. do1980. godine.
Da ironija bude veća, neki od Gelenovih agenata u Evropi produžili su da rukovode neofašističkim organizacijama prožetim antiamerikanizmom. Jedna od posledica saradnje CIA sa Gelenom je i današnja obnova fašističkog pokreta u Evropi, koji svoje korene i rodoslov crpi od Hitlera i Gelena.
„Ovo je bila neverovatna greška, ne toliko moralna i politička, već obaveštajna“, smatra Ričard Bretman, profesor univerziteta i član grupe za proučavanje novodostupne arhive CIA.
Godine 2006, u Italiji je objavljen dokument koji svedoči o tome da je nacistički ratni zločinac Karl Has, godinama radio za američku obaveštajnu službu. Iz dokumenata se vidi da je major SS Has počeo da radi za CIA i da je 1947. godine prebačen u Austriju, gde je predstavljen šefu američke vojne obaveštajne službe (CIC) Žozefu Peteru Luongou. U Austriji je SS major dobio novi pasoš na ime Džustini i ponovo je vraćen u Italiju da skuplja informacije o radu italijanskih političara i Komunističkih organizacija. Pored toga, Has je imao punomoćje da u slučaju pobede levičara na izborima brzo Amerikancima organizuje kontakt sa krajnje desnim rimskim grupacijama, radi „onemogućavanja okupacije“ važnih institucija i radio-stanica. Has je bio optužen za masovno ubistvo mirnih stanovnika rimskog reona Fose Ardeatine u proleće 1944. godine, kada su esesovci streljali 335 nevinih ljudi. To je bio akt osvete za akciju italijanskih partizana u kojoj je ubijeno 30 nemačkih vojnika.

FAŠIZACIJA AMERIČKE POLITIKE
Gregori Daglas je objavio nekoliko knjiga u SAD o tome kako je Vašington koristio veze i iskustvo zarobljenog Henriha Milera, koji je za vreme Drugog svetskog rata vodio tajnu policiju (GESTAPO). Kada se prva knjiga pojavila 1994. godine tvrdnje autora CIA je odbacila kao netačne, što je uticalo na medije da naglo smanje interes za knjigu. Dogodilo se i suprotno – počela je njena diskreditacija, a arhiva Armije SAD gde su se nalazili dokazi o saradnji sa Milerom su „izgoreli u požaru“. Međutim, Daglas je došao do dnevnika Milera u kojem je on beležio sve važne događaje. Tako je bruka izbila na svetlo dana i više niko nije poricao saradnju CIA i Milera. Godine 1999, dnevnik je i objavljen.
Miler je u martu 1945. godine pobegao iz Berlina, u malom sportskom avionu, u Švajcarsku sa lažnim dokumentima. Kasnije su tu stigle i opljačkane dragocenosti. Majstorski je iscenirao samoubistvo, tako da je i sam Hitler u to poverovao. No, jedan američki agent ušao mu je u trag i 1948. godine, na inicijativu Hari Trumana, zavrbovao ga da radi za CIA uz garanciju političkog azila. Tako je Miler dobio novo ime, odličnu kuću i visoku platu, ali sve u tajnosti. Već 6. decembra 1948. godine, Miler je bio Vašingtonu. Živeo je u kući u Džordžtaunu, ali je 1951. godine prešao u kuću blizu Vašingtona. Miler se bavio borbom protiv Kominterne. U Americi je sreo mladu ženu iz viših krugova sa kojom se oženio.
No, skandal se ovde ne završava. Ima još mnogo važnih nacista koji su radili za CIA. Tu je bio i Oto fon Bolšving, autor plana čišćenja Nemačke od Jevreja. U NASA je dugo godina radio bivši rukovodilac Vojnog zavoda, gde se koristio rad ratnih zarobljenika, Artur Rudolf. On se bavio konstrukcijom raketa i nazivaju ga ocem rakete Saturn 5. Tu je i zločinac Ivan Demjanjuk, koji je ubijao logoraše u logoru Treblinka.
Prema nalazima poznatog „lovca na naciste“ Simona Vizentala, uz pomoć američke vlade iz Nemačke je sakriveno u SAD oko 30.000 hiljada hitlerovaca. Tako su SAD izvršile fašizaciju svoje politike, a glasanje u Skupštini OUN to je napokon i potvrdilo.