Prestrojavanje u Stradiji

Piše Branko Radun

Kakva pomeranja je debakl u vezi sa KiM doneo na političkoj sceni Srbije, i u kojoj meri će sastanak i dogovor između DSS-a i SNS-a oslabiti trenutne pozicije vladajućih stranaka?

Poraz i poniženje koji su preživeli Tadić i Jeremić, doneo je određena pomeranja na političkoj sceni. Oslabio je „patriotski imidž“ ovog demokratskog dvojca. Oni jednostavno odustaju od Kosova i Metohije, i spremaju se za razgovore sa Prištinom o „otvorenim pitanjima“.

APSURDI SRPSKE POLITIKE

No, ono što je generalno paradoks srpske politike, jeste to da i pored poraza i poniženja koja nam vlast priređuje, partije koju je vrše i dalje imaju solidnu podršku javnosti. Takva situacija, međutim, potpuno je u skladu sa još jednim apsurdom, karakterističnim za Srbiju. Naime, građani su većinski opredeljeni za EU, istovremeno se krajnje negativno odnoseći prema reprezentima politike „Evropa nema alternativu“ (Solana, Ahtisari, Karla del Ponte). Naravno, održavanje visokog rejtinga vladajućih stranaka i političara ne znači da je srpska javnost zadovoljna politikom koja je Srbiju osiromašila, ojadila, podelila, oslabila i ponizila. Iskustvo opozicione borbe iz devedesetih godina prošlog veka, pokazuje da je režim moguće pobediti samo ako se opozicija ujedini, ako ima jasan cilj, te ukoliko ima ima neke zajedničke stavove koje plasira kroz određene medijske kanale.
evropa ima alternativu Sve ovo shvataju u srpskoj opoziciji, stoga su i krenuli putem bliže saradnje i pregovora o zajedničkom pritisku na vlast. Očigledno je da se već više meseci oseća nervoza u redovima SNS-a, jer je postalo jasno da su oni do sada bili tek nešto više od monete za potkusurivanje unutar vladajuće koalicije; preciznije, njih je DS koristio da disciplinuje koalicione partnere. Osim želje da se što pre raspišu izbori, barem dok SNS ima tako visok rejting, motiv za pokretanje razgovora sa DSS-om krije se i u želji naprednjaka da se javnosti predstave kao lideri opozicije koji jedini mogu pobediti vlast. Sa druge strane Koštunica nije želeo da odbije razgovore sa Nikolićem jer je i namera DSS-a da se ojača opozicioni front. No, Koštunica nije želeo da se dogovor postigne samo oko inicijative za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora, već i da se unutar patriotske opozicije postigne minimalni koncenzus oko stava da „EU ima alternativu“.
Nikolić je sa sastanka sa Koštunicom izašao, za mnoge, sa iznenađujućim prihvatanjem stava da „EU ima alternativu“. Rekao je da se „treba boriti protiv politike da Evropa nema alternativu“, naglasio da „nije bilo sporenja između dve stranke” i istakao da „samo Srbija nema alternativu“. Lider naprednjaka rekao je i to da su crvene linije SNS-a i DSS-a, koje su definisane, odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Doduše, Nikolić je još jednom ponovio da je SNS proevropska stranka.

NIKOLIĆ U KLOPCI
Međutim, posle toga usledio je kontraudar DS-a, koji je Nikolićevo saopštenje nazvao antievropskom politikom. Demokrate su se osetile ugroženim od mogućeg okupljanja opozicije, i to baš na stavu da „EU ima alternativu“, te da vlast vodi politiku napuštanja Kosova.
Nikolića dovodi u neugodnu situaciju i to što je francuski ambasador u Beogradu žan Fransoa Teral izjavio kako više veruje rečima kojima mu se Nikolić obrati lično, nego izjavama koje daje srpskim medijima. A te reči, po Teralu, nedvosmisleno potvrđuju evropsko opredeljenje SNS-a.
Očigledno je da se Tomislav Nikolić našao u klopci – hteo bi da pošalje poruke javnosti kako je i dalje patriota koji kritikuje kapitulantsku vlast, ali i da umiri Brisel kako on neće skrenuti sa evropskog puta. Čak je zvučao i pomalo očajno govoreći kako se pred takav „izbor“ ne stavlja ni aktuelna vlast. U tom kontekstu treba posmatrati i intervju Aleksandra Vučića, dat „Danasu“ dan posle sastanka sa DSS-om, u kojem on pravda neočekivani stav naprednjaka da „EU ima alternativu“: „To je pogrešno shvaćeno. Rekli smo da je za nas dozvoljeno da kažemo da samo Srbija nema alternativu. To znači da ako nam neko sutra kaže nećete biti članica EU, ne moramo zbog toga da skočimo kroz prozor“.
Slične konfuzne i protivrečne poruke naprednjaci su davali i oko predloga rezolucije – prvo su tražili da vlast popusti pred zahtevima EU, a kasnije, kada su popustili, nisu propustili da ih kritikuju za neuspeh. Ipak, pitanje je koliko će to uticati na rejting Nikolića i njegove stranke, jer smo mi poznati kao narod koji brzo zaboravlja i mnogo negativnije pojave. Uostalom, ako se pređe preko sramotnog i kukavičkog debakla Tadića i Jeremića, zašto bi onda bili kažnjeni Nikolić i Vučić za nespretno balansiranje između domaće javnosti i Brisela i Vašingtona? Međutim, treba biti svestan i toga da dolazi vreme kada se svako mora opredeliti – kojem će se carstvu privoleti.