Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Priredio Vladimir Dimitrijević
Ovaj tekst objavio je naš čuveni književnik Branislav Nušić 1912. godine, neposredno pre nego što je Srbija, zajedno sa Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom, krenula da oslobađa Kosovo i Metohiju i Rašku oblast od Turaka. Nušić u ovom satiričnom prilogu kritikuje srpsku vlast, što umesto da spasava svoju braću pod Turcima, donosi kojekakve rezolucije…
Pravo je čudo kako nam se istorija ponavlja, i kako mi iz nje ne učimo ništa. Pred čitaocima je tekst Branislava Nušića, objavljen 1912. godine u časopisu „Zvezda“, pod naslovom „Posle mitinga“. Očito, tekst je bio plod Nušićevog ogorčenja što Srbija ne preduzima ništa kako bi spasila svoju braću u Staroj Srbiji (ne zaboravimo Raška oblast, Kosovo i Metohija, kao i Makedonija, tada su bile Turska). Nušić je čitaocima ponudio tekst koji je, kao i Disova pesma „Naš dom“ (nastala dve godine ranije), čitaoce hteo da pobudi ne samo na razmišljanje, koliko na delanje.
Te, 1912, kada je tekst objavljen, Srbija je, udružena s Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom, ipak stresla prah sa svojih mačeva, i krenula da oslobađa zavetnu zemlju. Iako znamo da je 2010. godine u Srbiji gore nego pre sto godina, i da nam je san bliži nego ustajanje iz pepela, ipak podsećamo čitaoce na ovaj Nušićev tekst. Ne samo da bi o njemu razmislili, nego da bi ih on ponukao na delanje.
POSLE MITINGA
Zamislite, dakle, miting sazvan na Orašcu na dan 20. januara 1804. godine. Otvara ga G. Stanoje Glavaš lepim i prigodnim govorom i predlaže da se G. Đorđe Petrović, zvani Crni, izabere za predsednika mitinga.
G. Kara-Đorđe zauzima predsedničko mesto i, blagodareći zboru na poverenju, daje reč jednome od sazivača, Gospodinu Stanoju Glavašu.
G. STANOJE GLAVAŠ: Braćo.Stanje naše braće postalo je do krajnosti nesnošljivo, i mi smo pozvani da razmislimo o merama koje treba preduzeti, da bi se našoj porobljenoj i namučenoj braći pomoglo. Doduše, mi sa puno pouzdanja i poverenja možemo gledati u Evropu, utoliko pre što nas je ona, u plemenitoj težnji da održi mir na Balkanu, preko svojih predstavnika ubedila da time što nas Turci ubijaju i natiču na kočeve, nisu nikakva naša nacionalna prava povređena. (Tako je!) Stoga ja, braćo, predlažem da se donese jedna rezolucija, u kojoj bi se izjavilo gnušanje prema zverstvima koja se čine prema nama i da se pozove vlada da preduzme energične mere za zaštitu srpskoga življa! (Dugotrajno: Tako je!)
G. KARA-ĐORĐE: Kojekude, ima reč gospodin Đuša Vulićević.
G. ĐUŠA VULEVIĆ: Ja se, uglavnome, slažem sa mislima koje vam je izneo moj poštovani predgovornik, Gospodin Stanoje Glavaš, i imao bih samo da učinim jednu dopunu njegovom predlogu. Nas kolju, taj fakt stoji, ali mi ne možemo, za ljubav jedne takve sitnice što će nas pet-šest hiljada nataći na kočeve, remetiti mir na Balkanu, koji Evropa želi da očuva. Stoga sam ja, da naša rezolucija ne bude napisana raspaljivim tonom, već ozbiljno i dostojanstveno, kako bi sobom kazivala da je izraz ljudi koji rado pristaju da sede na kočevima i da vise obešeni o kruške za ljubav mira koji Evropa želi. (Tako je! Tako je!)
G. KARA-ĐORĐE: Gospodo, pozivam gospodina Janićija Đurića da pročita nacrt rezolucije. Izvolite, gospodine Janićije, po duši vas, pročitati!
G. JANIĆIJE ĐURIĆ (čita nacrt rezolucije koja glasi):
Građani svih redova, sakupljeni na današnjem mitingu na Orašcu, a po saslušanju svih govornika, jednoglasno konstatuju:
1. da je usled anarhije, koja je ovladala u Turskoj Imperiji, doveden u pitanje opstanak naš;
2. da je poslednji pokolj, koji je izvršio dahija Aganlija u beogradskom okrugu, u kome je sa svoga ognjišta rasterana nezaštićena srpska sirotinja, izazvao silno uzbuđenje kod nas sviju;
3. građani srpski, okupljeni na mitingu, najodlučnije dižu svoj glas protivu nasilnog i stalnog, sistematskog istrebljenja srpskoga življa u Turskoj;
4. poziva se ceo narod da, bez obzira na veličinu žrtava koje će podneti, preduzme sve i najenergičnije mere za brzu zaštitu našega življa u Turskoj Imperiji.
G. KARA-ĐORĐE (po pročitanju): Prima li se ova rezolucija? (Svi jednoglasno: Prima se!)
G. KARA-ĐORĐE: E, sad, kojekude, pozivam vas da se mirno i dostojanstveno raziđete svojim kućama, a mi ćemo ovu rezoluciju staviti u arhivu manastira Blagoveštenja, kako bi bila sačuvana za potomstvo. (Dugotrajno odobravanje).
Eto, tako bi taj miting izgledao da je tada rađeno kao danas. A kako bismo mi danas izgledali da je takav miting bio tada?
Nušiću svaka čast!Neka ste objavili Đinđićev intervju, ali zašto je stavljen u sličan kontekst sa Nušićem, pa Đinđić je isporučio predsednika Srbije Hagu i to na Vidovdan, on je rekao :”da ako produže bombardovanje Srbije još dve nedelje , režim Miloševića će pasti!” ; on je doveo posle dvehiljadite sumnjive tipove na vlast(Čume asfaltirao celu Srbiju,Krmivo,..),zavladao nepotizam,osveta,tada je DOS počeo rasprodaju, počeo pad proizvodnje,puno odricanje od Kosova.
Verovatno je video šta je napravljeno, pa je ovu poslednju izjavio dao u uslovima kada je osetio sve pritiske i od strane zapada(cinične) i unutrašnje. Bio je izgleda opsednut “Vladaocem”,pa je mislio da jednokratno upotrebi sumnjive pojedince,trule kvazipolitičare,krimose radi ostvarenja nekih površnih ciljeva, ali… Na žalost bilo je kasno da se ispravi.
Dali se uopšte može uporediti Džinđić sa Nušićem ? Da se možda sa ovim upoređenjem pokušava uveličati politički značaj Džinđića ? Bez obzira što se politika vodila isto za vreme kad se oslobađalo od turaka, jer je to bilo ipak tursko vreme. Gde su vladari pripremali kako će delovati i ne pitajući narod, već ga formalno obaveštavali. Ovo vreme je i neke pismenosti, gde opet naši političari sebi daju pravo neprkosnovenog odlučivanja, u ime naroda. Da i pored višeg saznanja koje imamo, danas nas još više obmanjuju. A to je u ovom slučaju Džinđić činijo na sav glas. U toliko gore što ne prepoznajemo šta nam političari govore, i sa kojim ciljem. Praktično je danas gore nego u tursko doba, što naši političari sebi daju za pravo da odlučuju u naše ime o važnim državnim pitanjima. Koji su važni za državu i narod, a vidimo da su nam uništili državu, uništavajući narod, po nečijem nalogu i radi tuđih interesa. Ima još jedna važna činjenica, u to vreme su naši ljudi koji su išli na školovanje u inostranstvo, vraćali i pokušavali da podignu srbiju, na svim nivoima državnosti. Dok su danas oni koji su se školovali po inostranstvu, od sreane svojih roditelja, političara, navodno školovaniji od ovdašnjih, sposobniji da danas urušavaju Srbiju…
eto, srpska posla. opet tamo on, pa on , a nikako da citamo Nusica.
ne bih ja ovo politizirala, ovo je naprosto stvarnost koja nam se nanovo vraca. Jedan je Nusic uz duzno postovanje prema svim ostalima, koji su oni, ili on…
Mozda nam treba prevodilac za BRANISLAVA NUSICA ?
Gojko, prvo nauci pravopis, osneovne greske pravis-da li pises zajedno, pa onda kritikuj druge…
Hašim Tači predsednik Srbije otputovao u Prištinu da se sastane sa predsednikom Starog Kosova Borisom Tadićem.Glavne teme razgovora su poboljšanje političke, ekonomske i trgovinske saradnje između dve države.Da bi ekonomska i trgovinska saradnja bila što uspešnija potrebno je da se dogovorom reši pitanje administrativnih prelaza kako ih naziva Tači, a Tadić carinski prelazi tj.granice.
Kako su izvestile beogradske i prištinske novine dva predsednika su se oko toga dogovorili pa će to ipak biti carinski prelazi.Ostalo je da se dogovore koliko će carinika biti potrebno sa obe strane pošto je preko granice nelegalno bujao šverc svih vrsta roba od čega su obe države imale finansijku štetu.Šverc je bio moguć jer do ovoga dogovora nije bilo nikavih kontrola ni sa jedne ni sa druge strane pa su se pojedinci i pojedine firme dobrano obogatili na tome.Preko granice se odvijao veliki i nesmetan šverc droge, belog roblja i azilanata iz drugih država.Teži deo razgovora ticao se proširivanja državnosti i ojačavanja elemenata državnosti albanske nove države pod nazivom Novo Kosovo na jugu Srbije u oblasti Preševske doline gde živi oko dva miliona albanaca i uključivanja novostvorene države u regionalne kontakte sa drugim državama.Taj deo je dogovoren na obostrano zadovoljstvo pa se prešlo na to da se razmotri mogućnost da Novo Kosovo postane član Evropskog parlamenta na što je Hašim Tači zamolio da se to pitanje ostavi za kasniji period kada se završe izbori koji su u toku u Srbiji gde se on po treći put kandidovao za predsednika Srbije i da mu je to sada najvažniji prioritet, ali kad se završe izbori voljan je da se nastave pregovori na tu temu na što mu se Boris Tadić zahvalio i obećao da će svi Srbi koji žive u starom Kosovu i Metohiji uživati najveća moguća manjinska prava kakva nigde u Evropi ne postoje.Da će se moći slobodno kretati, da će moći obrađivati svoje njive, da će im biti dozvoljeno da srede porušene spomenike na svojim grobljima koje je porušila šačica neodgovornih albanaca, da obnove porušene crkve.Pošto se Tači žurio zbog izbora da se što pre vrati u Beograd na kraju opuštenog razgovora došli su do toga da su oni čak i rodbinski vezani što će veoma povoljno uticati na buduće pregovore i razgovore.
Dopunila bih samo Nušićevu izjavu sledećim tekstom:
Da je usled anarhije, koja je bila ovladala u Turskoj Imperiji, bio doveden u pitanje opstanak naš;
Da je poslednji pokolj, koji je izvršio dahija Aganlija u beogradskom okrugu, u kome je sa svoga ognjišta rasterana i potrovana nezaštićena srpska sirotinja, pod LAŽNIM izgovorom i lažnom objavom, da se radilo o kokoškama, patkama, guskama i ostalim životinjama, što je izazvalo veliku zabunu i kolebanje kod mnogih;
Posledice takvih razularenih događanja, građani srpski, okupljeni na mitingu, najodlučnije dižu svoj glas protiv nasilnog i stalnog, sistematskog istrebljenja srpskog življa u Turskoj.