ALEKSANDAR ĐAJA Evropa se posipa pepelom

Erupcija vulkana ispod glečera Ejafjalajokul na Islandu, izbacila je pepeo koji je u oblacima, nošen vetrovima, dospeo iznad Velike Britanije, Skandinavije i većeg dela Zapadne Evrope. Veliki oblak pepela nalazio se u atmosferi iznad delova Zapadne Evrope, te su letovi bili obustavljeni u više zemalja. Vazduhoplovni stručnjaci su potvrdili da je pepeo iz islandskog vulkana doveo do najvećeg ikada zabeleženog poremećaja u avio-saobraćaju u Evropi. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je Evropljane kako bi bilo dobro da ostanu u kućama, kada pepeo iz islandskog vulkana bude počeo da se sleže, jer su mikroskopske čestice potencijalno opasne po zdravlje ljudi. Iako se, u međuvremenu, kako eksperti javljaju, intenzitet erupcije smanjuje, islandska geofizičarka Sigrun Hrejnsdotir, upozorila je i na mogućnost novih eksplozija, što bi ponovo dovelo do širenja ogromnog oblaka vulkanskog pepela.
Imaju li Evropljani razloga za „posipanje pepelom“?

PODSVEST STARE EVROPE
Pre više od sto godina, stara Evropa je u brodove put Novog Sveta potrpala sav svoj društveni talog koji nije uspela da reciklira u evropskim „fabrikama za preradu puritanskog morala“, kao i veći deo svoje sirotinje, koju nije mogla, niti želela da prehrani. U pravcu Amerike krenule su stotine hiljada očajnika i avanturista, samo s jednom idejom – da je osvoje, ili da budu ubijeni. Podsvesno se nadajući da će tu bulumentu progutati more, Evropa je napravila krupnu grešku! Jer, posada ovog „Meduzinog splava“, koja je uspešno preplovila Atlantik, pobila sve Indijance, bizone i zavidan broj grizli medveda, vratila se natrag u Evropu, s istom idejom: da je osvoji, ili da bude ubijena. I tako su zapadnoevropske države postale taoci svoje pogrešne istorijske projekcije i kroz NATO, zapravo – američki vazali.
Godine 1999-e, nobelovac Žoze Samarago, poručio je da u balkanskoj tragediji već postoji jedan gubitnik – Evropa. Zato što nije moguće da jedan savez kao što je NATO, stvoren radi odbrane, preduzme neobjavljen rat protiv Srbije (tadašnje SRJ), da je bombarduje samo iživljavanja radi i to naočigled nemoćnih evropskih političara i ravnodušnih Evropljana, „kojima je oduzeta čak i sposobnost za gnušanje!“
Nije moguće, ali… to se upravo nama dogodilo.
Na današnji dan, pre jedanaest godina, 23. aprila 1999. godine u 2 sata i 6 minuta nakon ponoći, NATO avion je bombardovao zgradu Radio Televizije Srbije u Aberdarevoj 1, kod Tašmajdanskog parka u Beogradu. Tom prilikom ubio je 16 nevinih ljudi, naših kolega i sugrađana, koji su samo radili svoj posao i emitovali televizijski program. U istoriji ratovanja to se do tada nije dogodilo. Kada su nakon tog zločina, voditelja jedne od američkih popularnih „horor lajv“ emisija podsetili na tu činjenicu, on je gotovo iznenađeno, uvredljivo i ljutito zapitao svog sagovornika iz Srbije: „’Ali, zar NATO nije zgradu RTS-a proglasio za svoj legitimni cilj?!“’… Kao čovek kome je pisanje profesija i koji prema pisanim (ali i izgovorenim) rečima ima odnos beskrajnog poštovanja, sa zaprepašćenjem sam se tada zapitao: Imaju li ti „kiborzi“ uopšte reči, ili kroz svoja usta ispuštaju samo otrovnu paru? Jer, za ono što su tada Amerikanci uradili nama u Srbiji – uz sramnu podršku država Zapadne Evrope – morali bi da se izmisle neki novi jezik i novi kodovi užasa.

SATANISTIČKI RITUALI
NATO je pokušao da učini nešto što se kao ideja moglo začeti samo u ozbiljno bolesnim umovima: da ubije jedan televizijski program! U tome, naravno, nije uspeo, ali je ubio ljude. Tako su tokom 78 dana brutalne, varvarske agresije na Srbiju, ubistva civila postala „najlegitimniji“ od svih „vojnih ciljeva“! Te noći, gledajući televiziju, čuo sam avion kako tiho kao smrt preleće Dorćol. Zatim su se začule detonacije. Televizijski signal i ljudski životi, ugasili su se – istovremeno.
Da li je iko u Zapadnoj Evropi tada pomislio kako se taj zločin odigrava baš na dan rođenja, ali i smrti (23. april 1564-1616 godine), najvećeg zapadnog Evropljanina svih vremena, Viljema Šekspira? Ili je, u skladu sa satanističkim krvavim obrednim ritualima, gde datumi imaju dominantnu ulogu, zločin namerno tada i počinjen?
Sedmog decembra 1970. godine, kancelar Savezne Republike Nemačke, Vili Brant,  spontano je u nekadašnjem Varšavskom getu kleknuo pred spomenikom hiljadama ubijenih Jevreja – žrtvama nacističkog pogroma. Novog „Vili Branta“ u Zapadnoj Evropi sada nema, niti će ga biti. Naprotiv, danas se politički činovničići Zapadne Evrope, od zločina kao što je bombardovanje zgrade RTS-a (za koje tvrde da je bila samovoljna akcija Klintona i Blera), varvarske agresije na Srbiju i potonjeg priznanja nezavisnosti okupiranog dela naše zemlje, Kosova i Metohije, sve do beskrupuloznog (istina, zamaskiranog) ucenjivanja Srbije da mora da prizna Kosovo ne bi li ušla u EU – sa ovom količinom pepela kojom su se do sada „posuti“, ne mogu do kraja oprati.
Srećom po njih, na Islandu postoji još jedan rezervni mega vulkan, koji može da proradi bilo kada. Zove se Katla.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.