Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Piše Uglješa Mrdić
Tako jednodušne pohvale državnom rukovodstvu Srbije nisu se ovde čule od aprilskog hapšenja Božidara Vučurevića, kao i majskog hapšenja generala Ratka Mladića
Hapšenje nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića u Republici Hrvatskoj je dočekano sa velikim oduševljenjem. Takve pohvale na račun državnog rukovodstva Srbije nisu se čule od aprilskog hapšenja Božidara Vučurevića po nalogu zvaničnog Zagreba, kao i majskog hapšenja generala Ratka Mladića po nalogu Brisela i Haga.
POHVALE ZA TADIĆA
Ponovo je sve simpatije pobrao i pokupio niko drugi no on lično – predsednik Boris Tadić.
Reporter „Pečata“ je na dan hapšenja Gorana Hadžića, 20. jula, obišao mesta opštine Dubrovnik. Takvo oduševljene građana Hrvatske nije viđeno od kada je rukometna reprezentacija osvojila srebro na Svetskom prvenstvu pretprošle godine. U Dubrovačkoj opštini osmeh i radost. Dubrovčani se raduju, kao i njihovi sunarodnici širom ostalih hrvatskih županija. Vlada Srbije bi, čini se, slobodno mogla da dođe na letovanje u Dubrovnik, Split, Makarsku, Rijeku ili na njima voljene Titove, to jest Tuđmanove Brione. Vladi srpskoj, naime, ne bi bilo potrebno obezbeđenje, pokazala se i dokazali u ispunjavanju hrvatskih zahteva.
„Pravda je spora, ali dostižna“, „Pao i poslednji krvnik“, brujalo je Hrvatskom 20. jula.
Između ostalog moglo se čuti u hrvatskim sredstvima javnog informisanja da će „optuženi Goran Hadžić na suđenju u Haškom tribunalu osnažiti optužbe protiv nekadašnjeg šefa Državne bezbednosti (DB) Srbije Jovice Stanišića i njegovog prvog
operativca Franka Simatovića“.
„Stanišić je prema dostupnim informacijama bio glavni šef Hadžiću, ali postoje indicije da je osim sa DB-om Hadžić sarađivao i sa Vojnom obaveštajnom službom KOS, ali i sa hrvatskim tajnim službama. Bliskost sa njima je, navodno, pomogla da se sedam godina nesmetano krio“, naveli su u Hrvatskoj.
Vest o Hadžićevom hapšenju, kao vanrednu i hitnu, objavili su svi hrvatski elektronski mediji, kao i portali. Poslanik Sabora Hrvatske Milorad Pupovac iz Samostalne demokratske srpske stranke ocenio je da je hapšenje Gorana Hadžića dobra vest.
„To je dobra vest za sve one koji su trpeli, za sve one koji su očekivali da će njihovo trpljenje i njihova patnja doći na naplatu kod onih koji mogu biti odgovorni za stradanja njihovih najbližih ili za njihovo vlastito stradanje“, naveo je Pupovac.
On je ocenio da je hapšenja Gorana Hadžića, kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, poslednja prepreka na putu Srbije prema EU.
„Kada je, međutim, posredi saradnja između Hrvatske i Srbije u svim pitanjima koja su još ostala otvorena, u svim stvarima kada treba pokazati da su pravosuđa Hrvatske i Srbije sposobna pravedno i nepristrasno da sude za ratne zločine – taj posao još ostaje“, rekao je Pupovac.
VELIKA VEST ZA HRVATE
Gradonačelnik Vukovara Željko Sabo izjavio je da je hapšenja Gorana Hadžića „velika vest za Vukovar“.
„On je jedna od najodgovornijih osoba za sve što se događalo u Istočnoj Slavoniji tokom rata. Očekujem da bi se na suđenju moglo doznati mnogo toga što se događalo za vreme okupacije, pogotovo sudbina nestalih“, rekao je Sabo.
Slično misli i sadašnja i ratna direktorka vukovarske bolnice Vesna Bosanac koja se nada da bi Hadžićevo hapšenje moglo da dovede do rasvetljavanja sudbine oko 400 nestalih Vukovaraca.
„Hapšenje je dobra vest za Vukovarce jer se nadamo da će u procesuiranju njegove uloge tokom agresije na grad i njegove okupacije izaći na videlo još mnoge činjenice koje će pomoći rasvetljavanju sudbina onih koji se vode kao nestali“, rekla je, kako prenose lokalni mediji, Vesna Bosanac.
Očekivano, niko od ovih govornika nije se setio, to jest nije ni pokušao da kaže i koju reč o stotinama hiljada prognanih Srba iz Hrvatske i na hiljade ubijenih civila tokom rata 1991. do 1995. godine.
Hapšenje Gorana Hadžića pozdravili su i čelnici više veteranskih udruženja.
Takođe, prema informacijama koje su stigle do reportera „Pečata“, slavlja je bilo i na ulicama Zagreba, Splita, Zadra, Šibenika, Osijeka i Vukovara.
Tako se hapšenje poslednjeg haškog optuženika istovremeno slavilo u dve države. U Hrvatskoj su slavili vlast i opozicija i narod po ulicama.
Po rečima Biljane Stojić, državnoodvjetničke savetnice Županijskoga državnog odvjetništva iz Osijeka, Goran Hadžić je na Županijskom sudu u Osijeku 1999. godine osuđen na osam godina zatvora, među ostalim, zbog podsticanja na zločin, ubistva, rušenja Katoličke crkve i miniranja nesrpskih kuća u Tenji, u blizini Osijeka, od 1. jula 1991. do 20. aprila 1992. godine. U Tenji su tada ubijene 23 osobe.
„Protiv Gorana Hadžića i još 17 najodgovornijih pripadnika bivše JNA i paravojnih srpskih postrojbi, Županijsko državno odvjetništvo u Vukovaru podignulo je optužnicu za vukovarske zločine i za 1.292 osobe nesrpske nacionalnosti ubijene u Osijeku, Vukovaru, Vinkovcima, Županji i Bjelovaru od 1. avgusta 1991. do 3. januara 1992. godine. Optužnica se odnosi i na 250 ubijenih Hrvata na Ovčari, koji su tamo odvedeni iz vukovarske bolnice. Uvođenjem četiri specijalizovana suda za ratne zločine, osječki Županijski sud kao jedan od njih preuzeo je optužnicu iz Vukovara“, saopštili su u Hrvatskoj.
Hadžića je, takođe u odsutnosti, 1995. godine, Šibenski županijski sud osudio na 20 godina zatvora zbog prekomernog granatiranja šibenskog i vodičkog područja zabranjenim ognjevima i orkanima 1992. i 1993. godine.
Hrvati, čini se, masovno likuju. Za razliku od Srbije, još jednom se potvrdilo da su ovde, u Hrvatskoj, gotovo svi građani složni kada je u pitanju njihov interes. Ovog puta reč je u zajedničkoj akciji da se Srbi proglase krivim za sve događaje u ratu. Naročito oni koji su se nalazili na važnim funkcijama tokom devedesetih godina, kada je ubijan, mučen i proterivan srpski narod iz Hrvatske, a srpski političari pokušavali da zaštite nevine civile.
Žalosno je, međutim, što je mnogo dokaza da iskrene saradnike imaju u vlastima u Srbiji, i još jednom se potvrdila validnost teza kada je u pitanju saradnja Hrvatske i Srbije (zarad hrvatskih ciljeva ) – „ono što organizira Tadićev kabinet, rijetko ko može u regionu“.
Sad su na redu Seks, Mesic, i americki generali iz mpri genser, mok i miss pigi olbrajt. Svi koji su razbili Jugoslaviju trebaju sjediti iza istih resetaka u istoj celiji. Sa postenim Srbima to nema nekakve veze oni su samo branili opstanak na svojim djedovinama.
Sad su na redu, da obnove tradiciju *dragog Rona*…?
Ali, vratimo se priči o Keti O’Brajen. Ketin život je postao još komplikovaniji kada je 1982 godine, na prijemu u Beloj Kući. predstavljena Ronaldu Reganu. “Čika Roni” je bio dobro upoznat sa kriptičkim šiframa za uključivanje Ketinog seksualnog programa, a sem što je bila njegova žrtva, Keti je glumila u mnogim porno filmovima koje je za Regana snimao njegov omiljeni pornograf Majkl Dante. Regan je voleo da gleda te filmove dok se iživljavao na Keli. Dante je bio veza između mafije, Bele Kuće, porno industrije i ozbiljnih poslova klađenja na bejzbol timove. Naime, velika zabava i ljubav Ronalda Regana je bio bejzbol, a posebno tim “Dodžersi”, sa čijim je menadžerom Tomi Lasordom bio lični prijatelj. Keti O’Brajen. kao i druge devojke, sem što su bile podvođene menadžerima i igračima, bile su programirane kao živi kompjuteri sa bezbroj podataka o timovima i igračima, pogotovo onim koji su bili na programu kontrole uma i na koje se moglo, po potrebi, uticati da igraju dobro ili loše, kako bi se opklade u velike sume mogle ostvarili u korist onih koji su to kontrolisali. Iako je Dante bio porno šef Bele Kuće, nije bio toliko poznat u javnosti kao Lari Flint, izdavač “Hastlera”, jer se bavio tajnim snimanjima perverzija poznatih političara radi ucenjivanja, ali je zato krug njegovih klijenata bio impresivan. Sem predsednika Regana, Buša i Forda, to su bili šef CIA Bil Kejsi, zatim tadašnji ambasador UN-a, Madlen Olbrajt, kojoj je Keti O’Brajen pružala oralne usluge, pa senatori Bird i Spektar, kongresmeni Trafikant i Vander Jagt, guverner Tornborou iz Pensilvanije, koji je bio na kokainu i duboko umešan u program Monarh, pa samim tim i kontrolor prostitucije. pornografije i prodaje kokaina u svojoj državi, zatim Blanšar, Aleksander i mnogi svetski lideri kao što su bili premijer Kanade Malruni, predsednik Meksika de la Madrid, saudijski kralj Fahd i drugi. Sve ove ličnosti, kao i mnoge druge, mogu se sresti u već spomenutom “Bohemijan Grouvu”, gde se lako stiže helikopterom iz vojne baze “Prezidio” kod San Franciska. Tu se nalazi odmaralište za visoke američke funkcionere i njihove goste iz celog sveta, gde je obezbeđena diskrecija i mogućnost da se ljudi “zabavljaju” bez straha u društvu seksualnih robova kao što je bila Keti O’Brajen.
Koje gnusne nakaze, ovo mora da je kraj svijeta. Keti O’Brajen je vjerovatno dobila lepru nakon oralnih usluga Olbrajtovoj!!
JESAM jatak Ratka Mladića! Pa ko ne bi čuvao rođaka? Šta je s vama, ljudi? Bez ustezanja nam priča Branislav Mladić, brat od strica donedavno najtraženijeg haškog optuženika u čijoj je kući u selu Lazarevu, bivši komandant Vojske RS, uhapšen. Zatičemo ga u dvorištu o njegove kuće prilično zabrinutog. Brine ga kaže Serž Bramerc, koji traži da se otkrije i pohapsi mreža Mladićevih jataka.
– Pa ja sam cela ta mreža! Nije me teško naći. Dalje od sela ne idem. Mogu da im dođem i na noge. Ratko me telefonom zvao pre neki dan da ga posetim u Hagu, ali nemam pare za to. Mogu da me vode kad hoće. Radiću poljoprivredu i na zatvorskom imanju. Samo neka nekog zaduže da hrani moju stoku.
Dok nam otvara kapiju, uz poziv na kafu, kao za sebe ponavlja:
– Samo da ne traže da deca u školama više ne uče pesmu o Starini Novaku koji kaže: „O sinovi moji sokolovi, ne budite srca udovička, no budite srca junačkoga, ne odajte vi jatake naše… „
Ulazimo u dvorište, ali Branislav ne dozvoljava da pređemo i prag prizemnu kućice u kojoj je, kako tvrdi, godinama skrivao svog rođaka.
– Pojavio se jedne noći pre pet godina. Pita: „Znaš li ko sam“? Bio je već oronuo. Ali kako ne bih znao. Prepoznao sam ga po glasu. I primio. Ko ne bi pustio u kuću brata? Ko ne bi sakrio brata?
Sagovornik „Novosti“ kaže da je general Mladić uz sebe imao samo dva pištolja, nekoliko stotina dolara i lekove.
– Kakvi crni fondovi za pomoć. Živeli smo kako smo mogli od onog što zaradim, a to je veoma malo. Na saslušanju sam rekao policiji: „Ljudi, pustite Ratkovu porodicu na miru. Da smo imali para, ne biste ga vi ovde ni zatekli“. Otišao bi rođak odavde, samo da je imao gde. Ali je znao da bez para niko neće da ga čuva. Zato je pre pet godina i prekinuo sve veze i zakucao na moja vrata.
Ni kad je zdravlje generala Mladića postalo kritično, Branislav nije smeo da promeni te dolare, da se neko ne bi upitao odakle mu novac.
– Jeli smo šta smo imali, a on godinama bio kao zatvorenik u sobi. Samo bi rano ujutro popili kafu zajedno, popričali i onda se ne bi videli do noći. Preko dana nisam ulazio u kuću. Zdravlje mu je sve više popuštalo, još tokom rata u Bosni imao je šlog i dvaput je ranjavan, a ovde ga je razjedao šećer. Nekad zdravi zubi su mu, do jednog, propali. Pre nekoliko meseci se šlogirao,ovde, u kupatilu. Tri dana je lebdeo na ivici života i smrti.
Branislav priča da njegov rođak posle toga više nije bio isti. Ne samo što je bio gotovo oduzet, već mu se i ponašanje potpuno promenilo.
– Njegova patnja za porodicom postala je neizdrživa. Počeo je svakodnevno da moli da mu dovedem unuke u avliju, samo da ih vidi. Rekao sam mu: „Rođače, na tvoju odgovornost, jer oni koji te traže nisu daleko“. Ali, on je bio uporan. Doveo sam ih na ćošak avlije da ih vidi s prozora, a posle bi šta bi…
“NEPODOBNO SELO“
U MESNOJ zajednici kažu da sada doživljavaju neočekivane neprijatnosti. – Sakupili smo novac za izgradnju ekološke česme u selu, a u opštini su nam rekli da će nam izdati potrene papire. Sad su se neočekivano predomislili. Ista je priča s projektom za vodovod i kanalizaciju. Uplatili smo novac na račun opštine gde su obećali da će dokumentaciju završiti do prvog avgusta, ali ništa od toga, bez objašnjenja. Ljudi već sumnjaju da sve to ima veze s hapšenjem Mladića, da je selo označeno kao „nepodobno“ i da će cirkus napravljen oko nas, ni krivih ni dužnih, trajno negativno uticati na živote građana – zaključuje Stanišić.
Selo sad ne veruje da sam ga pet godina skrivao, a ja bih ga krio još pet da nije zapeo da vidi unučiće. Ipak, razumem ga: 11 godina nije video porodicu, a nije znao da li će doživeti sledeći dan.
Branislav, zabrinut, ali otvoren i pomiren sa svim što se može zbiti, kao da zaključuje:
Ovo sam ispričao i u policiji i u BIA. Nemam šta da krijem. Ako nekom ne odgovara ta istina, šta ja mogu.
SEOSKA SLAVA
MASOVNI dolazak „političkih turista“ na seosku slava Ognjena Marija posebno je iziritirao meštane i zabrinuo policiju.
– Na dan slave bilo je više policije nego kad je hapšen Mladić – kaže Radmilo Stanišić, predsednik Saveta mesne zajednice. – Međutim, to nije bilo slučajno jer su pojedinci iz crkvenog odbora pozvali na slavu istovremeno Nemce, koji su nekada stanovali u ovom selu, četnike, „Obraz“, „Pokret 1389“… Ne treba zaboraviti da je iz Lazareva, tad Lazarfelda, bilo 600 pripadnika zloglasne folksdojčerske SS divizije „Princ Eugen“, koja je činila nečuvene zločine, baš u krajevima odakle su naši očevi kolonizovani. Situacija je bila bure baruta. Samo je iskra nedostajala da sve eksplodira. Zato meštani masovno nisu došli na sopstvenu slavu i besni su zbog toga što na nama neko pokušava da zaradi.
ZNAK
POSLE hapšenja Mladića Lazarevo je ostalo čak i bez saobraćajnog znaka sa imenom ovog mesta, pa putnici i ne znaju kad su ušli u selo. – Svakog noći neko bi šablonom ispod imena Sela ispisao „Mladićevo“, a preko dana putari bi to prefarbali. Posle nekog vremena odustali su i uklonili ceo znak – kaže Božović.
LAZAREVLJANI NE VERUJU
U Lazarevu malo ko veruje u zvaničnu priču da se Ratko Mladić godinama skrivao u selu, a kao dokaz se obavezno citiraju reči prve komšinice Branislava Mladića: „Oni koji su Ratka doneli, oni su ga i odneli“.
– U selu se zna ko šta kuva, a sad mi treba da verujemo da niko od nas nije godinama video generala Mladića – kaže ljutito Gale, jedan od retkih Lazarevljana raspoloženih za razgovor s novinarima. – Najgore što su nas obrukali, prvog dana zvali su nas rođaci iz Republike Srpske i ponavljali: „Sram vas bilo, što ste izdali generala“. Međutim, sad su i oni promenili mišljenje, vide da je sve režija.
Skandal… Hrvatska premijerka podsmeva se srpskim žrtvama
Kosorova pozdravila osuđene zločince: Hvala ti, ANTE
Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor ponovo je zabila prst u oko Srbiji pošto se usred Knina zahvalila generalima Anti Gotovoni i Mladenu Markaču za komandovanje hrvatskom vojnom akcijom „Oluja”, koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Krajine
Hrvatska premijerka zahvaljuje komandantu „Oluje” Anti Gotovini, osuđenom u Hagu za egzodus 200.000 Srba iz Krajine
Nedopustivo… Hrvatska premijerka zahvaljuje komandantu „Oluje” Anti Gotovini, osuđenom u Hagu za egzodus 200.000 Srba iz Krajine
Zahvalnica Kosorove je skandalozna jer je Gotovina u Hagu osuđen na 24, a Markač na 18 godina zatvora upravo zbog „Oluje”.
Njih dvojica su 15. aprila proglašeni krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, na čijem čelu je bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, smišljenom da protera srpsko stanovništvo iz Kninske krajine.
– „Oluja” je bila borba za slobodu i pravdu, to je počast brigadama, poginulima i ranjenima. To je počast Hrvatskoj. Domovinski rat je pravedan, a zločinački poduhvat napravili su Milošević i pomagači. Silno sam ponosna što iz našeg kraljevskog grada Knina mogu čestitati Dan pobede i domovinske zahvalnosti svim hrvatskim braniteljima i svim generalima, a posebno čestitam i zahvaljujem generalima Mladenu Markaču i Anti Gotovini – rekla je premijerka Kosor povodom proslave 16-godišnjice „Oluje” u Kninu.
– U srcu nosimo trenutak kada Franjo Tuđman podiže ruke u zrak na Kninskoj tvrđavi, a naša trobojnica vijori se iznad njega – dodala je Kosorova uz buran aplauz okupljenih, kojima se obratio i predsednik Hrvatske Ivo Josipović.
– „Oluju” ne slavimo da bismo slavili rat već slobodu, jer to je bila krvava borba za samostalnost Hrvatske – izjavio je Josipović.
Neprimereno je da Kosorova veliča generale koje je Haški tribunal proglasio za ratne zločince, ocenjuju sagovornici Pressa. Prema njihovim rečima, Srbija bi bila stavljena na stub srama ukoliko bi premijer Mirko Cvetković postupio kao Kosorova – zahvalio se generalu Ratku Mladiću, koji čak, za razliku od Gotovine i Markača, još nije ni osuđen.
Dragan Marković Palma
Palma: EU da stopira članstvo Hrvatske
Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma poručio je da bi EU trebalo da stopira prijem Hrvatske u svoje članstvo.
– Hrvatskoj nije mesto u EU sve dok slavi najveći genocid od Drugog svetskog rata. Brisel treba da stopira ulazak Hrvatske u EU, ne zato što Hrvatska ne poštuje srpske žrtve, već zato što ne poštuje presudu Haškog tribunala kojom je utvrđeno da je operacija „Oluja” bila udruženi zločinački poduhvat. To bi bilo isto kao kada bi Srbija slavila datum u kome je stradao neki drugi narod – rekao je Marković za Press.
Toma Fila, advokat koji je branio mnoge haške optuženike, kaže da je čist bezobrazluk to što je sebi dopustila Kosorova.
– Žena se zahvaljuje Gotovini i Markaču, koji su osuđeni u Hagu za udruženi zločinački poduhvat s namerom proterivanja Srba iz Krajine. I to u Kninu, na mestu zločina. Strašno! Zamislite da se predsednik Boris Tadić zahvali Ratku Mladiću, Goranu Hadžiću ili da premijer Mirko Cvetković u Prištini izrazi zahvalnost Slobodanu Miloševiću ili generalima Pavkoviću, Ojdaniću i ostalima koji su osuđeni za udruženi zločinački poduhvat za zločine na Kosovu. Bio bi to međunarodni skandal neslućenih razmera – komentariše Fila.
Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja iz Hrvatske Miodrag Linta kaže da je, u najmanju ruku, neprimereno da Kosorova veliča Gotovinu i Markača.
– Predsednica hrvatske vlade, čiji je cilj da Hrvatska 2013. uđe u EU, ne prihvata evropske vrednosti. Brisel bi morao da reaguje, Hrvatska ne zaslužuje članstvo u EU! – podseća Linta.
Crni bilans „Oluje”:
– na Srbe je krenulo 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP-a i HVO. Suprotstavilo im se 31.000 vojnika RSK
– proterano je oko 200.000 Srba
– spaljeno 22.000 srpskih kuća i drugih objekata, pri čemu nisu pošteđeni ni crkveni, istorijski i spomenici kulture
– poginulo je i nestalo 1.960 Srba, od kojih je 1.192 civila. Gotovo polovina bila je starija od 60 godina, a među žrtvama su i 534 žene i 19 maloletnih, među kojima je devetoro dece
– dnevno je ubijano po 68 Srba
– bez roditelja je ostalo 1.772 dece
– posle „Oluje” u RSK je ostalo manje od 8.500 Srba
– još se traga za 1.011 nestalih Srba
Rvatsku treba podrzati u namjeri da udje u uniju posto ce tako samo brze propasti, a evropski lesinari jedva cekaju da je raskupuse i stave privredu pod svoju kontrolu za rad vlastite koristi. Pustite ustase da se konacno pridruze svojim nacistickim tvoriteljima.Nista nije besplatno. Eto dosao vatikanski vrag samo u posjetu i vec trazi crkvene posjede.Osimski sporazum – ko ga je potpisao? Boze, pa eto rimljani se vracaju po svoj 2000 san.
*Tocno*, Georgina, i treba dati podrsku Slobodnoj Drzavi Rijeka, Slobodnoj Drzavi Istra,i treba traziti njihovu reciprocnu podrsku za RSK…do, sada, to niko nije ucinio, jednostavno nema *sluha*..za *prirodno odumiranje Rvacke drzave i drustva*..bez rata i zrtava !!!!!!!!!!!!!
Reakcije u Hrvatskoj
– S obzirom na skore izbore, u HDZ-u vlada atmosfera ‘daj šta daš’, struganje sa svih strana za glasove. Očito su ocenili da im preti neka organizacija zdesna, pa su malo zaboravili na pravnu državu i Evropsku uniju.
Vesna Pusić, predsednica HNS
– Zabrinjavajuće je i opasno kad se osuđeni za najteže ratne zločine u „Oluji” pozdravljaju, bez obzira iz kojih razloga i u kojem kontekstu.
Milorad Pupovac, potpredsednik SDSS-a
– Godinama su u HDZ-u ćutali o Tuđmanu. Bilo im je zabranjeno da ga spominju, a sada ga i mrtvog prizivaju u pomoć. Ne rade to iz uverenja, nego iz teškog licemerja. To je zloupotreba i živih i mrtvih osoba. Gadljivo je što se sada sećaju generala, a znamo da su ih sami isporučivali Hagu.
Ingrid Antičević-Marinović, poslanica SDP-a
– Nije sporno veličanje haških optuženika, nego što to čine osobe koje su u stanju da ih progone i zatvaraju, a onda, kada im treba, bez imalo srama u iste te se ljude zaklinju. Tužno je bilo gledati ushićenje premijerke koja ne razume da se pljeskalo Gotovini, Markaču i braniteljima, a ne njoj.
Naravno, ne izostaju ni *brizni*, bastinici *po istoj osnovi i nameri*…*legendarni cetnici iz SPO*..sabraca !!
……………………………………………………………………………………………………………
SPO: Znamo zašto Kosorovoj smeta Draža
Jadranka Kosor je u svojoj „odbrani” rekla da veličanje hrvatskih generala Gotovine i Markača nije opasno, već da je opasno veličanje četništva i Draže Mihailovića. Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović kaže da razume Jadranku Kosor koja „pati i žali zbog toga što je Dragoljub Draža Mihailović kao predvodnik antifašističkog ravnogorskog pokreta zaustavio ustaški pokolj nad Srbima u NDH”.
– Da nije bilo Draže, ustaše bi poklale sve Srbe u NDH, a Mladen Markač i Gotovina nastavili tamo gde je Pavelić stao. Zato ih Jadranka Kosor veliča – kaže Jugović.
SRPSKI IZDAJNICI RADE PUNOM PAROM I IRUČUJU SRBE USTAŠAMA, HAGU, ALBANCIMA , NEMA KRAJA IZDAJI ANTISRBA
EKSTRADICIJA
BiH izručila Milu Dakića Hrvatskoj
ZAGREB – Mile Dakić, nekadašnji predsednik Srpskog nacionalnog vijeća SAO Krajine, koji je pre 12 godina u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina, odnosno podstrekivanja na ubistvo trojice hrvatskih policajaca avgusta 1991. godine na području opštine Krnjak nedaleko od Karlovca, izručen je Hrvatskoj i nalazi se u pritvoru u Karlovcu.
Dakić je uhapšen 26. maja na graničnom prelazu Rača na osnovu međunarodne poternice koju je raspisala Hrvatska, a u junu je zatraženo izručenje Dakića koji je posle hapšenja bio u ekstradicionom pritvoru u Sarajevu. Dakić ima i hrvatsko i srpsko državljanstvo.
Županijski sud u Karlovcu pravosnažno je osudio Dakića u odsustvu na 20 godina zatvora zbog podstrekivanja na ubistvo trojice hrvatskih policajaca Mile Butine, Josipa Milčića i Zlatka Škrleca 4. avgusta 1991, a Dušan i Milan Tomić osuđeni su za ubistvo.
Za sve trojicom je raspisana međunarodna poternica. Još trojica Srba – Darko Kresojević, Đorđe Radujković i Stanko Tomić osuđeni su na po 20 godina zatvora, ali ta presuda nije pravosnažna.
S obzirom da je Dakić osuđen u odsustvu, on ima zakonsko pravo da traži ponovno suđenje.
Mile Dakić bio je istoričar, političar i pesnik, a pre rata bio je upravnik spomen područja na Petrovoj gori kod Karlovca gde je bila velika partizanska bolnica koju okupatori i ustaše nikad nisu otkrili.
Bio je i predsednik Komisije za ratne i zločine genocida RSK i proučavao je ustaške zločine, pa je učestvovao na naučnom skupu o zločinima u Jasenovcu i genocidu nad Srbima održanom u Banjaluci, da bi samo nekoliko časova kasnije bio uhapšen na granici.
Konačno se Pupovac izjasnio o ustaškom genocidu i etničkom čišćenju Republike Srpske krajine koju moramo vratiti ako treba čekati i 900 godina kao hrvati.
KOALICIJSKI PARTNER HDZ-a
SDSS: Oluja je anticivilizacijska akcija
VUKOVAR – I vukovarski SDSS priključio se onima za koje je Oluja zločinačka genocidna akcija i koji osuđuju Hrvatsku što slavi 5. kolovoza pa je na internetskim stranicama ove stranke osvanuo poduži komentar znakovito naslovljen “Slavi li se Olujom teritorijalni suverenitet ili ‘oslobađanje’ istog teritorija?”
Tekst je potpisan s “Informativna služba” iako po tonu i terminima, pa i stavu, kao da je nastao u Beogradu jer su slično intonirani napadi na Hrvatsku zadnjih dana dolazili iz krugova srbijanskih radikala, desničarskih udruga i raznih izbjegličkih udruga. – Oluja, promatrano s aspekta pravnih normi, vjerojatno i jest bila legitimna vojna operacija, ali metode samog provođenja te pogotovo metode “oslobađanja” primjenjivane danima i mjesecima nakon zadnjeg ratnog pucnja kolovoza ’95. daleko su od legitimnih, legalnih, moralno prihvatljivih… Pa ako hoćemo reći istinu do kraja – bile su i duboko i debelo anticiviliazcijske.
Legitimno je bilo pravo države na povratak trećine teritorija. Ali uz teritorij unaprijed smišljenom politikom prema brijunskom scenariju “garantiranja tobožnje sigurnosti Srbima” taj isti teritorij je “oslobođen” i od ljudi. Onih 200.000 koji su se kretali u kolonama, opet po brijunskom konceptu ostavljanja izlaza za povlačenje uz kvarne pozive na tobožnji ostanak, stradavali su grupno ili pojedinačno na Petrovačkoj cesti ili cesti prema Dvoru kao i kamenovani s nadvožnjaka autoceste – navodi se u tekstu pisanom čudnom mješavinom ekavštine i ijekavštine dodajući kako su “daleko gore prolazili prošli oni koji su ostajali kod svojih kuća – mahom starci koje nije zanimala ičija politika, uljučujući i poraznu Miloševićevu”.
Zanimljivo je da su kao pouzdane brojke spominju one iz arsenala Save Štrpca o 20.000 zapaljenih kuća, 200.000 izbjeglih… Vukovarski SDSS nije propustio spomenuti presude Gotovini i Markaču, ne navodeći kako su one nepravomoćne, u prilog njihovoj tezi o zločinu, a “pozdravljanjem i to posebnim naglašenim pozdravom za osuđene generale, premijerka je u kontekstu dnevno političkih predizbornih aktualija uzburkala ne samo srpsku nego i sveukupnu političku javnost u Hrvatskoj i okruženju”. Navodi se kako “premijerkin pozdrav ni u kojem slučaju nije poziv na toleranciju, nije poziv Srbima na povratak svojim kućama, nije poziv na početak katarze većinskog naroda u kontekstu neophodnosti konačnog stvaranja javnog mnijenja u kojem jednom realno treba priznati da su zločini činjeni na obje strane” i dodaje kako je Milorad Pupovac “bio u pravu” kada je osudio premijerkine pozdrave generalima, a “u pravu je i dr. Uzelac kada ide i korak dalje tvrdeći da se ne poštuju srpske žrtve kako iz ovoga tako i iz Drugog svjetskog rata”.
Zanimljivo će biti pratiti hoće li frenetični pljesak Markaču i Gotovini imati svoj eho i u zemljama Europske unije jer na svojevrstan način pozdrav osuđenim generalima predstavlja i nepoštivanje suda kojem je i Hrvatska bila jedan od začetnika, navodi se u komentaru vukovarskog SDSS-a. Kao građani Hrvatske, dodaje se, hoćemo vjerovati da pozdrav izrečen za “domaću upotrebu” neće pokvariti do sada učinjeno na hrvatskom putu u europske integracije. Komentar završava kako je i počeo :
– Zapravo riječi dr. Pupovca i jesu najbolja ilustracija sveukupne situacije izazvane riječima aktualne premijerke: “Poruke s takvih godišnjica moraju promicati toleranciju i nove odnose u Hrvatskoj, jer se u suprotnom postavlja pitanje što se slavi – uspostava teritorijalnog suvereniteta i(li) egzodus Srba”.
Tribunal pokrenuo postupak protiv Šešeljevih savetnika
Haški tribunal pokrenuo je disciplinski postupak protiv pravnih savetnika predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja sa ciljem da “eliminiše odbranu” lidera radikala kome se sudi u Hagu, izjavio je danas Boris Aleksić.
Aleksić, protiv kojeg je Haški tribunal pokrenuo disciplinski postupak zajedno sa Dejanom Mirovićem, rekao je da je razlog za pokretanje tog postupka verbalni delikt, odnosno tvrdnje Šešeljevih pravnih savetnika tokom 2010. godine o lošem zdravstvenom stanju radikala i lošoj zdravstvenoj nezi u Haškom tribunalu.
Postoji mogućnost ukidanja privilegovane komunikacije za Šešeljeve pravne savetnike, kao i mogućnost novčane kazne, a naposletku i kazne za nepoštovanje suda, rekao je Aleksić i dodao da bi odluka o tome mogla biti doneta narednog meseca.
Aleksić je podsetio da je već do sada ukinuta privilegovana komunikacija šefu pravnog tima za odbranu Šešelja Zoranu Krasiću i da je opredeljenje lidera radikala da se sam brani.
“Haški tribunal nije ispunio zahteve Šešelja, ni doneo odluku da finansira njegovu odbranu, a Sudsko veće je odlučilo da uvrsti dodatna 33 predmeta u proces protiv Šešelja, što znači da odugovlačenju suđenja lideru radikala nema kraja”, ukazao je Aleksić.
On je podsetio da Haški tribunal posle letnje pauze sutra počinje rad, a da bi 23. avgusta trebalo da bude održana statusna konferencija posvećena predmetu protiv Šešelja za ratne zločine.
Na statusnoj konferenciji će, prema najavama, biti reči o istrazi protiv Tužilaštva zbog, kako je rekao Aleksić, pritisaka koje je vršilo na svedoke i o izveštaju prijatelja suda koji bi trebalo da bude završen u oktobru.
Šešelju se u Haškom tribunalu sudi za ratne zločine i povredu ratnog prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993. godine.
*nema odmora dok traje obnova*
http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/7/13/147907/0401-AP.jpg
*PTP: U vašoj knjizi stoji da je prema Titu Elvis Presley bio amater, vjerojatno to nije daleko od istine. A je li naspram Jadranke Kosor Nives Celzijus ozbiljna profesionalka?
Perković: – Samo u zemlji u kojoj je Jadranka Kosor premijerka, Nives Celzijus može biti najčitanija spisateljica. Njih dvije su proizvodi istog vremena i istog sustava vrijednosti. *
septembra
1947. bivši ustaški diktator se iskrcava u Buenos Airesu, gdje mu
argentinski predsjednik Huan Domingo Peron stavlja na raspolaganje
komfornu vilu smještenu u ulici Aviador Mermos 643 Siudad Hardin, u
Lomasu de Palomar. U argentinskoj prijestolnici Pavelić formira ”Vladu
u izgnanstvu Nezavisne Države Hrvatske”, sa sjedištem u Aveniji Boedo
1061, u kojoj preuzima dužnost predsjednika i imenuje za svog zamjenika
ustaškog zločinca Vjekoslava Vrančića (između ostalog odgovornog za
deportaciju mnogih hrvatskih Jevreja u nacističke logore u Njemačkoj,
Austriji i Poljskoj). U Buenos Airesu počinje i izlaženje časopisa
”Hrvatska”, koji se određuje kao ”Službeni organ hrvatske vlade u
izgnanstvu”.
Oktobra 1955. pada Peronov režim i garantovana zaštita argentinske
države bivšem ustaškom diktatoru – iako potvrđena – postaje manje
sigurna. 10. aprila 1957 – godišnjica proglašenja Nezavisne Države
Hrvatske – Pavelić je ranjen u jednom atentatu: jedan srpski prognanik
ispaljuje četiri hica iz pištolja na bivšeg Poglavnika.
Godine 1958. Pavelić se povlači na karipsko ostrvo Santo Domingo,
gdje dobija zaštitu lokalnog diktatora Leonida Rafaela Truhilja, koji
mu stavlja na raspolaganje jednu vilu u gradu San Kristobalu i štiti
njegov život jednim odredom vojnika koje je izabrao general Felipe
Ciprian. Unutar vile u San Kristobalu Pavelić raspolaže privatnom
kapelom u kojoj svakodnevno prisustvuje misi koju drži jedan fratar. U
Santo Domingu, bivši poglavnik kao vatreni katolik stalno posjećuje
nadbiskupa Oktavija Berasa Rohasa, primasa Dominikanske katoličke crkve.
anuara 1959. Pavelić napušta zlatno skrovište u Santo Domingu i
prebacuje se u Santjago de Čile. Potom odlazi u Španiju diktatora
Franciska Franka i definitivno se nastanjuje u Madridu. Živi u jednom
franjevačkom samostanu u koji ga je uputio bivši sarajevski nadbiskup
Ivan Šarić. U novembru 1959. bivši Poglavnik je smješten u njemačku
bolnicu španske prijestolnice, gdje umire 28. decembra. Krvoločni
diktator Ante Pavelić. ”pobožni vođa pobožne katoličke države”,
najodgovorniji za balkanski holokaust prelazi u bolji život, okružen
vjernim sljedbenicima, prijateljima i članovima porodice, u potpunom
miru.
Februara 1960. ustašli mjesečni listovi ”Hrvatska” (izdavan
u Madridu) i ”Hrvatska zora” (iz Minhena, Bavarska) objavljuju
”Službeni komunike o smrti Poglavnika Ante Pavelića”. Svečani,
krajnje pobožan i fanatičan nekrolog koji završava ovako: ”18.
prosinca 1959. franjevac Mihail Marić, nakon što je ispovjedio
Poglavnika, dao mu je svetu pričest. 27. prosinca velečasni franjevac
Branko Marić dao mu je posljednje miropomazanje. Istoga dana papa Ivan
XXIII osobno ga je blagoslovio”. Poglavnik je tako umro kao što je i
živio, zahvaljujući Bogu i blagoslovu Svete rimske crkve.