НАСИЉЕ СЕ ВРАЋА КУЋИ

Ропство, колонијализам, геноцид – све те појаве постоје и данас, иако се (обично) називају другачијим именима. Тридесети јул је проглашен за Дан борбе против ропства, што само потврђује да ропство и даље постоји. (Према неким проценама, данас има преко 40 милиона робова у свету.) Постоји и колонијализам, само што се сада он назива другачије: „увођењем (западних) стандарда“ или „имплементирањем демократије“

Када високи представник Валентин Инцко, у правом колонијалном маниру, донесе закон којим се прописује „забрана порицања геноцида“, он поступа исто као и ранији колонијални управници, не само у Босни и Херцеговини. „Инцко је кловн и бледа копија Оскара Поћорека“, приметио је Емир Кустурица. „Једино што (данас) нема Аустрoугарске иако се њена распала политика спроводи у БиХ као трагикомедија читаве цивилизације која нема снаге да саму себе одржи, а камоли да спроведе до краја своју насилничку политику“. Забрана коментарисања, као и научног истраживања сребреничког злочина – што није без значаја – „објављује се тачно на исти дан, 23. јула, када је 1914. Аустроугарска упутила ултиматум Србији“. Тај нови рат против Србије, додаје Кустурица, „Инцко највероватније неће покренути, али је сигурно да је његово дело акт који има још једну функцију“: прећуткивања и скривања правих геноцида.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *