Писма из Тамног вилајета – Сенад има ријеч

Више пута поновљена лаж градила је, на Западу, слику рата. Колику тежину данас има криво изговорена ријеч?

Била би грешка помислити да је гостовање с руским амбасадором у БиХ Игором Калабукховим на телевизији Face Сенаду Хаџифејзовићу донело међународну славу. Истина је да овај разговор, у којем је на питање амбасадора зашто користи скраћеницу РС, одговорио да је то „скраћеница једног, мањег ентитета у Босни и Херцеговини“, заслужује, по броју прегледа, да уђе у анале. Међутим, славу је стекао знатно раније, када је са сином Феђом гостовао у документарцу на „Националној географији“. Тема – рат у БиХ.

ИНВЕРЗИЈА ИСТИНЕ Као ратни извештач Хаџифејзовић је могао много тога да сведочи о СДА. Рецимо како је тај фундаменталистички покрет, чији је оснивач Алија Изетбеговић с Младим муслиманима, гурнуо Бошњаке у динамичну конфронтацију, прво са Србима, затим с Хрватима да би ратом у тзв. Цазинској крајини ушли у рат са својим сународницима. Уместо тога, он је водитељу, иначе холивудском глумцу Моргану Фримену, објашњавао да су Срби апсолутни кривци за рат на просторима бивше Југославије.
Више пута поновљена лаж градила је, на Западу, слику рата деведесетих и прикрила многе кривце и злочинце. Немала заслуга, ето, припала је и Сенаду. И он је на свој начин део историјског и политичког насљеђа Алије, а које се манифестује у мржњи према свему што је другачије. Као корумпирани фундаменталиста и злочинац којег није занимала судбина народа – муслиманског, српског и хрватског, Алија је убијао и пљачкао у име ислама, баш како је и најавио у својој Исламској декларацији.
Чињенице говоре да је Алија био предсједник Предсједништва БиХ, за чијег је мандата убијено сто хиљада људи, са огњишта протјерано више од два милиона грађана, срушено хиљаду џамија и исто толико цркава и на крају подијељена Босна а народи сукобљени. Управо он је гурнуо Бошњаке у загрљај Муслиманског братства и Ал Каиде а његов насљедник, биолошки и политички, син Бакир, у окриље Исламске државе, Ал Нусра фронта и Хајат Тахриру Шам… настављајући агресивни пројекат радикализације Бошњака. Данас овај пројекат подржава пет до шест одсто муслимана у БиХ, што је са становишта нације готово на нивоу статистичке грешке, али са становишта питања безбједности – реч је озбиљном броју од 100.000 људи.

ПОСТДЕЈТОНСКИ ХАОС Захваљујући Изетбеговићима и њиховом разорном оружју, званом Странка демократске акције, БиХ се данас налази у најгорем периоду постдејтонске ере. Земља се вратила у деведесете године прошлог вијека а посљедњих мјесеци налази се у уставном хаосу.
СДА – лажна национална странка с изразитим исламистичком оријентацијом кроз Уставни суд, ЦИК, ВСТВ и ОХР – вратила је на сцену прегласавање и језик међунационалне мржње, показујући спремност да стабилан политички постдејтонски развој претвори у постдејтонски хаос.
Данас тај радикални покрет сарађује са свим познатим вјерским групама и организацијама у свијету – идеолошки и логистички подржава и спонзорише највеће свјетске, терористичке организације (Ал Каиду, Исламску државу – ДАЕШ, Ал Нусра фронт, Хамас, Лашкар е Таибах, Боко Харам, чак и шиитски Хезболах).
У том смислу треба разумети и оцену Милорада Додика да је вријеме да народи у БиХ приступе мирном споразуму или да крену пут мирног разлаза.
Основна мисао ова два правца и политичка пута је: мир.
Они мање упућени, запитаће се зашто Милорад Додик упорно говори о споразуму и миру, и зашто према некоректним политикама користи, увијек и само политички коректан језик. Објашњење лежи у земљама НАТО-а.
Само на овим просторима САД и Велика Британија истичу да државно уређење не мора значити оно што иначе значи у цијелом свијету. Тако овдје република не значи баш република – иако је ријеч о договореној уставној категорији за коју су се Срби изборили у Дејтону.

ЧУВАЊЕ ПАРАДИГМЕ На Балкану се намеће став по коме појмови попут Република Француска, Република Хрватска или Република Ирска имају другачији и призвук јер означавају нешто потпуно друго и веће од појма Република Српска.
Ни Федерација БиХ, тај славни муслиманско-хрватски ентитет, ни у ком смислу није Федерација. Све те уставне називе који дефинишу државне форме и облике државног уређења, у Дејтонски мировни споразум, увели су „неки људи“ до чије компетенције не треба држати.
Само на Балкану је могуће да се аутономија Косова назива Републиком Косово при чему то република имплицира државу а не никако „мањи ентитет“ како би то Сенад рекао за Републику Српску.
Све те геополитичке малверзације западних земаља Додик одлично разуме. Иако Бошњаке сматра „добрим народом са неадекватним политичким елитама“, зна да је ситуација озбиљна и да бошњачка национална политика има два помирена и уједињена идеолошка правца која се граде из исламске и социјалистичке интернационале.
Очито да је исламистички приступ подржан и геополитички искоришћен од НАТО земаља. Отуда је разумљиво што је на Западу чак и комунистички талог у бошњачком идентитету препознат као „грађански оријентисана политика Бошњака“. Једино тако се може сачувати парадигма у земљи мржње и безнађа. И послије Тита – Алија.

Један коментар

  1. Avatar

    Obožavam čitat kolumne Dževadove kolumne.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *