РЕПОВИ ЗАПАДНЕ САТАНИЗАЦИЈЕ РУСИЈЕ У СРБИЈИ

ВЕЧНИ ПЛАМЕН СРПСКО-РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА

Да ли руска дипломатија ставља превелики акценат на Други светски рат? Ако је за руску нацију овај сукоб био отаџбински, шта он представља за Србе? Које идеје у српском друштву стоје иза гашења вечне ватре на Гробљу ослободиоцима Београда? Шта је то историјски ревизионизам за руску, а шта за српску страну?

Сарадња Русије и Србије наставља да се развија великим корацима. После потписивања Вашингтонског споразума и скандалозне критике из Москве која је привукла пажњу јавности изгледа да су све коцкице опет сложене и да су српско-руски односи на врхунцу. Завршетак радова на краку „Турског тока“ који пролази кроз Србију, куповина два милиона доза руске вакцине „Спутњик V“ представљају стратешку кооперацију чији се значај не може потценити. Упоредо с тим начињен је и читав низ симболичких гестова добре воље као што је била топла посета Сергеја Лаврова Београду и Бањалуци уз уздигнута три прста руског министра спољних послова приликом уласка у авион. Свакако да је и свечано отварање вечне ватре као дела Спомен-комплекса ослободиоцима Београда била својеврсна завршна партитура ове позитивне дипломатске симфоније.
Нешто је изгледа кренуло по злу, или боље рећи да је неки тон засметао конкретном делу српског друштва јер је вечна ватра убрзо потом оскрнављена, угашена касно у ноћи 30. децембра. Руска амбасада у Београду је тај чин сравнила с актима ревизионизма историје у другим источноевропским земљама, подвлачећи при томе да то, за разлику од других држава као што су Пољска или Чешка, у Србији није званична политика. У руском саопштењу наводи се чак и да су тај чин могле инспирисати и неке стране силе очито непријатељски настројене према Русији. Починиоци акта вандализма су већ пронађени, испоставило се да се ради о малолетницима који по наводима медија себе карактеришу као „српске фашисте“. Ако изузмемо завереничку верзију по којој су они убачени диверзанти, поставља се питање због чега се ово десило, не само што се тиче мотивација поменутих младића већ је то и проблем историјског доживљаја Другог светског рата и његових последица на подручју Србије.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Tоплица

    Вашне и на дуго актуелне теме.
    У случају Русије све правилно речено. Рат је од почетка до краја, са застрашујућим жртвама водио народ предвођен комунистичким режимом. На ономе би требало да им сви остали дугују вечну захвалност, али политика је курва страобална. Признање Црвеној армији и за то што нико не зна шта би било да су онакви Немци онако напали на предреволуционарну Русију. Земљу у којој се добар део владајућег слоја стидео сопственог народа. Претходно су оном дивном а онолико обесправљеном и запуштеном народу били дали прве школе, и он, народ одговорио им је Пушкином, Грибоједовим, Ломоносовом, Достојевским. . . Узалуд, како се испоставило, и то све до саме револуције.
    Наша комунистичка авантура, веђином је била ствар прекодринских Срба. До те мере заблуделих да се ни тад, ни било кад не освесте и сетезалудности идеје за коју су ратовали, смисла буне док је важило правило 100 за једног, свог националног порекла и бића. И кад се уз ово присетимо брљотина регента Александра пре тога, добро је да нас уопште има. Очигледно је задњи час да се дозовемо памети и забринемо над генофондом након свега, уместо да се скупљамо око “спаситеља”- који по правилу мисле да пред непријатељима поседују некакав маневасрки простор.
    Поводом последње фотографије у ауторском тексту, додајем песмицу коју сам давно научио, па делом можда и заборавио.

    П А Р А Д П О Б Е Д Ы

    Такое площадь знала лишь однажды
    Однажды только видела Земля
    солдаты волокли знамена вражьи
    чтоб бросить их к подножию Кремля

    Они, свисая, пыль мели с брусчатки
    а войны в сиянии погон,
    все били, били в черные их складки
    надраеным кирзовым сапогом.

    Молчала Площадь. Только барабаны
    гремели. И еще шаги, шаги. . .
    Вот что такое Русские Иваны
    Взгляните и запомните враги

    Вы в них стреляли ?
    Да, вы в них стреляли !
    И жгли в печах ?
    Да, ви в и их жгли в печах !

    Да только зря ; они не умирали !
    Лишь молний прибавлялось в их очах !

    – Наа – пра – во ! – и с размаху о брусчатку
    и свастику и хишного орла.
    Вот так ! России бросили перчатку –
    Россия ту перчатку подняла !

    И видели, кто был в тот ден в столице.
    Она, лицом строга,
    подняв венец и меч зажав в деснице,
    прошла по сгягам брошеным врага !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *