ШТА СРБИЈА МОЖЕ ДА НАУЧИ ОД ИЗРАЕЛА И КИНЕ

фото: Зоран Пилиповић

Сарадња с дијаспором заповест је развоја

Пише Раде Дробац

Данас најмоћнија економија света, Кина, четвртину националног дохотка остварује из дијаспоре, а Израел пак живи од своје дијаспоре, која ову земљу развија не само економски већ и несебично гради и потпомаже донацијама и свеколиком помоћи

Дијаспора и Срби у региону, због свог значаја, требало би да буду стратешко питање Србије, с аспекта демографије а посебно њеног економског и сваког другог развоја. Када се има у виду бројност Срба ван Србије, њихово својство потенцијалног демографског резервоара државе, њихов могући допринос опстанку дела популације у земљи (захваљујући финансијској помоћи сународника из иностранства), значај дознака дијаспоре за уравнотежен економски баланс Србије и константан економски развој, а нарочито могућности које постоје а које нису искоришћене, очигледно је да је то огроман некоришћени извор развојних могућности. Због свега тога је императив Србије одржање и неговање њиховог националног идентитета и тесних веза с матицом.
Нажалост, дијаспором и Србима у региону код нас се данас мало ко бави. Нема стратегије развоја односа с дијаспором и Србима у региону, одговарајућих институција, осмишљених активности или одговарајућих финансијских и других средстава за ове сврхе.
Није мало оних који живе ван Србије а осећају се Србима и гаје љубав према својој домовини, или (у великом проценту) желе да помогну својој матици или да се у њу врате. Србија о томе не води рачуна, посебно не на бази сагледавања стварне ситуације у дијаспори и међу Србима у окружењу.
Суочена с „белом кугом“, одливом мозгова, регионалним превирањима, економским проблемима, страним условљавањима, па и најездом миграната, Србија би требало да се ослони на дијаспору и Србе у региону јер они желе да помогну својој матичној земљи, с њом желе да послују и допринесу њеном економском развоју. Неки би да се врате ако би за то постојали услови, пре свега у погледу инвестирања и запошљавања. Данас више него икад пре, јер је пандемија вируса корона променила нагоре услове рада и живота наших сународника посебно на Западу.
Србија има бројну и одану дијаспору, која је своју емотивну везу с матицом доказивала кад год је Србији било тешко. Она је неће уцењивати ни политичким уступцима, ни каматама, ни бенефицијама већим од оних које Србија даје страним инвеститорима. Дијаспора жели да помогне, али и да буде сигурна да ће њено ангажовање показати позитивне резултате и да њена улагања неће бити злоупотребљена.
Због будућности Србије, демографске, националне, државне, економске, културне и сваке друге, врло је важно зауставити одлазак Срба у иностранство, створити услове да остају у матици и ту граде будућност. Али исто је тако важно организовати и мотивисати дијаспору и Србе у региону да улажу у Србију и кроз њен економски и свеколики развој остваре и своје интересе.

ДОНЕТИ СТРАТЕШКЕ ОДЛУКЕ Због свега тога хитно би требало донети неке стратешке одлуке. Прва је да су дијаспора и Срби у региону један од приоритета политике Србије и то не само вербално него и суштински. Затим донети план краткорочних и дугорочних акција у том смислу. То значи створити институционалне и кадровске основе, финансијску базу и осмишљени план развоја односа и мере стимулације за оне који се определе да сарађују с матицом. Једна од кључних одлука које треба донети је да су Србији важнији Срби ван наше земље него националне мањине у њој. Дуги низ година је Србија давала, и сада даје, огромна средства за очување идентитета бројних мањина у Србији, за неговање њихових посебности и различитости. Истовремено, далеко мања, скоро никаква средства, нити друге ресурсе, обезбеђивала је за помоћ и подршку српској дијаспори и Србима у региону. Треба овде напоменути да су неке националне мањине у Србији, у одређеном проценту експозитуре суседних држава и њихових интереса, у спрези с интересима неких великих сила, и да Србији праве много више проблема него што јој помажу. Ове констатације се не односе на већину припадника националних мањина који себе доживљавају као грађане Србије и своје националне или верске различитости испољавају приватно, онако како се то ради у „западним демократијама“. И нико у томе не треба да их спречава. Констатације се односе на оне који су од своје различитости направили политички и безбедносни проблем за Србију, користећи помоћ и подршку страних фактора. При томе огроман новац и помоћ добијају управо од државе Србије. С друге стране, Срби ван Србије, дијаспора и Срби у региону скоро да не добијају никакву помоћ нити подршку своје матице, а још мање су укључени у било какве политичке акције наше земље према својим домицилним земљама у којима најчешће и не учествују у њиховом политичком животу. Зато би требало размислити и већину средстава до сада намењених националним мањинама усмерити на дијаспору и Србе из региона и створити ефикасне механизме њихове координације и сарадње с матицом. И напокон, кроз буџет и планове развоја уградити да је економска сарадња Србије са Србима ван Србије један од приоритета њене развојне политике. Сматрамо да је Министарство спољних послова једино у прилици да се тим пословима ефикасно бави, али уз кадровска ојачања.
Поред тога, веома је важан и наратив власти према дијаспори и Србима у региону. Наиме, наратив је сада да је Србија на добром путу, да јој привреда расте, да је у региону и свету подигла углед и слично. Не негирајући и те аргументе, желимо да укажемо да ће дијаспора помоћи матици само ако осети да је матица у нечему угрожена, да јој је помоћ потребна и ако је она затражи. Без обзира на неке позитивне аспекте развоја, Србија је у много чему угрожена – демографски, политички, територијално, економски, финансијски и то треба отворено рећи дијаспори. Кад то дијаспора схвати, помоћи ће.
Истовремено, требало би зауставити осипање Срба у иностранству, а које траје већ годинама и деценијама, јер су углавном препуштени себи самима. Зато је императив одржања њиховог националног идентитета, осећања заједништва с матицом, кроз усвајање свеобухватне и делотворне стратегије усмерене ка том циљу. Треба им свесрдно помагати да очувају језик, писмо, обичаје и интерес за збивања у матици, омогућити им квалитетно образовање на матерњем језику, пружити им ефикасну заштиту у домицилним земљама, везивати их за матицу што више и што чвршћим везама, подстицати их да своју будућност и будућност своје деце виде у Србији и кроз Србију.

СВЕТСКИ ПРИМЕРИ ЗА УГЛЕД Подсетимо да Србија подстиче директна улагања из иностранства и даје велике погодности страним улагачима, а зар не би било још боље када би ти улагачи били пореклом Срби јер би Србију доживљавали као своју домовину а не као „посао“, не само ради извлачења профита у иностранство. И зар њихова поузданост не би била много већа него других „странаца“ које за Србију ништа не везује.
Овим поводом указујемо на изузетно добре примере из света – Израел живи од своје дијаспоре, која га не само развија економски већ и несебично гради, донацијама и свеколиком помоћи. Израел је развио високо сложен систем сарадње с дијаспором и омогућио бројне различите моделе за међусобну сарадњу матице и дијаспоре, законски регулисао право сваког појединца из дијаспоре да о трошку државе једном у животу посети Израел, што се показало као изузетно добра мера која је трајно везала дијаспору за матицу, и много тога другога.
Најмоћнија економија света, Кина, четвртину националног дохотка остварује из дијаспоре. Када говоримо о Кини данас, ми мислимо углавном на њихове државне компаније и пројекат „Један појас – један пут“, али заборављамо да је више десетина година уназад у Европу, а тако и у друге регионе, стизало много Кинеза који су у земљама у које су дошли правили „економски бум“ на бази економске сарадње са својом матицом, што је било у интересу и матице и дијаспоре. И данас је тако. О овом питању као позитивне примере треба поменути и Јерменију, Индију, Филипине и сл.
Зашто се онда Србија не би угледала на ове државе, проучила њихове прописе и праксу и искористила њихова позитивна искуства за сопствени развој и интерес?
Аутор је амбасадор у пензији, заменик председника Београдског Форума за
свет равноправних

3 коментара

  1. Avatar
    Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Šta Srbija može da nauči od Izraela i Kine / Uredništvo
    (autor je ambasador u penziji)

    Člank je super, odličan! Iz mog ugla dugogodišnjeg posmatranja postoji prostor za izvesne dodatne predloge, Na primer: Predloženi mogući kooperator, za čvrsto povezivanje sa Dijasporom, ulogu-zaduženje da preuzme Ministarstvo inostranih poslova? Takvo rešenje bi najviše odgovaralo, uz dopunu da Ministarstvo IP radi i donosi odluke u koordinaciji sa srpskom vojskom i Srpskom Pravoslvnom Crkvom (da postoji modus veto ako saradnja varira u pogrešan smer. ZAŠTO? Ne može pojedinci da odlučuju o sudbini Kosova-Srbije, a Vojska Srbije zadužena za spoljnu i unutrašnju bezbednost nema “političku nadležnost” da deluje, da mirno-pasivno posmatra predaju srpske teritorije. Ili SPC koja ima ogroman nacionalni, verski, duhovni, kulturni uticaj na srpski narod – da nema politički uticaj na odbranu nacionlnih interesa Srbije, za razliku od albanske- muslimanske džamije na Kosovu koje nesmetano deluju 100% na versko jedinstvo albanaca-šiptara. Zbog takve centralističke politike državnih organa srpski narod nema “jedinstvvo i slogu”, ugrožen teritorijalni integritet i nacionalni identitet Srba. Decenijama je duboka saradnja sa Dijasporom izostajala, a danas je izneverilo ponašanje ministra inostranih poslova Dačića (ranije premijera) koji je u startu 2013 god. potpisao Briselski sporazum sa Vučićem po njegovim izjavama (kojim je Kosovo dobilo sve državne atribute), a danas se traži kompromis o normalizaciji za učlanjenje Kosova u UN), i postavio carinske kontejnere na Jarinje i Brnjak (uz istovremenu funkciju ministra policije)? Sporazumni dokument se potpisuje na kraju kada se usaglase stavovi obe strane (SRB i KS)? Takve nadležnosti pojedinih političara i državnika, da pojedinci odlučuju o sudbini KIM-Srbije proizlazi od Zapada nakon 2000-te god. kada je Srbiji poručivano da uvede civilno rukovodjenje (a ne institucionalno) da mogu pojedinci da rade za njihove interese. Na to upućuje i Briselski sporazum, moj komentar tada je bio: Albancima-Šiptarima držva Kosovo – Srbima ništa, nula, i manje od toga: Srbija se obavezala dugoročno da će finansirati opstanak Srba na Kosovu? Svi smo za pomoć, to nije sporno, ali tako bogato Kosovo i Metohija (zemlja prvoklasna, rudna bogatstva… da se celo KiM preda Albancima, to je van pameti-izdaja. Zamislite kako će se osećati Srbi iz dijaspore na takvu političku stvarnost u državu Kosovo, jel to budućnost za našu decu (kako kaže Vučić)?
    DIJASPORA NA GAZIMESTANU snažno podržala 600-godišnjicu proslave kosovske bitke… u nastavku…

  2. Avatar
    Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    (nastavak)

    DIJASPORA NA GAZIMESTANU snažno podržala proslavu šestogodišnjice kosovske bitke. Verujem da je danas razočarana u srpsku politiku Briselskog sporazuma – predaju teritorije KiM za mir i normalizaciju na balkanu. Treba stopirati briselsku izdaju-otimanje KiM za povratak poverenja dijaspore, uključiti je u ekonomski i politički proces stavaranja nacionalnog i verskog jedinstva i sloge srpskog naroda zajedno sa SPC koja je odvojena od države, a to joj uskraćuje pravo politički da deluje u odbrani srpskih nacionalnih interesa?

    OD IZRAELA Srbija može da nauči kako se stvara nacionalno, versko, ekonomsko, političko jedinstvo izraelskog naroda za odbranu države, naravno u skladu svoje specifične pozicije – netolerantnog (neprijateljskog) okruženja. U Titovoj Jugoslaviji (i Srbiji), jednostrano navijanje za Palestinu, politika protiv Izraela je bilo pogrešna. Navodim primer koji ima veze sa Kosovom i Metohijom: Davno je bilo, politika Ekspres je objavila članak (intervju za medije) o jednom izraelskom Lideru, AL Kahani, koji pretenduje na vlast, citiram proizvoljno bitan je obiman tekst: Ja kada dodjem na vlast – zaustaviću šovinističko delovanje i zulume palestinaca koji vrše nad izraelcima, prvenstveno jednosmerne mešovite brakove izraelskih devojaka i žena sa palestincima, koji raznim prevarama, lažnim predstavljanjem, obmana pa i nasiljem (i belim robljem) zavode naše devojke i žene – što izvesno utiče na promenu demogrfske i etničke strukture na štetu Izraela. Imao sam taj broj Ekspresa, možda ću ga pronaći? Nakon neke godine pročitao sam u štampi da je na izraelskog lidera AL Kahanu u NJujorku izvršen atentat!?
    POLITIKA EKSPRES: u članku: najoštrije, sa uvredama rasističkog tipa – osudjene su izjave izraelskog lidera AL Kahane od strane više relevantnih ličnosti Srbije (čiudio sam se): – sve što je ON izjavljivao – sve su to radili i rade albanski-šiptarski separatisti na KiM (identično delovanje) koji su nam danas oteli teritoriju a Srbija im je predaje Briselskim sporazumom za mir i normalizaciju na Balkanu, i strateške interese Zapada i SAD?

    OD KINE Srbija može da nauči slično kao i od Izraela, naročito o deografskoj politici: Kina je 30 godina sprovodila demografsko ograničavanje radjanja na “jedno dete po bračnom paru”, ko hoće više dece plaća porez. Razlog je verovatno zbog prenaseljenosti i opadanje standarda (siromaštvo), dobra ideja za Kosovo i drugih delova. Od pre više godina Kina je ukinula demografsko ograničavanje radjanja (verovatno zbog širenja muslimana-islama na kineski prostor). …
    DEMOGRAFSKA POLITIKA Srbije (protiv bele kuge): Preko skupštine formiran je Demografski Savet za finansijski podsticaj radjanja protiv bele kuge (predsednik Saveta Aleksandar Vučić): … za 3 dete dečji dodatak 12.000 dinara, za 4 – 18.000, i za 5 dete 18.000 dinara: to odgovara albancima, romima, bošnjacima sa enormnim i nadprosečnim natalitetom – a kod srpskog naroda vlada bela kuga. Sa ovakvom srpsko-nacionalno destruktivnom politikom za 100 god Vojvodinom će najverovatnije vladati Romi (nagradjivanje po broju dece, a ne po bračnom paru – ramnopravnost, kako se vidi i kako ja tretiram). Ranije i u Titovo vreme kriterijum za dečji dodatak je bio: Prosek plate-primanja po članu domaćinstva: Srbi sa 1-2 dece većinom su imali visok prosek plate po članu domaćinstva, skoro da nisu dobijali dečji dodatak, a albanci, romi… sa visokim natalitetom, 3.5-7-8-moro dece uvek su imali mali prosek i visoka primanja d.d., a to je isti kriterijum: Nagradivanje po broju dece a ne po bračnom paru – ramnopravnost. Destruktivna politika, Srbi i nacionalne manjine sa malim natalitetom diskriminisani, što će stvoriti teške posledice po srpskom integritetu i identitetu u budućnosti.
    Ja sam predlagao sistemsko rešenje za celu Srbiju – finansijski podsticaj – po bračnom paru – isto za sve. A srpski narod-Srbi sa belom kugom da formiraju poseban INTERNI SRPSKI FOND (u koordinaciji sa SPC i srpskom Dijasporom za dodatni dečji dodatak svakom detetu srpskog bračnog para – da se iskoreni bela kuga. Ostale nacionalne manjine neka formiraju svoje dodatne fondove za natalitet ako hoće, niko im neće braniti. … hvala na ustupljenom prostoru! …

  3. Avatar
    Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    (nastavak: demografska politika)

    Demografski Savet (predsednik Saveta Vučić): Za radjanja protiv bele kuge pri donošenju rešenja za Srbiju pozivao se na Putina-Rusiju kako su oni vrlo dobro rešili demografsko pitanje i povećali natalitet, bez konkretnih statističkih argumenata da i kod Rusa postoji stagnacija (opadanje nataliteta) za razliku od muslimana. I pored toga, Savet je doneo finansijske mere kojim se najviše daje i podstiče natalitet kod nacionalnih manjina sa nadprosečnim-enormnim natalitetom – a kod Srba vlada bela kuga?
    Takvo paušalno informisanje nije bilo adekvatno, pokazalo je vreme kasnije kada se u mediima pojavio članak gde se navodi da je natalitet u Rusiji u opadanju, da je potrebno adekvatnje rešenje. Nakon toga, i Putin lično je u jednoj izjavi za medije rekao da je natalitet u Rusiji u opadanju, ispod normalnog proseka, i da se preuzmu odgovarjuće mere da se to stanje popravi. Pozivanje na ruski demografski model bio je neargumentovan: i kod Rusa vlada bela kuga za razliku od muslinanskog stanovništva sa nadprosečnim-enormnim natalitetom (bez statistike ne može tačno da se odredi procentialno).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *