Како Москва дели НАТО

Трансатлантске везе доспеле су у кризу с погоршањем односа Запада и Русије, јер су санкције ЕУ Москви уведене под огромним притиском из Вашингтона и супротно европским, а посебно немачким интересима

Западну „међународну заједницу“ захватила је не само економска већ и политичка криза. Доскора јединствен појам Запада данас више није могуће тумачити у некадашњем смислу, јер ни њихова политика више није иста. Нити једноставна подела на „суверенисте и либерале“, или „трамповце и дубоку државу“ може да одрази сву дубину и ширину подела које последњих година царују на Западу. Још једна крајње упрошћена подела могла би да се односи на Англосаксонце (Велику Британију и САД), и остале, попут Немачке, Француске, Италије, Шпаније и других. Ове поделе кулминирале су јуна 2016, када је 52 одсто изашлих на референдум о изласку Британије из ЕУ, гласало за ту одлуку. То је био први, опипљив знак западних подела и означио је крај Европске уније какву смо до тада познавали. Истовремено, брегзит је подвукао још једну крупну, вековну поделу – Шкотска и Северна Ирска масовно су гласале за останак у Унији, док су Енглеска и у нешто мањој мери Велс здушно подржали излазак. А медитеранска територија Гибралтар била је готово стопроцентно за Велику Британију у ЕУ.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *