СВЕ АНТИСРПСКЕ РЕВИЗИЈЕ

Интензивна настојања да се изврше ревизије Дејтона, Резолуције СБ УН 1244, одлука Подгоричке скупштине и низ других сличних покушаја имају заједничку антисрпску, антисловенску и антицивилизацијску суштину и основу

Покушаји ревизије Дејтонског споразума нису нови, али њихов садашњи интензитет и подударност с другим збивањима у региону више су него очигледни.

ПОНИШТАВАЊЕ ДЕЈТОНА Западни центри моћи појачавају притиске ради бржег развлашћивања и поништавања надлежности Републике Српске које су јој загарантоване Дејтонско-париским споразумом, уз њено свођење на празну форму до тренутка када би и формално укидање постало пуко „усклађивање са реалношћу“. Унитарна, „европски (и НАТО-вски) ефикасна“ БиХ, без принципа равноправности три конститутивна народа и два ентитета, без принципа консензуса, под доминацијом Бошњака, јесте циљ који једнако произлази из изјава високог представника, сарајевских политичара, представника ЕУ и НАТО-а. То је логика геополитике експанзије НАТО-а на Исток, односно на Русију. Drang nach Osten у новом издању.
Казнити Србе, а наградити Хрвате, муслимане и Албанце – једноставна је и јасна оцена дугорочне геополитике Немачке, а изрекао ју је славни француски генерал Пјер-Марија Галоа (Порука српском народу, Београдски форум, Београд, 2009). По садржини, она је слична америчкој – да Србима не треба дозволити да поново буду политички фактор на Балкану, већ их треба трајно држати изван европског развоја (Актуелна питања спољне политике, Београдски форум, Београд, 2007).
Што се тиче страних судија Уставног суда у Сарајеву, високог представника, Савета за примену мира и њихових многобројних одлука – од тзв. Бонских принципа, преко суспензија закона и издавања декрета, преко смењивања изабраних народних представника до покушаја одузимања власништва над пољопривредним земљиштем – реч је о полугама и методама антисрпске геополитике. Од потписивања Дејтонско-париског споразума протекло је 25 година. Све то време Запад, преко својих представника и механизама, непрекидно ревидира и обезвређује тај споразум, и то увек на штету Републике Српске и српског народа. То му нимало не смета да за опструкцију примене и ревизију Дејтона увек оптужује руководство и институције Републике Српске.
Док безобзирно крши међународно право, чак и основне принципе Повеље УН, док широм планете, у име своје „изузетности“ (какав еуфемизам за расизам!) збацује „ауторитарне“ и доводе „демократске“ лидере да би „успут“ профитирао од туђих извора нафте, минерала или других богатстава, док једнострано отказује споразуме и међународне конвенције, истовремено све гласније оптужује Русију, Кину и друге земље за ревизионизам, непоштовање права, кршење демократије и људских права, за „малигни утицај“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *