Почетна / Дух времена / Потрага за партнером

Потрага за партнером

Руско-српске аналитичке дилеме (1)

Геополитика Балкана између руских илузија, српских лутања и бруталне евроатлантске манипулације

Председничка администрација Русије обелоданила је 2016. нову спољнополитичку концепцију. Њену потку чини став да Москва активно одбацује „екстериторијалну јурисдикцију САД изван оквира међународног права“. Другим речима, да ће се Русија, тамо где су њени интереси угрожени, енергично супротставити америчкој стратегији интервенционистичког ексклузивитета, по којој та земља себи даје право да на војном, економском и сваком другом пољу делује где год пожели и на било који начин који јој одговара, као да живимо у средњем веку када је била уобичајена представа о хијерархијском односу између држава.

ИМПЕРИЈАЛНИ ДОМЕТИ Не само што су тада постојале државе – рецимо – првог, другог или трећег реда већ се над њима надвијала и врховна империјална власт коју су, макар теоријски, често сматрали легитимном. Проблем је био што је на њу обично било више империјалних претендената, што је генерисало упорна ривалства. Да ли се сада догађа исто? Не! С руским изласком на црту „западној империји“, чији носећи стуб су САД – а то се постепено десило после Путиновог Минхенског говора 2007. када је отворено проговорио о хегемонистичком понашању Вашингтона – само је дефинитивно пукао балон западног лицемерја.
Русија није наступила с намером да замени Америку већ да се супротстави њеној самовољи. Иако се моћ истине често потцењује, она је и те како респектабилна. Само ако неко довољно снажан има храбрости да истраје на њеним позицијама. То је, срећом, био случај с Москвом. Тако су дубински обесмишљене празне евроатлантске приче о равноправности, глобалној демократији и сличном, а светски полицајац и његови пратиоци добили су одлучног опонента на терену.
Њему су се постепено придруживали и други. Но и даље нико од великих играча који се опиру евроатлантској доминацији не иступа са сличним намерама као САД. Чак ни у својим двориштима Русија или Кина не понашају се опресивно као што то Американци чине далеко од њега. Одраз тога је нова руска спољнополитичка стратегија. И када је офанзивна, она је заправо одбрамбена. Уз то полази од уважавања суверенитета других, макар и малих држава. То се види како из начелног приступа који се у стратегији заговара, тако и када се анализирају конкретни простори.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *