Почетна / Култура / САГА О ПРОМАШЕНИМ ЖИВОТИМА

САГА О ПРОМАШЕНИМ ЖИВОТИМА

Агота Кристоф, Близаначка трилогија, Дерета/Контраст, 2018

Најважније и најпревођеније дело Аготе Кристоф с одређеном историјском и политичком дистанцом промишља време ратних и послератних трауматичних догађаја који су захватали како појединце, тако и читаве народе

Франкофона списатељица мађарског порекла Агота Кристоф (1935–2011) није непозната нашој публици. Представа Велика свеска Кокана Младеновића, рађена према првом роману Близаначке трилогије, иако је играна једну и по сезону у Атељеу 212, пре двадесет година, остала је запамћена међу позоришним посленицима, а о ауторки Аготи Кристоф говорило се доста и тада, и касније, у контексту источноевропских писаца који су бежећи од послератне гвоздене завесе пуно тога доброг дали европској књижевности.
Настала крајем осамдесетих и почетком деведесетих година двадесетог века, Близаначка трилогија, најважније и најпревођеније дело Кристофове, могла је с одређеном историјском и политичком дистанцом да промишља време ратних и послератних трауматичних догађаја који су захватали како појединце, тако и читаве народе. Иако слика, по свој прилици, Мађарску (мада то нигде експлицитно у роману није речено) тог доба, Агота Кристоф у свом маестралном делу никада не залази на терен политике или конкретних историјских дешавања. Њена трилогија је прича о промашеним животима услед трагичних усуда цепања породице и прича о потрази за другим, за изгубљеном половином сопственог бића.
Да ли као случајна подударност или намерна интертекстуална асоцијативност, мотив маленог дечака кога у данима немачке окупације родитељи шаљу из главног града у село, у далеку унутрашњост земље, на старање код рођака, како би му, можда, сачували живот, јавља се и у раније објављеном роману Обојена птица, пољског писца Јежија Косинског, који је, као и Кристофова, у младости емигрирао из домовине под совјетском окупацијом, на Запад, у Америку. Код оба писца овај мотив се развија у правцу осликавања назадности, примитивности, али и својеврсне изопачености и первертираности источноевропске провинције и робусности и зла њеног становништва. Док код Косинског тај мотив постаје тежиште целокупне нарације, прелазећи од псеудонадреализма до брутализма, Агота Кристоф не прелази границу уметничког осликавања овакве стварности која је тако дата да би показала сву борбу у јунаку и изазове које он савлађује. Да ли су мађарска и пољска села четрдесетих и педесетих година прошлог века заиста крила у себи дивље, „ружно, прљаво и зло“ становништво, или је емигрантским писцима било потребно средство да прикажу земље из којих су побегли као суштински лоше, а људе у њима као суштински недовршене због своје културолошке изолованости од „напредног“ света, мање је важно, барем кад је реч о Аготи Кристоф. Јер њени јунаци надилазе зло у себи, или се барем труде да то учине.
Оно што у првом роману трилогије представља причу о двојици браће близанца који себе подвргавају различитим видовима физичког бола и аскетског живота као припрему и челичење за време када стварни бол рата, и живота уопште, наступи, у другом и трећем роману постаје прича о душевном болу због растављености. Велика свеска у коју су браћа, коју одгаја сирова и сурова бака у ратним данима на селу, уписивала оно што су учили и оно што су доживљавали и мислили, постаје једини доказ да их је било двојица, у данима одраслог живота, након што је један од њих илегално прешао границу и отишао у слободан свет. Велика свеска и прелазак границе издвајају се тако као кључни мотиви који одређују нарацију ова три романа.
Колико год да ауторка гради свет дела као непоуздан, дајући сасвим другачију верзију истине о животу и разлазу двојице браће у сваком од романа, доводећи могућност да их и није било двојица већ само један који замишља да други постоји, велика свеска у којој постоје речи и записи промаља се у свакој верзији истине, а граница коју прелази један од браће сам или заједно са оцем који на њој и погине, постаје симболична граница морала која се не сме прећи а коју отац прелази у давним мирнодопским данима, и разара своју породицу више него што би она могла бити разорена ратним и поратним догађајима.
Необичан роман велике снаге, Близаначка трилогија је књига која отвара много питања, и са сликама пуним тескобе, туге и грозоте истовремено гради једну дирљиву, емотивно напрегнуту атмосферу из које се извија историја вероватног живота човека, или људи, који су рођени у погрешно време, на погрешном месту, у ратом и тоталитаризмом захваћеној (источној) Европи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *