Путинове фабрике тролова

Москву оптужују за подривање бриселских генијалних замисли и да покушава да директно одлучује у ЕУ, што је изговор за све неуспехе: наше идеје су одличне, али не можемо да их остваримо јер нас саботирају

Запад се последњих година, с мањим или већим успехом, брани од руске агресије, руског мешања и руских дезинформација. Судећи по раширености написа на ову тему у западним медијима, рекло би се да ни САД ни ЕУ немају пречих брига него што је одбрана од ове пошасти. А ни Кремљ се, изгледа, не бави ничим другим, већ по цео дан смишља где би и како опет ударио „западне пријатеље“. Верујући овим медијима, долазимо до закључка да је Запад постао велика жртва Владимира Путина, па Европљани и Американци морају да улажу све више новца и других ресурса за одбрану својих грађана. Недавно смо, 10. октобра, добили још једну резолуцију Европског парламента, у којој је Русија названа „главним извором дезинформација“ усмереним против ЕУ и других европских држава и региона, као што су Украјина, Грузија или Балкан. Сазнајемо да су бриселски парламентарци забринути за исправно информисање својих бирача, али и туђих, који са ЕП немају никакве везе. И да Путинове „фабрике тролова“ нуде врхунски производ, изузетно тражен на европском тржишту! Док су европски тролови неквалитетни и слабо плаћени.

Резолуција констатује „изузетно опасну природу руске пропаганде“ и позива Европску комисију да изради „ефикасну стратегију оперативног и поузданог супротстављања руској дезинформацији“. Европосланици, њих 469, захтевају стварање међународних правних оквира за поуздано парирање хибридним претњама, укључујући сајбер-нападе и дезинформације. Против изгласавања овог документа била су 143 посланика, а 47 се уздржало од гласања. У ЕП, преноси „Дојче веле“, све су забринутији за ток и исход избора и у земљама ЕУ, и суседним државама. Балканске земље и чланице програма „Источно партнерство“, конкретно Украјина и Грузија, такође су објекти подривања „нормативних основа и принципа европске демократије и суверенитета“. Овим земљама, сматрају у ЕП, Брисел мора да пружи конкретну помоћ. Међу предложеним мерама су „подршка независним медијима“ у балканским земљама и државама „Источног партнерства“. Ваљда се у ЕУ терминологији подразумева да су медији независни ако од њих примају „конкретну помоћ“, у супротном су зависни.
[restrict]

РУСКИ РЕЦЕПТ ПРЕУЗИМАЈУ И ДРУГИ Током и после европских избора у мају 2019. много се говорило о руским покушајима мешања и утицања на њихов исход. Европска комисија указивала је на то да су из Русије стизали „фејкови“, тј. лажне информације. Навођени су примери, али без доказа, па је закључено да се не може говорити о планираној дезинформационој кампањи Москве. „Подаци показују континуирану и непрекидну дезинформациону делатност из руских извора, усмерену на снижавање излазности и утицање на избор бирача“, наводи се у јунском извештају ЕК. Како се подвлачи, реч је о широком дијапазону тема, од ширења сумњи у демократски легитимитет ЕУ, до оних спорних, попут миграција. Радна група „Исток“ за стратешке комуникације открила је у првој половини ове године 998 случајева дезинформација, у поређењу са 434 у истом периоду претходне.

У извештају се помињу и дејства других спољних актера, али се не наводи којих. Истиче се, међутим, да су политичке снаге унутар ЕУ „често преузимале тактику и реторику коју користе руски извори за напад на ЕУ и њене вредности“. И комесар за безбедносна питања ЕУ, Британац Џулијан Кинг признао је током дебате у ЕП 17. 9. да нема доказа „обимних координисаних дезинформационих напада“, али да „то не значи, нажалост, да су ти избори били зона слободна од дезинформација“. Кинг је навео и податак о „80.000 сумњивих налога“ по мрежама.

Европарламентарци су отворено прозивали Русију, али шведски посланик Томас Тобе додао је и друге: „Русија уз помоћ државних медија и фабрика тролова води против Европе информативни рат ниског интензитета, али ми знамо да и друге тоталитарне државе, попут Кине, Ирана и Северне Кореје предузимају покушаје да ослабе наше демократске институције“! Најдаље је отишао посланик немачких Зелених Рајнард Битикофер: „Иако су покушаји мешања из Русије већ доказани, слично покушава да ради и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган, тоталитарно руководство Кине и реакционарни кругови у САД.“ Да би све то спремно дочекао Француз Паскал Дјуран, оценом да Брисел издваја „мизеран новац“ у поређењу са сумама које друге земље троше на подривачку делатност у ЕУ; само Русија је одвојила око милијарду и по евра и пропагандну кампању за подршку одређеним партијама у ЕУ, конкретно у Француској и Италији. Док, наводи, „Стратком“, европска радна група за стратешке комуникације, формирана за супротстављање пропаганди, има годишњи буџет од свега три милиона евра. Јадни „Стратком“!

БОРБА ЗА БУЏЕТ: ДАЈ ШТА ДАШ И тако, мало-помало, долазимо до суштине. То је, наравно, новац. Тачније, „мизеран новац“, како би рекао Дјуран. А они би хтели више, њима треба много више, њихове потребе су веће. Најбоље да то буду милијарде евра, као што то раде Руси, Кинези и све друге тоталитарне земље, укључујући Корејце, Ердогана и зле америчке реакционаре. Показало се, додуше, да ЕУ не издваја три већ 4,2 милиона евра за „подршку слободи медија и новинарска истраживања“. Ова резолуција подсетила је многе на 2016. годину, када је усвојен претходни документ, а Русија означена као извор пропаганде и дезинформација, заједно са Исламском државом и Ал Каидом. У међувремену је Русија практично уништила „конкуренцију тролова“, ИД и Ал Каиду, па су преостали само Ким Џонг Ун и тужни амерички реакционари. Али за ЕП и они могу да послуже: када је у питању борба за буџет, дај шта даш.

И површнијом анализом ових докумената лако би се дошло до одређених закључака. Најпре, да европарламентарци понављају стално исту причу, а не нуде доказе. Додуше, посланик Битикофер каже да су „покушаји мешања из Русије већ доказани“, па нема потребе да они сада то раде. Значи, полази се од лажних или сумњивих премиса, али се тражи реалан новац из џепова европских грађана. Повећање финансијских давања је важан мотив овог кукумавчења у ЕП, али не и најважнији. Има нешто битније, крунски мотив оваквих излагања, када се сви питају: да ли је могуће да скоро 500 озбиљних људи, народних представника гласа за документ састављен од пуких спекулација, готово без икакве везе са стварношћу.

Реч је о стратешким проблемима унутар ЕУ и њеним односима с ближим и даљим окружењем. Бирократске структуре у Бриселу – а ЕП је одувек био место где се њихови интереси претачу у законе, намећу свим грађанима ЕУ и постају обавеза – осећају да губе тло под ногама. Последњи избори за ЕП, и потреси који су се пре и после тога догодили, најбоље то показују. И онда су они, маниром искусних, окошталих бирократа, још пре неколико година смислили како да скрену пажњу грађана с реалних проблема. Тако су и дошли до тога да је Русија, која је у том тренутку доспела у отворени сукоб с Вашингтоном због питања Сирије и Украјине, крива за наводне дезинформације којима се подривају „европске вредности и институције“. У томе се, делом, и крије разлог зашто су антируске санкције увек с одушевљењем усвајане у ЕП. Па су додали и исламисте с брадама, пошто је тих година у Европи био изражен страх после бројних терористичких напада, за које се још поуздано не зна ко их је, и с којим циљем, наредио и организовао.

КОЛИКО ПАРА – ТОЛИКО „ИСТИНЕ“ Годинама касније ситуација у Европи се још погоршала, па Москву оптужују не само за подривање бриселских генијалних замисли већ и да покушава да директно одлучује у ЕУ. Тиме се ствара нови изговор за све неуспехе: наше идеје су одличне, али не можемо да их остваримо јер нас Руси (Кинези, Арапи, Иранци, Корејци – убацити по потреби) саботирају! Оптужују за опструкцију политичке снаге „подржане из Русије“ које би тек требало да дођу на чело својих држава и тиме шаљу поруку: ако ми паднемо, наступиће општа пропаст, а наше демократске институције прећи ће под тоталитарну власт Русије (Кине, С. Кореје…). Довољно застрашујуће за многе бираче, досад. Нико да их упита: зашто онда и ви, ако зли Руси улажу милијарде евра у пропаганду и дезинформације, тражите више новца за исто? И још желите тиме да „усрећите“ и земље на Балкану и широм бившег СССР-а? Када би их неко то питао, вероватно би одговорили – тражимо милијарде да би могла да се чује наша истина уместо руских, кинеских и турских лажи! Наравоученије: свако има своју „истину“, али немају сви милијарде евра да се за њу чује. Зато се и буне.      

[/restrict]

Један коментар

  1. Trebalo bi i Zapad “razumeti”. Nisu oni skoro nikad bili u poziciji da se brane nalaženjem “krivca”. Ne ide im to baš od ruke, pa smo često svedoci budalaština sa njihove strane. Greška je upuštati se sa njima u “diskusiju”, što je, inače, bila karakteristika sovjetske propagandne škole (zasnovana na ideološkom prilazu). Sa zaspadom bi se, mišljenja sam, trebalo jednostavno sprdati, jasno na filigranski način. Imamo mi zapadnih “mudraca” u Srbiji na pretek. Njima davati medijski prostor i shvatati ih ozbiljno je isto što i baždariti bager. Na žalost, često sve opredeli novac, zarada, tiraž.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *