Фантомски преговори

Власт и опозиција

Ненадани и полутајни разговори власти и опозиције, под патронатом осведочено „непристрасних“ НВО о условима за излазак на предстојеће изборе, збуњују јавност и начином организовања и нејасноћом њиховог главног циља

 

И најновије истраживање јавног мнења Нове српске политичке мисли (НСПМ) сугерише да се у политичким релацијама власти и опозиције скоро ништа није променило. У осврту на јулску анкету НСПМ и сам уочава извесну парадоксалну тенденцију. С једне стране, како кажу, рејтинг СНС је стабилизован на 44-45 одсто. А уколико успе да збуни или изборно демотивише категорију „за опозицију, али не знам за кога“ и (још важније – нагласак НСПМ) уколико опозиција настави ову актуелну и самодеструктивну пометњу звану „хоће бојкот – неће бојкот“ – тај резултат може ићи знатно више.
Елем, у таквој ситуацији, и са таквих релација и позиција одвијају се и одскора започети пре(раз)говори између власти и опозиције. А све у склопу предстојећих парламентарних избора, који у редовном термину следе у пролеће наредне године, и главног питања: хоће ли опозиција бојкотовати те изборе, или не. Одговор на њега, бар када је опозиција у питању, зависи од одговора на њен захтев и грађана који демонстрирају тражећи равноправне и фер изборе. Засад опозиција и покрет „Један од пет милиона“ сматрају да ти услови не постоје, и уколико не дође до неке промене, део опозиције прети бојкотом избора. Баш тако –део опозиције, јер и у поменутим разговорима на Факултету политичких наука неки би да разговарају, па ако може, и договарају, а неки не би.

[restrict]

СВЕ УЗ МАЛУ ПОМОЋ ЗАПАДА Иако су челници власти, не тако давно, одсечно поручивали да „неће разговарати са лоповима и издајницима“, рекло би се да је једини резултат првог сусрета власти и опозиције (30. јула) на тему изборних услова тај што су две непомирљиве стране уопште селе за заједнички сто. Тим пре што до медија нису допрле информације да се тај скуп с бројним учесницима већ данима припремао, односно да ће се тог дана на београдском Факултету политичких наука (ФПН), у организацији Београдског фонда за политичку изузетност Соње Лихт и Фонда за отворено друштво који сада води Милан Антонијевић, за истим столом наћи представници владајућих напредњака и опозиције у лепези од Савеза за Србију преко Покрета слободних грађана до Демократске странке Србије. Сасвим довољно за силна нагађања.
Ни тврдње Сорошеве фондације и ФПН да су управо они, у сарадњи с још неколико цивилних организација које се баве изборима и изборним процесима, организовали разговоре власти и опозиције, нису отклониле нагађања у медијима, а која прати синтагма „из поузданих извора“, да иза свега стоји Европска унија, али ни мање ретке тврдње да су иза целе замисли у ствари Американци. Јер баш та Европа није пружила неку јаснију подршку српској опозицији, осим сугестије да проблеми треба да се решавају у парламенту.
Сви су углавном сложни у томе да је дијалог власти и опозиције, у ствари, жеља Запада – што је додатно поткрепљено подсећањем на посету званичника Стејт департмента Метјуа Палмера Србији – и његовог „широког спектра саговорника“ од Александра Вучића до представника Савеза за Србију (СзС) које је предводио Драган Ђилас. На том трагу су и тврдње да одржани затворени састанак иде у прилог и СНС-у који се суочава са вишемесечним протестима и најавом бојкота избора СзС-а.
Све ове спекулације су заправо везане за косовски чвор и његово „хитно расплитање“ како се он не би нашао у рукама Русије, чије се балканско ангажовање на Западу доживљава као „малигни утицај“ који треба отклонити по сваку цену.
Најдаље је отишао београдски „Блиц“ чији, рекло би се, непоуздани извори у вези с поменутим разговорима на ФПН без остатка сугеришу намеру Трампове администрације да све заврши до јуна следеће године, што ће рећи и потписивање споразума Београда и Приштине, и да се зато оштро противи бојкоту предстојећих избора.
Американцима ће, наводно тврди „Блиц“, у том тренутку бити веома важно да у парламенту буду представници опозиције, сасвим независно од тога како ће гласати. Други „пар рукава“ био би притисак Американаца на Приштину да повуче таксе, што би требало да иде доста лакше после Харадинајевог одласка с места премијера будући да је он био њихов највећи заговорник.

„РЕНЕСАНСА“ СОРОШ ФОНДАЦИЈА Како год било, тек у први план су наједном дошли формални организатори скупа, за који никако да се утврди да ли је округли сто, неформални дебатни форум или сесија озбиљних политичких преговора. Две фондације са заједничким кореном – Београдски фонд за политичку изузетност и Фонд за отворено друштво, илити Сорошев фонд (Соња Лихт је некада била покретач и дугогодишњи челник Сорошевог фонда у Србији), чији задаци су били и остали да кроз атрибуте „цивилног друштва“ утичу на радикалне промене у транзицијом захваћеним земљама, углавном у складу за жељама и потребама Запада – наједном су поново добиле на значају, макар и као медијатори тајновитог скупа. Уз ФПН, иначе факултет с приличним упориштима у западној академској заједници.
Тако су, испред представника власти (Небојша Стефановић, Владимир Ђукановић, Владимир Орлић) и опозиционих странака и савеза (Драган Ђилас, Мариника Тепић, Зоран Лутовац, Небојша Зеленовић…) у медијима главне улоге добили Соња Лихт (БФПЕ), Милан Антонијевић („Сорошев фонд“) и Драган Симић (декан ФПН).
Како би дискреција добила какав-такав дигнитет, али и сами медијатори на важности, разговори су вођени по „Четам хаус правилу“, без присуства медија. На њега су се позивали представници власти и опозиције и после првог (30. јул) и после другог састанка (9. август), користећи га заправо да не би открили шта се конкретно на скупу дешавало.
Није се могло сазнати ко је тачно шта рекао, ко је коме реплицирао, ко се за шта заложио, ко је био против чега, а ко за, ко се с ким можда и спорио. Циљ правила је, наводно, да се на овај начин подстакне отвореност за расправу и олакша размена информација.
Утемељивач правила је „Четам хаус“, Краљевски институт за међународне односе, који слови за независни тинк-тенк што се бави међународним односима. Иначе, на његовом челу је једно време био познати и по Србе погубни „гаулајтер“ у БиХ Педи Ешдаун.
Следећи поменути принцип, организатори су у саопштењу појаснили да су на првом уводном округлом столу „учесницима понуђене анализе изборног процеса у целини са проблемима које би требало решити. Представници Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) и Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) представили су своје анализе и предложили сет питања у изборном процесу који могу да се реше или санирају у кратком року (до следећих избора) као и проблеме који захтевају велике системске захвате и који долазе на дневни ред након одржавања наредних избора“. Затим су најавили да ће се на наредним скуповима разговарати и расправљати о четири подручја – „финансирању кампања, приступу медијима и њиховој контроли, бирачком списку и изборној администрацији, као и обезбеђивању бирачког права свим грађанима“.
Алудирајући на уступак и гест добре воље од стране власти, члан Председништва СНС Небојша Стефановић је у стилу декламације навео да су „разговори власти и опозиције јасан доказ демократије“, предочавајући спремност СНС-а да се у парламенту разговара и о изборним правилима, обуци бирачких одбора и свим темама поменутим на скупу на Факултету политичких наука. Стефановић је за ТВ „Пинк“ рекао да су представници СНС-а на затвореном скупу настојали да покажу да су данас изборни услови неупоредиво бољи него што су били. „Поступамо у свему по ономе што је донела тадашња власт. Показали смо да можемо да имамо бољи приступ и чистије поштовање закона“, рекао је Стефановић.
Међутим, и поред хваљеног „Четам хаус правила“, он је, на неки начин, био клица раздора јер су неки медији инсистирали да им се омогући извештавање с тих скупова „како њихови учесници не би јавности продавали свако своју маглу“. Тензију је додатно подигао председавајући Савеза за Србију Драган Ђилас најавом да ће на наредним сесијама учествовати само под условом да новинари с њих слободно извештавају.
Председник Странке слободе и правде Драган Ђилас је већ после првог састанка рекао да то нису били никакви преговора власти и опозиције, већ округли сто на којем се говорило о извештајима Црте и Цесида јер, како каже, о захтевима протеста се не може преговарати.
„Ми из Савеза за Србију не можемо да преговарамо о ономе што су захтеви протеста. О 42 препоруке и шест закључака се не преговара. Има преговора, можда једног дана, око тога како ће се то имплементирати, а не да неко од тога одустане“, истакао је Ђилас на ТВ Н1.
Тако је други састанак представника власти и опозиције о изборним условима одржан у сличном саставу као и претходни, али без бојкоташа Драгана Ђиласа.

БОЈКОТ, ПОКРИВАЛИЦЕ И ОБМАНЕ Не би се рекло да су у питању само принципи на којима инсистира Ђилас и они који подржавају бојкот. Биће да је бојкот својеврсни политички манир за „покривање“ многих несувислих и пропалих потеза, као и страх да се, и уз широке уступке, на изборима постигну минорни резултати, о чему говори и анкета с почетка текста.
На прошлим парламентарним изборима гласало је око 3.770.000 бирача од уписаних око 6.740.000, односно њих око 52 одсто. При томе су процене да око 1,5 милиона уписаних бирача заправо не живи у земљи, па и не излази на изборе, због чега је излазност много већа од споменутог постотка. Стручњаци сматрају да бојкот може успети само ако број гласача падне испод три милиона, а то се граничи с немогућом мисијом јер по анкетама СзС-а и странке које заговарају бојкот сада имају готово дупло мању подршку од потребних скоро 800.000 апстинената, тако да и у случају кад би сви они бојкотовали изборе, њихов легитимитет не би био доведен у питање.
Весна Пешић, социолошкиња (по политички коректном представљању) и једна од перјаница „Друге Србије“, упамћена и као гуру „белих листића“ и „филозофије мањег зла“, који су допринели паду Бориса Тадића и освајању власти Александра Вучића, сада хистерично понавља да је дијалог о изборним условима власти и опозиције обмана јер власт ионако ништа неће испунити, а да посредничка улога Фонда за отворено друштво има циљ да се опозиција „приволи да изађе на изборе и да се текућим дијалогом ублажи поларизована ситуација око избора некаквим козметичким поправкама“.
Скепсу Весне Пешић деле још неке странке и групације, попут „Доста је било“, „Не давимо Београд“, „Стоп крвавим кошуљама“…
Иако је најављено још неколико сесија, у међувремену је поново дошло до инцидента и сукоба чланова и организатора протеста „1 од 5 милиона“ са обезбеђењем испред Председништва Србије, као и накнадни рат саопштењима СзС-а и њихових следбеника са челницима власти.
Очигледно, већ постојеће рововске позиције се не напуштају тако лако, макар и у сврху притиска приликом преговора које нико званично не признаје. Осим оних који су их иницирали.

[/restrict]

2 коментара

  1. unutršnji dijalog

    RAMNOPRAVNI I FER IZBORI / Za predstojeće parlamentarne izbore opozicija traži ramnopravne i fer izbore, sa spiskom uslova koji treba da budu ispunjeni. Zato su organizovani pregovori vlasti i opozicije. Smatram da nije u redu što je uskraćen pristup novinara – medijsko izveštavanje o pregovorima vlasti i opozicije. Sa zatvorenih sastanaka mogu da se očekuju frizirani izveštaji i poluinformacije koje zbunjuju javnost. Slična blokada sprovedena je i prema Briselskom sporazumu koji, nakon sedam god pregovora – do danas nije dostavljrn narodnoj skupštini na debatu-raspravu – da vidi narod šta tamo piše u odredbama.
    FER IZBORIMA treba kao uslov dodati i novi element (vremenom nametnut), a to je da se na glasačkim lističima (i u ličnim kartama) naznači
    NACIONALNA PRIPADNOST GLASAČA – zbog statističkog izveštaja za javnost, i potencijalne devijacije izbornih principa: Da se pomoću nacionalnih manjina pobedjuje na izborima, osvaja vlast, kao što se desilo u Makedoniji da je Zajev pobedio uz pomoć dve najveće albanske stranke. Moguće je i u Srbiji da veliki broj albanaca sa Juga, Beograda, Srbije i šire glasaju za odredjenog političara (koji ispunjava njihove separatističke zahteve) jer je Kosovo Briselskim sporazumom dobilo sve atribute države (da ne nabrajam). Drugi primer je Muamer Zukorlić iz Raške-Sandžaka koji je, pred izbore za predsednika Srbije javno na televiziji govorio, citiram: ” Ako Aleksandar Vučić ispuni obećanja koja je dao u razgovorima… – pozvaću sve Bošnjake da glasaju za Vučića”… i pozvao ih je !? Zbog toga je potreban statistički izveštaj o nacionalnoj pripadnosti glasača da se ima objektivni uvid u FER IZBORE?…

  2. nastavak (unutrašnji dijalog)

    FER IZBORI na osnovama
    PRINCIPA NACIONALNOG JEDINSTVA – NACIONALNA GLASAČKA VEĆINA za zaštitu nacionalnih interesa države Srbije. To znači da Srbi-srpski narod treba da ima nacionalno JEDINSTVO za zaštitu nacionalnih interesa, što se na izborima prilično odstupa od tih princima. Više se vodi računa za zazaštitu stranačkih i stranačko-koolicionih interesa, nego nacionalnih interesa.

    NA PRIMER: Ako je na proteklim predsedničkim izborima glasačko telo (sa pravom glasa) činilo 4 miliona glasača, a pobednička koaliciona stranka osvojila 2 miliona glasova, od tog broja najmanje jedna trećina nisu Srbi – to znači da se nije vodilo računa o zaštiti nacionalnih interesa nego o stranačkim-liderskim-ličnim interesima. Na taj način daje se mogućnost da u budućnosti kontinuirano opada-slabi ZAŠTITA nacionalnih interesa Srpskog naroda i srpske države – a kontinuirano se šire tudje separatističke ideologije i apetiti na štetu nacionalne države Srbije. Zato je potrebno nacionalno jedinstvo srpskog naroda. a na osnovama zacrtanih princima “ramnopravnosti” svih nacionalnosti i manjiha. Lideri koji pobedjuju na izborima – mogu da se hvale ako dobijaju 90-100% glasova od svog nacionalnog entiteta (znači štite nacionalne interese Srbije), a ne da sa jednom trećinom ili jednom polovinom glasova (nema statističkih podataka: navedena nacionalna pripadnost na glasačkim listićima i ličnoj karti) – šire hvalospeve i populizam o sebi. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *