Почетна / Свет / Хуавеј као забрањено воће

Хуавеј као забрањено воће

„ПЕЧАТ“ НА САЈМУ У НИНГБОУ

Стиче се утисак да сајамска платформа на југоистоку, коју је Кина установила пре пет година, како би развијала трговинску сарадњу са земљама централне и источне Европе, још није досегла свој тржишни максимум, али је Србија ове године представила највише брендова, нарочито из области винарства и прехрамбене индустрије

Вече пре почетка сајма предузећа из земаља централне и источне Европе у Нингбоу, великом лучком граду на југоистоку Кине који је почетна тачка Поморског пута свиле, одржаном од 8. до 12. јуна, аутор ових редова обишао је оближњи финансијски центар пун стаклених гејзира високих више од стотинак метара.
На платоу украшеном великом музичком фонтаном, са подразумевајућим разиграним неонским светлима, била је неуобичајена сцена: старија радница градске чистоће, очигледно жена пред пензијом, седела је на службеном мотору са малом приколицом за пражњење уличних канти и веома посвећено фотографисала фонтану која је у сутон веселим водоскоцима дириговала звучницима из којих се разлегала нека чудна кинеска судбинска симфонија, концептуална мешавина савремено обрађеног борбеног марша и опере прожете модерним акордима.

ПРИЧА О ТЈЕНАНМЕНУ Гледајући стару чистачицу, коју је током кратке паузе на дужности покретала нека дубока, можда пригушена уметничка вокација, сетио сам се разговора од пре нешто више од десет година, са својом колегиницом, тада њених година, у авиону Пекинг–Хангџоу. Био сам први пут у Кини и као сваки скоројевић упао сам у замку питајући наивно своју сапутницу за инцидент на тргу Тјенанмен.
„Видите, ми не знамо шта се тачно тамо догодило 4. јуна 1989. године“, одговорила ми је колегиница. „Ми знамо само за медијске интерпретације тог догађаја, а оне су веома, веома широке. Западни медији ће још дуго покушавати да инцидент на Тјенанмену прикажу као брутални покољ. Да бисте разумели шта се тамо заиста десило, треба анализирати доступне чињенице и укупно плаћену цену. Да су стране силе овде успеле да изведу ’демократску револуцију’, а биле су то године демократских револуција, ми бисмо данас, уместо једне, имали неколико Кина. Многе од њих би биле завађене међусобно, па и сукобљене, а неке од њих би биле у конфликту са суседима, па ви и ја сигурно не бисмо удобно путовали овим авионом и причали о томе шта се догодило на Тјенанмену. Ако бисмо се уопште и срели, причали бисмо о многим другим немилим догађајима који би, у том случају, уследили и били актуелни“, додала је.
Укратко, да је инцидент на Тјенанмену попримио супротан историјски ток, чистачица пред фонтаном у финансијском центру Нингбоа, којим доминира облакодер Банке Кине (Bank of China), била би или без посла, или би тешком муком радила за цркавицу тек да би преживела. На лицу кинеске чистачице, међутим, очитавало се спокојно задовољство и оптимизам који није могуће уочити на лицима уличних чистача код нас.
Данас, две деценије после инцидента на Тјенанмену, судећи према подацима објављеним захваљујући узбуњивачима, знамо да покоља на том тргу није било. Кинески поглед на свет, као што је колегиница рекла, налаже сравњење рачуна из широке перспективе и објективан прорачун опште штете, односно користи, у односу на појединачну штету/корист.
Сутрадан, у гигантском сајамском центру пријатно изненађење: према слободној процени посматрача, Србија је изложила највише робних марки, претежно из области винарства и прехрамбене индустрије.
У Нингбоу су се, поред стално присутних „Топличких винограда“, појавили „Рубин“ из Крушевца са својом маркетиншки освеженом и запаженом амбалажом, винарија „Доја“, затим „Тесла вода“ чији ће назив кинески партнер, компанија „Нингбо сјангмјао технолоџи“ ускоро преименовати у „Тесла код“ због спора са сада већ бившим партнером „Неутрино пауер“ из Ваљева, затим остала вина и ракије високог квалитета, сунцокретова уља, кафа и др.
Стиче се утисак да сајамска платформа на југоистоку, коју је Кина установила пре пет година, како би развијала трговинску сарадњу са земљама централне и источне Европе, још није досегла свој тржишни максимум. Шеснаест земаља централне и источне Европе, однедавно појачане Грчком, претежно су изложиле своја вина и прехрамбене производе, са изузетком Чешке која је представила своју аутомобилску индустрију, те Пољске и прибалтичких земаља које су понудиле и производе од ћилибара. У црногорском павиљону је, примера ради, било изложено само вино „Плантажа“ из Подгорице.

ЛУКА ГИГАНТ Нингбо је једна од највећих лука на свету (по неким параметрима и највећа). Према званичним подацима, у овдашњој луци годишње се претовари 26,35 милиона контејнера. Нингбо се налази у југоисточној кинеској провинцији Џеђанг, познатој по развијеном предузетништву, иновацијама и уопште економији и трговини.
Провинција Џеђанг смештена је јужно од Шангаја, а Нингбо је са овим великим градом и такође важном луком повезан мостом дугим тридесетак километара преко залива Хангџоу.
У главном граду провинције Џеђанг, Хангџоу, налази се седиште „Алибабе“ Џека Маа, једне од највећих технолошких компанија на свету.
Провинција Џеђанг обухвата површину већу од Србије (101.800 км2), а насељава је шездесетак милиона становника.
Обраћајући се учесницима сајамске конференције посвећене учешћу ове провинције у пројекту успостављања економског појаса дуж путева свиле („Појас и пут“), њени највиши представници истакли су у први план чињеницу да је за велике пословне подухвате у овој провинцији некада било потребно прибавити 23 сертификата и предати их на најмање три места. Данас се све административне формалности решавају на једном месту у року од три месеца. Поређења ради, прибављање документације за пројекте сличног обима у Немачкој трају шест, а у Канади до 18 месеци.
Од 2013. до 2018. године провинција Џеђанг је са земљама укљученим у пројекат „Појас и пут“ остварила економску сарадњу чија вредност превазилази 680 милијарди долара. Кумулативне домаће инвестиције у пројекте дуж путева свиле износиле су 28,52 милијарде долара. Захваљујући улагањима из провинције Џеђанг, у земљама дуж путева свиле отворено је шездесетак хиљада радних места у десет економских и трговинских зона.
Посебну пажњу домаћини сајма предузећа из земаља централне и источне Европе последњих година посвећују развоју електронске трговине. Не без поноса, они истичу да је прекогранична електронска малопродаја у провинцији Џеђанг лане достигла 12,2 милијарде долара, бележећи раст од невероватних 39 одсто.
Уз то, из провинције Џеђанг пут Европе годишње се отисне 320 композиција теретних возова који „покривају“ укупно 35 земаља. Провинцију са светом повезује 89 међународних летова.
Посебно место међу пројектима сарадње дуж путева свиле добила је фабрика „Минт“, чија је изградња почела 2. априла ове године у Лозници. У материјалу одштампаном за потребе учесника поменуте конференције, фабрика у Лозници нашла се у друштву Пробне зоне слободне трговине провинције Џеђанг и сличне зоне у Усуријску у Русији, затим индустријских паркова у Чешкој, Узбекистану и Вијетнаму, пројеката индустријске сарадње које провинција Џеђанг развија с партнерима у Индонезији, на југу Суматре, затим у Мексику, Египту, Камбоџи, Лаосу и другим земљама.
Током последњих дана сајма у Нингбоу стигла је вест да је амерички министар финансија Стивен Мнучин саопштио да би председник Доналд Трамп могао да ублажи рестрикције кинеској компанији „Хуавеј“ ако буде било напретка у трговинском спору с Кином.
Оштроумно опажање Слободана Владушића, након његове децембарске посете Кини, да је немогућност да се купи најобичнији џинс у СССР-у био један од разлога пропасти те империје, те да Кина, дајући неограничену слободу светским брендовима не понавља исту грешку, може да се представи и реципрочним питањем: не чине ли САД данас исту врсту грешке као СССР, изолујући све неодољивији „Хуавеј“ (компанија је лане продала 200 милиона мобилних уређаја) од својих грађана, правдајући то опасношћу коју наводно носе кинеске технологије пете генерације? „Хуавеј“ захваљујући америчком протекционизму постаје нови џинс, управо забрањено воће млађих америчких генерација.
Премда је поређење по обиму и атмосфери две различите епохе незахвално, природа проблема је потпуно иста: САД се данас окружују царинским баријерама истом или већом брзином од оне којом се Кина постепено отвара ка свету.
Премда широко подржан од кинеске државе, сајам у Нингбоу је, са свим својим недостацима, велики корак даље од изолационизма и протекционизма.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *