Почетна / Друштво / Да ли мисле да смо луди?

Да ли мисле да смо луди?

Лукава или ирационална поигравања новим форматом косовских преговора

Моћ Америке је и даље велика, али та земља је дефинитивно изгубила истинску глобалну доминацију. Свет је већ увелико – иако асиметрично – полицентричан, а чак и унутар тзв. евроатлантске породице народа није реално више причати о америчкој хегемонији. Свакако ту и даље постоји премоћ САД, али се Вашингтон суочава са све већим савезничким опонирањима, односно осећа се значајнији економски, па и политички продор сила ван тог круга.

ВЕЛИКА ИГРА Како је – сагледавајући бројне империјалне примере тачно констатовао Херфрид Минклер – „ко заостаје у трци за повећањем политичке и привредне моћи, не само што терен препушта својим конкурентнима већ иде путем пропасти“. Тога су у Белој кући потпуно свесни и зато очајнички покушавају да нешто ураде у циљу обуздавања Кине и Русије. Међутим, у трци с временом које полако али сигурно истиче, у страху од будућности, САД повлаче многе ирационалне потезе који компликују светске односе, наносе свима штету, али ће се на крају крајева показати да најболније погађају Америку. Но оставимо сада велике теме на страну. Када се ради о нама, ту су ствари простије иако је суштина иста.
Србија и Балкан у целини, односно косовско питање које је ту с глобалног становишта најзначајније, ни приближно данас немају шири значај као у прошлости. За косовски проблем сви знају, релевантни светски фактори њим се неким интензитетом баве, али приоритети су им на другим дестинацијама. Што не значи да, када им то одговара, неће закувавати и нашу чорбу у некој мери. На балканском терену се сада не воде велике битке. Штавише, ту се чак и не трасира терен за продоре на другим просторима, али се ипак и код нас одвијају игре престижа које дају или одузимају покоји бод у глобалном скору. Из тог угла треба гледати и на наговештаје о новом косовском преговарачком циклусу. Да није његових ширих импликација, питање је ко би за њега уопште био заинтересован.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Aleksandar Jovanovic

    Slozio bih se sa procenom da su se zarista svetskih previranja pomerila sa Balkana Ali ostaje cinjenica da su americke i britanske sluzbe Srbe posmatrale kao remetilacki faktor vec vise od jednog veka. Taj stav se Nece promeni ti ni u bliskoj buducnosti. Ono sto se Srbi a mora priznati je da su bili kamen spoticanja svim hegemonima u istoriji Evrope pa tako i nameru Amerike da rasparcava Rusiju i domogne se njenih resursa 1999.

    Umesto planirane i dogovorene kapitulacije 3 dana od pocetka agresi je NATO, 27 marta, agresi a se pretvorila u ratni zlocina i zlocina protiv covecnosti. Navescu samo Surdulicu, pijacu u Nisu, RTS, i Murino.

    Umesto 3, 78 dana agresije Umesto proglasenja NATO za svetskog policajca i ozvanicenja Novog svetskog poretka za 50-godisnjicu NATO, fijasko i upotreba Jelcina I Cernomidina da se izadjes iz stvorenog haosa u medjunarodnim odnosima.

    Srbi a nikada Nece oprostiti nanetu sramotu i stetu I ako za boga znate manite se Evrope I zapada. Samo mi mozemo pomoci sebi konacno prihvatajuci Ali iskreno pruzene ruke Rusije Kine i mnogih prijatelja. Ne treba traziti ukidanje NATO carina na Kosovo I Metohiju, nego ponistiti sve ugovor koji su jednostrano ispunjavani, jer su automatski ne vazeci.
    Uvesti takse svima iz cefta jer su to pravo priznati Siptarima.

    Pocnimo da uvozimo kinesku robu direktno a ne preko EU.




    5



    0
  2. Воислав Недељковић

    На жалост, у уском окружењу истомишљеника у коме се крећем, (није никакав кружок ни политички актив – не дај Боже) годинама причамо и размењујемо запажања. Укратко – констатација: већ више од два века траје отворени лов на Србе, ма на ком се простору налазили. Да споменемо сам почетак. Почетком 19. века у Европи, која је, засигурно, представљала центар света (други континенти нису имали никакав утицај на светска збивања) у великој игри карте су делиле четири царевине: Аустро-Угарска, Турска, Русија и Француска. Британска империја је, највише, стајала по страни и бавила се практичном политиком: колонизацијом. Прве царевине су делиле карте, ратовале једна против друге у савезу са неком трећом и све је било „нормално“. Онда се на сцени појави један до очаја измучен народ и дигне устанак против Турске.
    Погађате – Срби. И од онда су европске царевине и Британија кренуле да их „науче памети“. И до данашњег дана упорно то чине, задњи пут 1999. године. Није потребно потврђивати ову констатацију. Ловостај не престаје. У међувремену, створена је је још једна сила – немачки Рајх, није важно како се званично зове. Што рече један мудри професор (покој му души), Немачка, кад није имала Бизмарка – имала је Вилхелма, кад није имала Вилхелма – имала је Хитлера, кад није имала Хитлера – имала је Аденауера, а после њега низ канцелара све до госпође Меркел. Да ли се њихов однос према Србима у међувремену роменио? Није! У међувремену, њој су се придружиле и остале новокомпоноване државе, бивше „братске“ републике.
    Господо из редакције, волео бих када би на ову тему неко од наших врхунских историчара, као што су Љуба Димић и Милош Ковић, написали у неколико наставака своја истраживања. Мислим да би вам велики број читалаца био веома захвалан.




    1



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *