БИТКА ЗА КИШИЊEВ

И у Молдавији, као и недавно у Украјини с победом председника Владимира Зеленског, показало се да народ жели промену политике и бољи живот, добре односе и сарадњу с Русијом уместо сукоба

Невелика република на „капији Балкана“, Молдавија, поново је доспела у кризу. Не само што је ова држава деценијама на европском зачељу када је реч о економији и животном стандарду већ је не заобилазе ни политички потреси. После рата за отцепљење непризнате Републике Придњестровље, након распада Совјетског Савеза, овај проблем ни 27 година касније не може да буде решен. А политичари из суседне Румуније, с којом уједињење жели велики део становништва, често не крију амбиције да анектирају ову територију, што онда доводи у питање тежње и жеље бројне рускојезичне заједнице која своју будућност пре види у савезу с Москвом. Наравно, интеграција с Румунијом подразумевала би улазак Молдавије у НАТО, а затим неизбежни сукоб с Придњестровљем, чији је гарант безбедности Русија. Отуда и снажан притисак Запада, пре свега САД, да Кишињев ни по коју цену не сме прећи у „руску утицајну сферу“. Све то чини запаљиву геополитичку смесу, у којој молдавски народ – било да је прорумунски или проруски оријентисан – преживљава на ивици катастрофе.

АУТОРИТЕТ ИГОРА ДОДОНА Прошлонедељни заплет само је наставак политичке саге која траје још од децембра 2016, када је на чело Молдавије, вољом народа, изабран председник Игор Додон. Отворено проруски политичар победио је тада у другом кругу Мају Санду, иза које су тада стале све „проевропске снаге“. Тријумф Додона представљао је праву сензацију, поготово што је он први председник који је изабран на непосредним изборима још од 2001. године, после чега је молдавски парламент постављао шефове државе. То је Додону, лидеру опозиционе проруске Партије социјалиста Републике Молдавије, донело повећани ауторитет и политичку снагу, али без превеликих председничких овлашћења. Од тада потичу и његови непрестани сукоби с Уставним судом – који га је прошле недеље по пети пут „привремено“ лишио ионако оскудних председничких овлашћења. А када је Додон, 28. марта 2017, расписао референдум којим је, између осталог, затражио од народа да се изјасни о проширењу овлашћења шефа државе, и то је забранио Уставни суд.
Овог пута, након што је највиша судска инстанца поново председнику одузела власт, Додон је саопштио да иза ове одлуке стоји Демократска партија, која не жели мирно да преда власт. То је већ позната ситуација: Додон има подршку народа, али Демократска партија представља оне који већ дуже од десет година реално владају Молдавијом, спроводећи антируску, прорумунску и пронатовску политику. После избора одржаних 24. фебруара дошло је до својеврсне блокаде, јер ниједна странка није могла самостално да формира владу, па је Додон излаз нашао у коалицији са својом бившом ривалком Мајом Санду, председницом Партије „Акција и солидарност“. Додонови социјалисти су појединачно освојили највише гласова, а проблем је настао због тога што је крајњи рок за формирање коалиције био 7. јуна у поноћ, а Додон и Сандуова су свој коалициони споразум озваничили тек следећег дана, сакупивши већину од 61, од укупно 101 посланичког места у молдавској скупштини. За председницу парламента изабрана је Додонова најближа сарадница, изразито проруски оријентисана Зинаида Гречаниј из Социјалистичке партије. И опет се умешао – Уставни суд и све то оборио.

УДАР УСТАВНОГ СУДА „Као што видимо, Демократска партија нема намеру да мирно преда власт законитој парламентарној већини и законитој влади. У тој ситуацији ми немамо излаз, осим да се обратимо међународној заједници са позивом да буде посредник у процесу мирне предаје власти“, објавио је Додон и позвао „народ Молдавије на хитну мобилизацију и излазак на мирне протесте“. Међутим, Уставни суд је деловао одлучно. Не само што је Додону одмах одузео овлашћења већ их је привремено предао в. д. премијера Павлу Филипу из Демократске партије, који је функцију председника владе обављао и у претходне три године. А Филип је одмах потписао указ о распуштању парламента и расписао превремене изборе за 7. септембар. Нови удар Уставног суда на Додона објашњен је његовим одбијањем да распусти парламент, у чему су видели његово непоштовање уставних обавеза.
Тако је блокирана коалиција Додона и Сандуове, коју су, зачудо, јавно подржали представници и Русије, и САД, и ЕУ. Маја Санду је представила програм рада владе и саопштила да ће он бити заснован на три приоритета. Први је усвајање закона о „деолигархизацији“, што је уперено против Додоновог противника, тајкуна и лидера Демократске партије Владимира Плахотњука, за кога се тврди да је током протеклих година постао најмоћнији и најбогатији Молдавац. Други приоритет владе Маје Санду је „извођење земље из изолације и обнављање економије, враћање поверења партнера и финансирање из спољних извора ради спровођења реформи и социјалне политике“. Овај задатак добрим делом везан је за обнављање односа с Москвом, које су „проевропски политичари“ попут Плахотњука и Филипа за последњу деценију срозали на најниже гране. За сво то време реалних евроинтеграција у Молдавији готово да и није било, ако се изузму најаве о уједињењу с Румунијом, чланицом НАТО-а и ЕУ. Сандуова, иако прозападно оријентисана, прихвата сарадњу с Русијом, што уз досадашњу владу демократа није могло да се оствари. Као свој трећи циљ, Сандуова и Додон поставили су „побољшање стандарда грађана“, али могућност његовог остварења зависи од испуњења прва два. И, опет, умногоме од Русије.

„ОКУПИРАНА ДРЖАВА” Упркос томе што Сандуова има добре везе са Западом у целини, укључујући и САД где је студирала и радила у Светској банци, па чак и поред декларативне подршке Вашингтона, не би се рекло да су Американци одушевљени што пронатовски пријатељи из Демократске партије треба да буду развлашћени. У могућој скривеној подршци, по свему судећи, крије се узрок охрабрења демократа да се поново преко Уставног суда супротставе Додону кога подржава највише Молдаваца. Ако Запад не буде реаговао на Додонове позиве да се призна влада Маје Санду, онда ће то бити знак да демократе имају подршку из Вашингтона. А то већ може да се изроди у озбиљније сукобе, јер је јасно да и у Молдавији, као и недавно у Украјини с победом председника Владимира Зеленског – народ жели промену политике и добре односе и сарадњу с Москвом уместо сукоба.
Тако је и потпредседник руске владе Дмитриј Козак, специјални представник Владимира Путина за развој економских односа с Молдавијом, назвао „криминалним“ поступке власти у Кишињеву. Подржавши претходно усвојену декларацију молдавске скупштине о „Окупираној држави“, Козак је оценио да је „потребна деокупација Молдавије од криминалног режима“. У овој декларацији, коју је усвојила нова парламентарна већина Додона и Сандуове, истиче се да је широко распрострањена корупција и да су олигарси добили тоталну контролу над судовима. Констатује се „са забринутошћу да су државне и правне институције земље окупиране“, што је директан контраудар на Уставни суд. Скупштинска већина тражи и оставке главног тужиоца, директора Службе за информисање и безбедност, чланова Централне изборне комисије, руководства Националног антикорупционог центра. Другим речима, као и у Украјини, талас политичких промена руши режиме који су довели ове земље до економске и националне катастрофе – под маском европских интеграција.
„Поступци владајуће такозване Демократске партије Молдавије да представи политички процес последње недеље као жељу Русије да закључи споразум са Демократском партијом, представљају покушај да се жеље представе као реалност“, додао је руски вицепремијер Дмитриј Козак. И открио: „Владимир Плахотњук заиста је предлагао да се закључи тајни споразум Социјалистичке партије са Демократском партијом, уз обавезу последње да потпуно промени спољнополитички курс Молдавије са запада на исток. Како нам је познато, ти предлози су били категорично одбијени.“ Козак је нагласио да сваки тајни споразум води у катастрофу.
Тиме је послата порука из Москве да пакт с молдавским „натовцима“ не долази у обзир. Напросто, имали су сувише много времена, дуже од деценије, да на делу покажу жељу за побољшањем односа с Русијом, али су они из дана у дан бивали све гори. И сада, када су изгубили већину, и када се Маја Санду очигледно представила као поузданији партнер без претераног антируског багажа, молдавске „демократе“ обећавају да ће „бити добри“ и променити политику. Можда би то и учинили, али само до прве кривине, када би опет кренули по старом. Јер Молдавији је у овом тренутку најпотребнија коренита промена, која би захватила најпре саме демократе у свим сферама власти и јавног живота. Тиме би се отворио простор за нове људе, пре свега Додонове социјалисте, имајући у виду да је Сандуова ипак млађи партнер у коалицији. А то некима на Западу ипак не би било по укусу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *