Почетна / Интервју / Тони Мичел – Иако је изабрала Запад, у Украјини је могућ руски сценарио

Тони Мичел – Иако је изабрала Запад, у Украјини је могућ руски сценарио

Разговарао Матија Малешевић

Услед неуспешних демократских и прозападних реформи могуће је разочарање народа и напуштање евроатлантских интеграција – управо оно што се догодило с Русијом током деведесетих

Тони Мичел тренутно ради и живи у Кијеву као саветник одбора за спољну политику Врховне раде Украјине и програм координатор магистарских студија Националног универзитета у Кијеву. Основне студије из области политичких наука завршио је у родној Немачкој, а магистарске студије на престижном Московском државном институту МГИМО. Јединствена је особа која је академско и професионално искуство стицала у Немачкој, Русији и Украјини паралелно са избијањем украјинске кризе.
Иако се у Мичеловим оценама украјинске кризе може уочити преовлађујући политички дискурс Запада, за разлику од многих других аналитичара који одатле долазе саговорник „Печата“ поседује дозу уздржаности и објективности када је реч о улози Русије у украјинској кризи, а која помаже да се боље разуме и украјинска криза и нови хладни рат који она са собом доноси.
Разговор започињемо недавним инцидентом у Керчком мореузу после кога је председник Украјине Петар Порошенко увео ванредно стање, а Русија као одговор на својим границама подигла борбену спремност на највиши ниво.
„Украјински грађани дешавања у Керчком мореузу тумаче као покушај Русије да испровоцира конфликт како би се извршио додатни притисак на југоисточне делове Украјине, са циљем потпуне контроле Азовског мора. Ипак, без обзира на једнострани покушај ескалације сукоба од стране Русије, на потез Петра Порошека гледа се с великим скептицизмом. Пре свега због приближавања председничких избора и слабе подршке коју председник има у народу. Многе грађане Украјине изненадила је чињеница да се ванредно стање уводи баш сада, а не 2014. када је конфликт био најинтензивнији. Управо је овај аргуменат био одлучујући у одлуци украјинске Раде да просторно и временски ограничи ванредно стање у држави.
Свака држава у рату углавном пролази кроз неку врсту национализма и повишених патриотских осећања. Украјина није никакав изузетак. За Украјину је специфично то да неповерење и скептицизам грађана према владајућој елити у великој мери ограничавају политичаре да инструментализују кризу у политичке сврхе.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *