Балкански компрадори

Самоукидање Македоније

У грчко-македонској фарси око имена БЈР Македоније ништа се не питају народи обе земље већ „коло воде“ прозападне марионете, што је управо потврдило и македонско Собрање одлуком о промени имена земље у Северна Македонија. Сва је прилика да ће се слична представа одиграти и у Грчкој

Како је Македонија, после вишегодишње агоније, дочекала промену имена у парламенту и куда то води најпластичније се може видети из реакције славног македонског рукометаша Стојанчета Стоилова. Овај спортиста и репрезентативац објавио је на свом фејсбук профилу да се не слаже с променом имена земље у Северна Македонија и да ће она за њега увек остати Македонија.
„Ментално смо нестабилни сви у држави што дозвољавамо да нам ово раде!!! Срам да нас је све… За мене ће увек бити МАКЕДОНИЈА!!!“, написао је Стоилов, након што су у македонском парламенту усвојене измене Устава којим се име државе мења у Северна Македонија.
Капитен „Вардара“ и спортиста године у Македонији за 2017. крајем децембра прошле године напустио је свечаност проглашења спортисте године за 2018, када су неки добитници почели да говоре на албанском језику.
Његов став испровоцирао је уредништво албанског сервиса македонске телевизије чији је новинар Мустафа Адеми у преносу утакмице Македоније и Јапана одбијао да изговори Стојанчетово презиме па га је ословљавао само као „играча с бројем 5“.
И многи други Македонци су по порталима и друштвеним мрежама изразили незадовољство због чина у Собрању, упркос другачијем ставу народа на недавно одржаном референдуму. Неки су се присетили Кире Глигорова и његове поруке давних деведесетих, када се цепала Југославија: „Македонија Македонцима.“ Да ли је и одлука Собрања остварење Кирине поруке?

[restrict]

ЗБОГОМ ИДЕНТИТЕТУ Није много другачије ни ван њених граница, нарочито у Грчкој, којој ћемо касније посветити више пажње. У Србији се македонска дешавања доживљавају и са иронијом и са сетом, с обзиром на прошлост и страдање Срба због те територије. За Србе је срамота што се Северна Македонија, по свом новом Уставу, на северу граничи са Србијом и „Косовом“, уз иронично предвиђање да ће се ускоро на западу граничити са „Источном Албанијом“ чији ће главни град бити Тетово. Другим речима, ова самозвана државица, која је већ скоро три деценије протекторат натоваца и полигон за обуку Шиптара, одсад и званично више нема нимало „идентитета“ и ускоро ће, сва је прилика, бити асимилована од Албанаца са запада, Бугара са истока и Грка са југа, чиме се убија сваки траг јужних Срба и Вардарске Србије, некада веома важне територије, са Скопљем, престоним градом великог цара Душана Немањића Силног.
Овај за многе несрећан чин догодио се у петак (11. јануар 2019) када је македонско Собрање са 81 гласом „за“, ниједним против, нити уздржаним, усвојило уставну промену којом је ова држава, у складу са Преспанским споразумом, променила уставно име у Република Северна Македонија, а што ће ступити на снагу кад парламент у Грчкој буде ратификовао Преспански споразум и потом протокол о учлањењу Македоније у НАТО.

Одлуком македонског Собрања окончан је 27-годишњи спор између Македоније и Грчке, настао од стицања македонске независности.
Посланици ВМРО-ДПМНЕ нису учествовали на овом гласању, како је и најавио лидер ове странке Христијан Мицковски, јер сматрају да променом имена државе актуелна власт брише македонски идентитет. Мицковски је оптужио премијера Зорана Заева да је двотрећинску већину за подршку изгласавања амандмана обезбедио путем судских поступака, дељењем селективне правде, уценама, притисцима и претњама. 
За ову странку релевантно је оно што је народ на референдуму већински изгласао, а што је потпуно игнорисано од стране „НАТО агената у актуелној власти“. Дакле, тим горе по народну вољу уколико је у супротности с глобалистичким хегемонима и компрадорским марионетама, попут Заева.
Све до тог петка Заев није могао да обезбеди двотрећинску већину за подршку преспанској визији Македоније, због чега је у претходна два дана седница била одлагана. У акцији су опет били Албанци и њихова опозициона странка БЕСА, која је амандманима захтевала да се обрише реч „македонско“ у делу држављанства код етничких Албанаца.
У постигнутом споразуму између македонске владе и посланика из редова БЕСА договорено је да у делу држављанства код Албанаца на македонском језику стоји „македонско“, на албанском, у преводу, „из Македоније“, док на енглеском „macedonian“.
Иначе, Заев је и пре тога учинио многе уступке Албанцима и прихватио низ њихових захтева као, рецимо, захтев да се из преамбуле Устава брише реченица „грађани који живе у границама“, те да се уместо тога поброје све етничке заједнице.
Прихваћен је и амандман 36, који предвиђа да држава једнако води рачуна о свим грађанима, па и онима који живе и дијаспори. 
Зијадин Села, председник опозиционе Алијансе за Албанце, потврдио је договор са Заевом и навео да је Алијанса веома поносна на допринос том договору. А како и не би када је македонска влада прихватила амандман ове алијансе који предвиђа да и Косово буде додато у македонском уставу као суседна држава, као и још један амандман којим се дефинише да македонско држављанство, односно појам „грађанин Северне Македоније“ не одређује етничку припадност грађанина. 

ОХРАБРУЈУЋИ ПРИМЕР Истог дана, када су изгласане уставне промене, почеле су да стижу и честитке и хвалоспеви, што из Европе, што из Америке. Званичници ЕУ, шефица дипломатије Федерика Могерини и комесар за приступне преговоре Јоханес Хан честитали су Македонији на усвојеним уставним изменама и оценили да су македонски политички лидери и грађани показали одлучност да искористе „јединствену и историјску“ прилику за решавање једног од „најстаријих проблема у региону“ и да одлучно крену напред путем ЕУ.
„Они су дали охрабрујући пример како истрајним радом и политичком храброшћу у дипломатији може да се дође до успеха. То упућује и охрабрујући сигнал целом региону“, поручио је министар иностраних послова Немачке Хајко Мас, коме се придружила и колегиница из Аустрије Карин Кнајсел, наглашавајући да „одлука у македонском парламенту може, без претеривања, бити оцењена као историјска“.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг на Твитеру је честитао премијеру Зорану Заеву. ​„НАТО снажно подржава пуну примену споразума, који представља важан допринос стабилном и просперитетном региону“, поручио је Столтенберг. „Македонски лидери демонстрирали су визију, храброст и истрајност у настојању да пронађу решење за спор око имена које ће омогућити Македонији да с правом заузме своје место у НАТО и ЕУ као Република Северна Македонија“, наводи се у саопштењу Стејт департмента.
Испред Собрања и на улицама Скопља одвијао се протест грађана окупљених под називом „Македонија – блокира“, уз повике „издајници“, „плаћеници“, „Македонија, Македонија“ и позив председнику Ђорђу Иванову да им се придружи и да се супротстави променама, иако он по Уставу не може да спречи двотрећинску одлуку парламента. „Захтевамо распуштање парламента и сазивање ванредних парламентарних избора, заједно са председничким у складу са законским прописима. Народ ће се изјаснити какву Македонију жели, Северну Македонију која је понижена или Македонију поносну, напредну и поштовану“, рекао је председник опозиционе македонске странке ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски.
А док грчки премијер Алексис Ципрас упућује честитке Заеву, међу Грцима владају незадовољство и револт. Грчка као да ври. „Очекивао сам овакву одлуку од Скопља, али не и од грчких политичара. За мене неприхватљиво“; „Не желимо да ово наши политичари подрже. Међутим, то је воља политичара, а ово жеља грађана, а то није исто“ – само су неке поруке Грка.
„Ројтерс“ је потом јавио да је после гласања у Скопљу министар одбране Грчке Панос Каменос поднео оставку. „Спор о имену Македоније ми не дозвољава да не жртвујем министарску фотељу“, поручио је Каменос. Он се већ дуго противио Преспанском споразуму, а по оставци је најавио да ће с њим владу напустити још шест чланова из његове странке. Иначе, министрова странка Независних Грка је коалициони партнер Сиризе премијера Алексиса Ципраса.
Агенција наводи да засад није јасно какве ће ефекте Каменосов потез имати на грчку владајућу коалицију, која тренутно има 153 од 300 места у грчком парламенту, а Грчку свакако очекују парламентарни избори у октобру ове године.
Премијер Грчке је прихватио Каменосову оставку и изјавио да ће тражити да грчки парламент гласа о поверењу влади, што указује да је највероватније, и поред потеза досадашњег министра одбране, већ обезбедио већину у парламенту.
Евангелос Венизелос, бивши министар спољних послова Грчке и бивши председник Пасока, рекао је да Ципрас има неопходну већину у парламенту за ратификацију Споразума из Преспе и за изгласавање поверења влади. „Мислим да је господин Ципрас био веома јасан у свом последњем интервјуу, а то указује да је регулисао, односно привукао посланике из странке Независни Грци, као и посланике из других мањих странака који не маре за традицију и вредности, и тако обезбедио већину за ратификацију споразума и изгласање поверења влади“, истакао је Венизелос.
Да ли је случајно баш у овом тренутку у посети Грчкој била немачка канцеларка Ангела Меркел како би поздравила побољшање финансијског стања Грчке након што је та земља добила међународну помоћ?
Бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис оштро је прокоментарисао посету Меркелове Атини. „Госпођа Меркел је у Грчкој како би обавила инспекцију пустоши коју је оставила иза себе и да то назове – опоравком. Иронијом судбине, њен грчки тријумф је покренуо дефлационе силе које су погодиле Немачку и уништиле јој каријеру. Никада раније један немачки канцелар није изгубио толико политичког капитала“, написао је Варуфакис.
Грчка је уједно обавестила немачку канцеларку да постоје правне основе за покретање захтева за одштету од више милијарди евра због нацистичке окупације те земље у Другом светском рату. Немачка је раније одбацивала такве захтеве Атине, али грчки председник Прокопис Павлопулос је сада током дводневне посете Меркелове Грчкој поново покренуо то питање.
„Као Грци, ми сматрамо да су такви захтеви у правном смислу активни и могу бити изнети и решени на компетентном европском форуму, судском форуму“, рекао је грчки председник током састанка с Меркеловом. С друге стране, Немачка наводи да се извинила због злочина из Другог светског рата, али да није спремна да разговара о репарацијама, и негирала је да било шта дугује Грчкој након што је 1960. године платила Атини 115 милиона тадашњих немачких марака.
Да ли је и овај захтев још једна маска како би се лакше прогутала одлука из Скопља? Рекло би се да Грци не наседају тако лако, односно да ће се борити на оба поља. Против Споразума из Преспе „Комитет за борбу за Македонију“ следеће недеље (20. јануара) заказао је протест на атинском тргу Синтагма. Како истичу из Комитета, они неће одступити ниједно слово од светог имена Македонија. Има чак предлога да се о овом питању одржи референдум. „Грчка влада каже да су Грци убеђени у користи које су добили овим споразумом. Да им докажемо да греше. Упућујемо општи позив свим Грцима да дођу на још један велики скуп у последњем тренутку како би се зауставила предаја Македоније, у недељу (20. јануара). То је једини демократски начин да се одустане од гласања у парламенту. Али ако одлуче да то учине, поново ћемо бити тамо“, пише у саопштењу „Комитета за борбу за Македонију“.
Дакле, још није крај грчко-македонске фарсе. Лопта је сада у грчком дворишту и можда би се и могао наслутити исход ове невеселе утакмице да изнад глава Грка и даље не виси „финансијски мач“ и одлуке грчких компрадора. Рекло би се пошаст која се шири регионом.

[/restrict]

Један коментар

  1. Vaso Petković

    Dvadesetog juna prošle godine,nakon 44 godine,cekam voz 4 sata na želj. stanici Beograd da otputujem za Solun.Obilazim zgradu,gledam gužvu okolo i stravičan izgled i zapuštenost takvog predivnog objekta sa izvanrednom lokacijom.Zamišljm ogromnu masu putnika koji su stigli vozom u Beograd a iz njega otputovali.Ko nakon toliko godina smisli da zatvori žilu kucavicu grada pa i čitave Srbije ?.Dođem u Solun ista slika,željeznička i autobuska stanica skupa u sred grada sa 3 mil.stanovnika i nikom ne pada na pamet dislokacija želj. stanice.
    Želja mi je bila da nakon toliko godin vidim predjele i ljepote kuda sam nekad kao vojnik putovo a posebno dolinu Vardara i Pepelište,gde smo kao vojska logorovali i gradili put za Štip.Ulazimo u stanicu Negotino a ja gledam na obje strane da prepoznam mjesto,tešo sve se promjenilo.Ulazi putnik i sjeda,sami smo i počesmo razgovor.Ja ga molim da mi u Demir kapiji pokaže vinograd Kralja Aleksandra.Taman on meni objašnjava sve o vinogradu a ulazi mlađi putnik,sjeda i odmah se uključuje urazgovor.Ja im pričam da sam služio vojsku u Prilepu te da sam upoznao mnoga mjesta i da mi je drago da ponovo vidim Makedoniju.Počesmo i o politici.Pitam ja možete li se dogovoriti sa Grcima,veli teško jer hoće da se zovemo sjeverna Makedonija.Kako može biti sjeverna Makedonija kada je to uvijek bila stara ili južna Srbija,velim ja njemu.On se malo nasmija pa se naglo uozbilji,dobro me pogleda pa reče-da ,tako je pisalo. TAKO JE BILO I TAKO MORA BITI,ovo što se radi je samo farsa.Ja mu nastavi pričati o Prilepu i kuli Marka Kraljevića i manastiru gdje sam puno puta palio svijeće svom stricu i svim poginulim za oslobođenje Makedonije,zatim o stolovanju Vladike Nikolaja u Ohridu itd….Stiže Đevđelija,idem u autobus za Solun a on me prati i zapitkuje o vladici.Ja mu na brzinu navedem šta prvo da nađe na internetu i pročita od vladike Nikolaja,tu se na brzinu rastasmo.Putujem za Solun i srađujem utiske šta vidjeh i šta sam čuo,sam mislim-KAKO NIKO SRBE NE PITA NIŠTA,niti se ko od *velikih* Srba buni kada se ponovo kao 45. preimenuje teritorija -južne Srbije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *