Balkanski kompradori

Samoukidanje Makedonije

U grčko-makedonskoj farsi oko imena BJR Makedonije ništa se ne pitaju narodi obe zemlje već „kolo vode“ prozapadne marionete, što je upravo potvrdilo i makedonsko Sobranje odlukom o promeni imena zemlje u Severna Makedonija. Sva je prilika da će se slična predstava odigrati i u Grčkoj

Kako je Makedonija, posle višegodišnje agonije, dočekala promenu imena u parlamentu i kuda to vodi najplastičnije se može videti iz reakcije slavnog makedonskog rukometaša Stojančeta Stoilova. Ovaj sportista i reprezentativac objavio je na svom fejsbuk profilu da se ne slaže s promenom imena zemlje u Severna Makedonija i da će ona za njega uvek ostati Makedonija.
„Mentalno smo nestabilni svi u državi što dozvoljavamo da nam ovo rade!!! Sram da nas je sve… Za mene će uvek biti MAKEDONIJA!!!“, napisao je Stoilov, nakon što su u makedonskom parlamentu usvojene izmene Ustava kojim se ime države menja u Severna Makedonija.
Kapiten „Vardara“ i sportista godine u Makedoniji za 2017. krajem decembra prošle godine napustio je svečanost proglašenja sportiste godine za 2018, kada su neki dobitnici počeli da govore na albanskom jeziku.
Njegov stav isprovocirao je uredništvo albanskog servisa makedonske televizije čiji je novinar Mustafa Ademi u prenosu utakmice Makedonije i Japana odbijao da izgovori Stojančetovo prezime pa ga je oslovljavao samo kao „igrača s brojem 5“.
I mnogi drugi Makedonci su po portalima i društvenim mrežama izrazili nezadovoljstvo zbog čina u Sobranju, uprkos drugačijem stavu naroda na nedavno održanom referendumu. Neki su se prisetili Kire Gligorova i njegove poruke davnih devedesetih, kada se cepala Jugoslavija: „Makedonija Makedoncima.“ Da li je i odluka Sobranja ostvarenje Kirine poruke?

[restrict]

ZBOGOM IDENTITETU Nije mnogo drugačije ni van njenih granica, naročito u Grčkoj, kojoj ćemo kasnije posvetiti više pažnje. U Srbiji se makedonska dešavanja doživljavaju i sa ironijom i sa setom, s obzirom na prošlost i stradanje Srba zbog te teritorije. Za Srbe je sramota što se Severna Makedonija, po svom novom Ustavu, na severu graniči sa Srbijom i „Kosovom“, uz ironično predviđanje da će se uskoro na zapadu graničiti sa „Istočnom Albanijom“ čiji će glavni grad biti Tetovo. Drugim rečima, ova samozvana državica, koja je već skoro tri decenije protektorat natovaca i poligon za obuku Šiptara, odsad i zvanično više nema nimalo „identiteta“ i uskoro će, sva je prilika, biti asimilovana od Albanaca sa zapada, Bugara sa istoka i Grka sa juga, čime se ubija svaki trag južnih Srba i Vardarske Srbije, nekada veoma važne teritorije, sa Skopljem, prestonim gradom velikog cara Dušana Nemanjića Silnog.
Ovaj za mnoge nesrećan čin dogodio se u petak (11. januar 2019) kada je makedonsko Sobranje sa 81 glasom „za“, nijednim protiv, niti uzdržanim, usvojilo ustavnu promenu kojom je ova država, u skladu sa Prespanskim sporazumom, promenila ustavno ime u Republika Severna Makedonija, a što će stupiti na snagu kad parlament u Grčkoj bude ratifikovao Prespanski sporazum i potom protokol o učlanjenju Makedonije u NATO.

Odlukom makedonskog Sobranja okončan je 27-godišnji spor između Makedonije i Grčke, nastao od sticanja makedonske nezavisnosti.
Poslanici VMRO-DPMNE nisu učestvovali na ovom glasanju, kako je i najavio lider ove stranke Hristijan Mickovski, jer smatraju da promenom imena države aktuelna vlast briše makedonski identitet. Mickovski je optužio premijera Zorana Zaeva da je dvotrećinsku većinu za podršku izglasavanja amandmana obezbedio putem sudskih postupaka, deljenjem selektivne pravde, ucenama, pritiscima i pretnjama. 
Za ovu stranku relevantno je ono što je narod na referendumu većinski izglasao, a što je potpuno ignorisano od strane „NATO agenata u aktuelnoj vlasti“. Dakle, tim gore po narodnu volju ukoliko je u suprotnosti s globalističkim hegemonima i kompradorskim marionetama, poput Zaeva.
Sve do tog petka Zaev nije mogao da obezbedi dvotrećinsku većinu za podršku prespanskoj viziji Makedonije, zbog čega je u prethodna dva dana sednica bila odlagana. U akciji su opet bili Albanci i njihova opoziciona stranka BESA, koja je amandmanima zahtevala da se obriše reč „makedonsko“ u delu državljanstva kod etničkih Albanaca.
U postignutom sporazumu između makedonske vlade i poslanika iz redova BESA dogovoreno je da u delu državljanstva kod Albanaca na makedonskom jeziku stoji „makedonsko“, na albanskom, u prevodu, „iz Makedonije“, dok na engleskom „macedonian“.
Inače, Zaev je i pre toga učinio mnoge ustupke Albancima i prihvatio niz njihovih zahteva kao, recimo, zahtev da se iz preambule Ustava briše rečenica „građani koji žive u granicama“, te da se umesto toga pobroje sve etničke zajednice.
Prihvaćen je i amandman 36, koji predviđa da država jednako vodi računa o svim građanima, pa i onima koji žive i dijaspori. 
Zijadin Sela, predsednik opozicione Alijanse za Albance, potvrdio je dogovor sa Zaevom i naveo da je Alijansa veoma ponosna na doprinos tom dogovoru. A kako i ne bi kada je makedonska vlada prihvatila amandman ove alijanse koji predviđa da i Kosovo bude dodato u makedonskom ustavu kao susedna država, kao i još jedan amandman kojim se definiše da makedonsko državljanstvo, odnosno pojam „građanin Severne Makedonije“ ne određuje etničku pripadnost građanina. 

OHRABRUJUĆI PRIMER Istog dana, kada su izglasane ustavne promene, počele su da stižu i čestitke i hvalospevi, što iz Evrope, što iz Amerike. Zvaničnici EU, šefica diplomatije Federika Mogerini i komesar za pristupne pregovore Johanes Han čestitali su Makedoniji na usvojenim ustavnim izmenama i ocenili da su makedonski politički lideri i građani pokazali odlučnost da iskoriste „jedinstvenu i istorijsku“ priliku za rešavanje jednog od „najstarijih problema u regionu“ i da odlučno krenu napred putem EU.
„Oni su dali ohrabrujući primer kako istrajnim radom i političkom hrabrošću u diplomatiji može da se dođe do uspeha. To upućuje i ohrabrujući signal celom regionu“, poručio je ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas, kome se pridružila i koleginica iz Austrije Karin Knajsel, naglašavajući da „odluka u makedonskom parlamentu može, bez preterivanja, biti ocenjena kao istorijska“.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na Tviteru je čestitao premijeru Zoranu Zaevu. ​„NATO snažno podržava punu primenu sporazuma, koji predstavlja važan doprinos stabilnom i prosperitetnom regionu“, poručio je Stoltenberg. „Makedonski lideri demonstrirali su viziju, hrabrost i istrajnost u nastojanju da pronađu rešenje za spor oko imena koje će omogućiti Makedoniji da s pravom zauzme svoje mesto u NATO i EU kao Republika Severna Makedonija“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
Ispred Sobranja i na ulicama Skoplja odvijao se protest građana okupljenih pod nazivom „Makedonija – blokira“, uz povike „izdajnici“, „plaćenici“, „Makedonija, Makedonija“ i poziv predsedniku Đorđu Ivanovu da im se pridruži i da se suprotstavi promenama, iako on po Ustavu ne može da spreči dvotrećinsku odluku parlamenta. „Zahtevamo raspuštanje parlamenta i sazivanje vanrednih parlamentarnih izbora, zajedno sa predsedničkim u skladu sa zakonskim propisima. Narod će se izjasniti kakvu Makedoniju želi, Severnu Makedoniju koja je ponižena ili Makedoniju ponosnu, naprednu i poštovanu“, rekao je predsednik opozicione makedonske stranke VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski.
A dok grčki premijer Aleksis Cipras upućuje čestitke Zaevu, među Grcima vladaju nezadovoljstvo i revolt. Grčka kao da vri. „Očekivao sam ovakvu odluku od Skoplja, ali ne i od grčkih političara. Za mene neprihvatljivo“; „Ne želimo da ovo naši političari podrže. Međutim, to je volja političara, a ovo želja građana, a to nije isto“ – samo su neke poruke Grka.
„Rojters“ je potom javio da je posle glasanja u Skoplju ministar odbrane Grčke Panos Kamenos podneo ostavku. „Spor o imenu Makedonije mi ne dozvoljava da ne žrtvujem ministarsku fotelju“, poručio je Kamenos. On se već dugo protivio Prespanskom sporazumu, a po ostavci je najavio da će s njim vladu napustiti još šest članova iz njegove stranke. Inače, ministrova stranka Nezavisnih Grka je koalicioni partner Sirize premijera Aleksisa Ciprasa.
Agencija navodi da zasad nije jasno kakve će efekte Kamenosov potez imati na grčku vladajuću koaliciju, koja trenutno ima 153 od 300 mesta u grčkom parlamentu, a Grčku svakako očekuju parlamentarni izbori u oktobru ove godine.
Premijer Grčke je prihvatio Kamenosovu ostavku i izjavio da će tražiti da grčki parlament glasa o poverenju vladi, što ukazuje da je najverovatnije, i pored poteza dosadašnjeg ministra odbrane, već obezbedio većinu u parlamentu.
Evangelos Venizelos, bivši ministar spoljnih poslova Grčke i bivši predsednik Pasoka, rekao je da Cipras ima neophodnu većinu u parlamentu za ratifikaciju Sporazuma iz Prespe i za izglasavanje poverenja vladi. „Mislim da je gospodin Cipras bio veoma jasan u svom poslednjem intervjuu, a to ukazuje da je regulisao, odnosno privukao poslanike iz stranke Nezavisni Grci, kao i poslanike iz drugih manjih stranaka koji ne mare za tradiciju i vrednosti, i tako obezbedio većinu za ratifikaciju sporazuma i izglasanje poverenja vladi“, istakao je Venizelos.
Da li je slučajno baš u ovom trenutku u poseti Grčkoj bila nemačka kancelarka Angela Merkel kako bi pozdravila poboljšanje finansijskog stanja Grčke nakon što je ta zemlja dobila međunarodnu pomoć?
Bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis oštro je prokomentarisao posetu Merkelove Atini. „Gospođa Merkel je u Grčkoj kako bi obavila inspekciju pustoši koju je ostavila iza sebe i da to nazove – oporavkom. Ironijom sudbine, njen grčki trijumf je pokrenuo deflacione sile koje su pogodile Nemačku i uništile joj karijeru. Nikada ranije jedan nemački kancelar nije izgubio toliko političkog kapitala“, napisao je Varufakis.
Grčka je ujedno obavestila nemačku kancelarku da postoje pravne osnove za pokretanje zahteva za odštetu od više milijardi evra zbog nacističke okupacije te zemlje u Drugom svetskom ratu. Nemačka je ranije odbacivala takve zahteve Atine, ali grčki predsednik Prokopis Pavlopulos je sada tokom dvodnevne posete Merkelove Grčkoj ponovo pokrenuo to pitanje.
„Kao Grci, mi smatramo da su takvi zahtevi u pravnom smislu aktivni i mogu biti izneti i rešeni na kompetentnom evropskom forumu, sudskom forumu“, rekao je grčki predsednik tokom sastanka s Merkelovom. S druge strane, Nemačka navodi da se izvinila zbog zločina iz Drugog svetskog rata, ali da nije spremna da razgovara o reparacijama, i negirala je da bilo šta duguje Grčkoj nakon što je 1960. godine platila Atini 115 miliona tadašnjih nemačkih maraka.
Da li je i ovaj zahtev još jedna maska kako bi se lakše progutala odluka iz Skoplja? Reklo bi se da Grci ne nasedaju tako lako, odnosno da će se boriti na oba polja. Protiv Sporazuma iz Prespe „Komitet za borbu za Makedoniju“ sledeće nedelje (20. januara) zakazao je protest na atinskom trgu Sintagma. Kako ističu iz Komiteta, oni neće odstupiti nijedno slovo od svetog imena Makedonija. Ima čak predloga da se o ovom pitanju održi referendum. „Grčka vlada kaže da su Grci ubeđeni u koristi koje su dobili ovim sporazumom. Da im dokažemo da greše. Upućujemo opšti poziv svim Grcima da dođu na još jedan veliki skup u poslednjem trenutku kako bi se zaustavila predaja Makedonije, u nedelju (20. januara). To je jedini demokratski način da se odustane od glasanja u parlamentu. Ali ako odluče da to učine, ponovo ćemo biti tamo“, piše u saopštenju „Komiteta za borbu za Makedoniju“.
Dakle, još nije kraj grčko-makedonske farse. Lopta je sada u grčkom dvorištu i možda bi se i mogao naslutiti ishod ove nevesele utakmice da iznad glava Grka i dalje ne visi „finansijski mač“ i odluke grčkih kompradora. Reklo bi se pošast koja se širi regionom.

[/restrict]