Почетна / Интервју / Андреј Кочетов: Тренутак када је Украјина изгубила Крим

Андреј Кочетов: Тренутак када је Украјина изгубила Крим

На Мајдану сам виђао младе људе у панцирима и с дугачким белим бројаницама.Када сам упитао ко су они, речено ми је да су то редовници католичких манастира. Изасланици Ватикана изгледали су као обични војници

Разговарала Наташа Јовановић Фотографије Милан Тимотић

Време и чињеница да је Доњецк рударски град обликовали су посебан, стамени карактер људи. У обичном животу он карактерише човека који никада неће чинити уступке. У рату он значи неустрашивост и спремност на страдање. Украјина то није разумела. Зато и када је скидала једну по једну главу доњецких лидера, у нади да ће паралисати живот и борбу, она се суочавала с другачијим ефектом. Доњечани су били још јачи и уверенији у исправност борбе – каже у разговору за „Печат“ Андреј Кочетов, лидер из Луганска и бивши заменик министра спољних послова ове области.

Отворили сте документарну изложбу фотографија „Деца Донбаса“ у Београду. Какву поруку шаљу црно-бели портрети деце из Донбаса? Нису ли она право и прећутано лице грађанског рата у Украјини?

Када сам први пут видео фотографије, упутио сам исто питање једном од аутора ове изложбе Ирини Лашкевич. Одговорила ми је да је, током четири године снимања свега што се дешавало на линији фронта, као уметник приметила да у овој ратној причи нешто посебно узнемирава, а то су погледи деце заробљени у њеном фото-објективу. Чак се, како је рекла, и израз лица трогодишњег детета које живи уз линију фронта упадљиво разликовао од израза његових вршњака што одрастају у миру. Смисао њеног приступа није био да забележи смрт, срушене зграде, војну технику и страдања већ да кроз лица малих људи пренесе нову димензију рата. Зато су све фотографије црно-беле, рађене при дневном светлу и изложене у одређеном формату како би човек јасно могао да сагледа поруку која долази из душе детета. На маргинама изложбеног материјала је записала: „Пре или касније свет ће сазнати истину. Засад погледајте у очи децу рата. У тим очима постоји све, осим мржње. Мржња је за слабиће. У тим очима су оптужба, пресуда, питање, нада за мир. Децо Донбаса, нек вас Бог чува!“

Реч је о деци која су преживела артиљеријске паљбе, бомбардовања и смрт најближих.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *