Почетна / Колумне / Зона сумрака – ДА ЛИ ЈЕ СРАМОТА БИТИ „ШИПТАР“?

Зона сумрака – ДА ЛИ ЈЕ СРАМОТА БИТИ „ШИПТАР“?

Да ли је нормално да се неко ко се декларативно залаже за космополитизам и превазилажење „ретроградног“ и „ограниченог“ схватања нације, за међуетнички склад и равноправност увреди ако га назовете именом националне мањине за чија се права залаже? Да ли је нормално да суд име једне нације прогласи увредом? Ако јесте, ко је, онда, овде шовиниста?

Једне вечери, недуго после НАТО агресије, потписник ових редова затекао се у смени у агенцији „Бета“, где је тада радио, с двојицом колега који су, игром случаја, били са Косова – једним Србином и једним „Шиптаром“. Србин је био син тада високог државног функционера до самог краја оданог Слободану Милошевићу и са родне груде дошао је тек нешто раније, јуна 1999. године, по „ослобођењу“ Косова. Живео је доста оскудно са својом женом и тројицом малих синова, иако би се очекивало супротно, с обзиром на очев положај. „Шиптар“ је већ дуго био у Београду, пристојно етаблиран у новинарској професији. Србин је то вече у разговору „Шиптара“ назвао „Шиптаром“, на шта је ваш аутор реаговао попут Вишег суда у Београду у случају тужбе Иницијативе младих против „Информера“ прекоревши свог српског колегу због „вређања“. „Ево, питај га да ли је он Албанац, или Шиптар. Питај“, рече он, на шта је од другог колеге уследио одговор: „Да, ја сам Шиптар, нисам Албанац.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *