Косово на метар

Ако немамо ни метар Косова и Метохије, шта ће Владимир Путин у Београду ове јесени?

Неко ту има озбиљан проблем с математиком, а поготово с геометријом. О познанију права, и нашег и међународног, сад да и не говоримо, премда ћемо наравно говорити и о томе.

ОЧЕВИНА И ДЕДОВИНА Рекао је, елем, председник Србије Александар Вучић да је претходна власт до 2012. године ставила „печат и восак на косовску независност“, да његова власт због тога сада мора да се бори да „добијемо шта можемо за свој народ и своју државу“, и онда устврдио: „Све што су они изгубили, да један метар добијемо, добитак је, јер сада немамо ништа. Људи треба да имају поверења у своје руководство које даноноћно ради на том питању. Данас нисмо сасвим искључени из тога, а до 2012. године само су чекали да ставимо потпис на независност која је Косову дата.“

На Вучићево прижељкивање метра Косова затим је реаговао Авни Арифи, шеф албанског преговарачког тима у техничком делу бриселског дијалога Београда и Приштине: „Неће моћи да нам узму ниједан метар територије Косова, ни по коју цену. Срећније решење би било замрзавање конфликта, ма како да је ужасна неизвесност и тренутно стање ствари, али нико не заслужује, нити ће добити један метар Косова. Суверенитет и територијални интегритет Косова неће бити угрожени ни са једне стране, нема тих пара. Ни сад, ни икада.“

Да би потом Арифију одговорио Марко Ђурић, председник владине Канцеларије за Косово и Метохију, исправљајући и Арифија, али и свог (и нашег) председника. Арифи, поручио му је Ђурић, „не може да се ценка нечим што му не припада, а ниједан квадратни метар Косова и Метохије не припада њему. Арифи може да преговара о својој очевини или дедовини, ако је има, а не о територији Србије. Косово и Метохија је територија Србије и ми нећемо албанским сепаратистима дати ни метар српске земље, јер цело Косово и Метохија било је, и јесте, територија Србије.“
[restrict]

ПОРУКЕ „ВИКИЛИКСА“ Чија је рачуница прецизнија, наравно, није тешко утврдити – математика је, наиме, прецизна работа, а и међународно је право довољно егзактно па зато и знамо да је Марко Ђурић добро израчунао, за разлику од Александра Вучића и Авнија Арифија – но, појављује се, с тим погрешним рачуницама у вези, и кудикамо неочекиванији проблем.

Имајући, дакле, у виду да је, само неколико дана пре ове тврдње да „сада немамо ништа“ на Косову и Метохији па бисмо били задовољни и једним његовим метром, Вучић такође рекао да „сада немамо ништа, јер смо то ништа ’добили’ 1999, 2004, 2008, 2010…“, немогуће је било не присетити се једне од поверљивих депеша америчке дипломатије које је разоткрио „Викиликс“.

Реч је о депеши под ознаком 06ZAGREB871, од 21. јула 2006, у којој је Данијел Фрид, тадашњи помоћник америчког државног секретара, препричао тадашњој хрватској шефици дипломатије Колинди Грабар Китаровић како је тадашње српске власти посаветовао да пред својим непослушним народом оправдају губитак Косова и Метохије. Треба да му објасне да је Косово већ изгубио неко други: „Милошевић је изгубио Косово, а не Тадић и Коштуница; садашња влада мора да нађе начин да окриви Милошевића.“

Да ли сад Вучић поступа по овом Фридовом, то јест америчком рецепту?

А опет, држимо се и даље „Викиликса“, ако је тако као што (може да) изгледа, шта ћемо са депешом под ознаком 10STATE9661, коју је 30. јануара 2010. потписала (тадашња) државна секретарка Хилари Клинтон?

У тој депеши не пише шта нам је Вашингтон саветовао, него, још теже, шта је од нас захтевао: „Ми тражимо од Београда да престане с покушајима да оспори статус Косова, укључујући и лобирање против признања или спровођење непожељних акција у међународним организацијама.“

А Србија је – власт Александра Вучића, да будемо прецизни у похвали као што смо и у сумњи, све би друго представљало недовољно поштену анализу – управо спречила улазак такозваног Косова у Светску царинску организацију, пре тога и у Унеско, у Интерпол…, а и мимо тога ради на повлачењу признања независности Косова па чак у томе остварује и известан успех, што ће рећи, све супротно оном америчком захтеву да се и не усудимо да покушамо да урадимо тако нешто.

ПОРУКА СЛАВИШЕ РИСТИЋА Нема никакве сумње, знали су то још и стари Латини, да се рачунају дела а речи лете – подсећамо, кад смо већ код тога, и да је Борис Тадић у своје време јавно говорио да се бори за наше Косово и Метохију а „Викиликс“ га је разоткрио да је „у приватним разговорима рекао да је спреман да се окрене на другу страну док ми ’завршимо с тим’“, Војислав Коштуница је пак радио оно што је и говорио па је ваљда зато тако и прошао – а опет, цитиране су Вучићеве речи, и не само оне, један део патриотске јавности учврстиле у закључку да је коначна предаја Косова и Метохије албанским сепаратистима само питање времена.

Ова рунда нашег, изгледа, вечитог косовског боја још није окончана па се овакав закључак не може са потпуном сигурношћу ни прихватити ни одбацити, а да можда ипак није тако црно као што се многи прибојавају, може се наслутити на основу сигнала који стижу из Приштине. Након што је, указали смо на то прошле недеље, Хашим Тачи „први пут јасно указао да би договор чак могао и да пропадне“ – оцена албанске редакције немачког радија „Дојче веле“ – своју сумњу у позитиван исход изразио је и Рамуш Харадинај: „Скептичан сам да би могло да дође до резултата у овом дијалогу, јер су ту исти људи, то су (Федерика) Могерини и Ангелина Ајхорст, исти актери током пет година, председници Тачи и Вучић. Не разумем како нешто одједном може да се промени, не разумем како могу одмах да покрену ствари…“ А и Азем Власи за „Данас“ изјављује да „он“ – Вучић – „говори о неком решењу које Србија треба да понуди, али које искључује решење које већ имамо, а то је независност Косова.“

Тек, без обзира на овај скептицизам из Приштине, с правом или не, а то ћемо тек видети, за Видовдан, у јавном писму упућеном председнику Русије Владимиру Путину посланик из Зубиног Потока Славиша Ристић навео је да се „председник Републике Србије спрема да потпише свеобухватни мировни споразум са сепаратистима из Приштине што би, и де факто и де јуре, значило одвајање Косова и Метохије од Србије… Главни разлог за овакву ’претерану кооперативност’ председника Србије лежи у томе што је он то обећао Западу приликом доласка на власт. Трагична судбина покојног премијера Србије Зорана Ђинђића јасно упозорава Александра Вучића шта се дешава са онима који не испуне обећање.“

„Највише се“, одговорио му је Вучић не бирајући много речи, „смејем највећим будалама који кажу да је Вучић неком нешто обећао када је дошао на власт. Сваки лекар може да установи то лудило. Да је тако било, знате ли колико би било среће у Вашингтону и Бриселу, а не као сада да не знају шта ће са Вучићем.“

На Ристића се сручила и права лавина оптужби да је позвао на убиство председника Вучића својим подсећањем на судбину премијера Ђинђића. Ако ове оптужбе не бисмо објаснили непристојним политичким опортунизмом, можемо да их објаснимо само недовољно добрим разумевањем Ристићевих речи. Он је, наиме, јасно алудирао на могућност да је Запад стајао иза убиства Зорана Ђинђића, па се кључ за разумевање његовог упозорења Вучићу налази управо у том контексту.

На крају крајева, ако је већ, као што јесте, Запад извршио агресију на нашу земљу да би нам отео Косово и Метохију, зар је тешко замислити да би био спреман и на свакакве друге злочине против мира како би Србију присилио да заиста, својим печатом и потписом, овери ту отимачину?

На то, уосталом, а често и са добрим разлогом иако пречесто превазилазе меру доброг укуса, упозоравају и актуелна власт и њој блиски медији.

Грег Делави

ОТКРИЋА АМБАСАДОРА ДЕЛАВИЈА С том важном разликом што је јуче, када нам је насилно отимао Косово и Метохију па није успео да нам га отме до краја, Запад био много снажнији него што је данас. А свестан је и да ће сутра бити још слабији него што је данас, па отуда и силан напор да се процес нашег прихватања неприхватљивог оконча што пре.

И није овај закључак само производ наше више или мање оправдане анализе, или само пустих снова и лепих жеља, него је баш то, и то потпуно отворено, ових дана изговорио амерички амбасадор у Приштини Грег Делави.

Послушајмо га пажљиво: „Ова година је година у којој Косово мора да превазиђе своје разлике са Србијом и да испреговара коначни договор у дијалогу… Косово неће моћи да се прикључи ЕУ и НАТО-у док не постигне нормализацију са Србијом (…) што пре, то боље. Већ сада, у 2018… ЕУ је рекла да, за улазак у Европску унију, две земље морају да постигну споразум. То је најбоља преговарачка предност коју ће Косово икада добити. Али Европска унија има изборе 2019, и нико не може да зна шта ће учинити следећа генерација лидера ЕУ.“

У ствари, знамо. Матео Салвини, нови италијански вицепремијер и лидер Лиге за Север, „обећава нови блок евроскептика у 2019“ и „жели да свој домаћи успех прошири на друге европске земље“, извештава портал „Политико“. При чему је Салвинијева Лига била једна од ретких, ако не и једина, партија у Италији која се противила НАТО агресији на нашу земљу и проглашењу независности Косова – изјавио је Салвини 2014. „Геополитици“: „Што се тиче Србије, посматраћемо са интересовањем шта ће радити нови председник државе Николић. Ради се о важној личности која је током рата за Космет била на првој линији фронта ради одбране Србије, њеног територијалног и цивилизацијског идентитета. Желим му све најбоље, нека му је са срећом на новој функцији!“ – а треба овоме додати и да је Марио Боргецио, функционер Лиге и њена сива еминенција, својевремено изјављивао „за мене, (Ратко) Младић је патриота“ а оптужбе против Младића назвао је „политичким“, изреченим од стране „Хашког трибунала чији је кредибилитет једнак нули“…

И треба ли убедљивијег доказа да време сад ради за нас, а против оних који нам не желе добро?

ПУТИН У БЕОГРАДУ Речи амбасадора Делавија необично су важне и зато што, свесно или не, свеједно, указују и на шире последице евентуалног српског пристанка на отмицу Косова. Тај српски пристанак Делави је, наиме, изричито истакао као услов за улазак Косова у НАТО, а то је већ нешто што значај решавања косовског питања лансира далеко ван Србије. Скроз до Русије.

А ових дана и званично је потврђено да ће њен председник Владимир Путин на јесен поново посетити Београд. У тој посети видимо наду да ће се онај песимизам Тачија и Харадинаја на крају показати основаним.

Зашто? Зато што смо, веома до потпуно, сигурни да руски председник не би долазио у пријатељску посету земљи која ће својим поступком учинити такав акт непријатељства према Русији као што је омогућавање даљег ширења НАТО-а.

А могао би истом приликом председник Русије, ако већ нема ко други, да подсети свог српског колегу да се Косово ионако не мери на метар. Не може се, наиме, тако премерити душа…           

[/restrict]  

Један коментар

  1. unutrašnji dijalog

    Vučić: Mi nemamo ništa na Kosovu. Dobitak je da d0bijemo jedan metar. Prethodna vlast do 2012. godine je stavila “pečat i vosak na kosovsku nezavisnoat”. U tom kontekstu je pre davao izjave da je Kosovo predato “odgovorom” Medjunarodnog suda pravde da “jednostrano proglašenje nezavisnosti” nije u suprotnosti sa principims MSP: “Osamostaljenje-nezavisnost mogu da traže diskriminisani, obespravljeni, tlačeni narodi, koje ima u praksi u svetu – savetodavno mišljenje, MSP ne izdaje nikakva dokumenta-rešenja o nezavisnosti.
    Na Kosovu je dijametralno suprotno -radi se o višedecenoijskom delovanju albanskog separatističkog šovinizma, fašizma i etničkog čišćrnja Srba u mirnodopsko dobaod 50-tih godona do danas da se otme teritorija KiM. Zašto Vučić to prećutkuje, kao visoki funkcioner nikad nije digao glas, sve tumači u korist nezavisnog Kosova, a danas medjunarodnim aktom-dokumentom-tapijom- Briselskim sporazumom predaje-poklanja celo Kosovo (KiM) albanskim muslimanima?! To uspešno radi uz podršku, logistiku i instrukcijama EU i Amerike, totalnim preuzimanjem vlasti – diktaturom i cnzurom!

    DA POTSETIM, kada Vučić kaže mi nemamo ništa na Kosovu, dobitak je ako dobijemo jedan metar – šta će Vladimir Putin u Beogradu ove jeseni? – Znači li to (kako sam stalno komentarisao) da – Vučić laže Putina, Rusiju, medjunarodnu zajednicu da je sačuvao Kosovo u sastavu Srbije. prikriva predmet pregovora (odredjivanje statusa Kosova) i sadržinu-formulaciju BRISELSKOG SPORAZUMA, traži od drugih država i zahvaljuje na podršci i očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije – a sada u završnom procesu briselskih pregovora govori da mi (Srbija) nemamo ništa na Kosovu, da je dobitak da dobijemo jedan metar/2 ? Znači Vučić nas (srpski narod) 5-6 godina laže, obmanjuje i pravi nas budalama. Da li je Putin pročitao Briselski sporazum – kada toliko veruje Vučiću???

    STOP BRISELSKOM SPORAZUMU – HOĆEMO ZAMRZNUT VELEIZDAJNIČKI BRISELSKI SPORAZUM – dok se ne vrate 250.000 proteranih Srba (popuniti brojku dobrovoljcima) dok se ne povrati oteta državna, crkvena i privatna imovina Srbije na Kosovu, i uspostave srpske institucije za zaštitu Srba od genocida? …

    13

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *