Почетна / Колумне / Асиметричне информације

Асиметричне информације

Због чега су у овом тренутку српским лидерима и српској јавности неопходне пре свега озбиљне компаративне економске, стратешке и безбедносне анализе, уместо, често присутних, агитпроповских парола

Ко на брдо, ак’ и мало, стоји, више види но онај под брдом; ја повише нешто од вас видим, то је срећа дала ал’ несрећа!“ Уверен сам да је „несрећа“, да виде „повише“, пратила многе српске лидере, а не само владику Данила из Његошевог Горског вијенца. Лидери су увек имали, а и данас имају, бројне информације аналитичких и обавештајних служби, које нису доступне јавним гласилима и грађанима. Постоји асиметрија информација, што је природно, али ту чињеницу држава не би смела да злоупотребљава. На сваку примедбу јавности, власт може да одговори: „Ех, кад бисте ви знали оно што ми знамо да наши пријатељи / непријатељи спремају Србији у случају да не поступимо по њиховим налозима, не би вам пало на памет да нас критикујете.“ Овај разлог се обично  уважава, али се онда поставља питање колико има смисла водити дијалог, или критиковати власт, која има убедљив универзални одговор на сваку примедбу?

Ипак, у унутрашњем дијалогу о безусловној капитулацији поводом Косова, јавност би желела да буде упозната са одговорима на бар три важна питања. Прво, како би на одбијање Србије да капитулира реаговала евроатлантска заједница (ЕУ и НАТО)? Друго, какве су могућности Русије или Кине да нас од евентуалних реакција наших евроатлантских партнера, одбране? И треће, каква је политичка и економска будућност Србије у загрљају евроатлантског савеза, а каква у случају да се определи за савез са Русијом (и Кином)?

РЕАКЦИЈА ЕВРОАТЛАНТСКОГ САВЕЗА  Да ли још ико има илузију да би евроатлантска заједница – несумњиво највећа светска сила, која ипак није свемоћна – поштовала међународно право, па и право сваке државе да бира војне савезнике, а да при том не ремети економске, политичке и друге односе са осталим земљама? Као што нпр. Русија и Кина са бројним земљама настоје да развију плодну економску, културну и другу сарадњу, без обзира на то што су те земље удружене у војни савез који сваком приликом манифестује агресивне намере према Русији или Кини?

Да ли неко верује да би најагресивнија светска сила наставила са Србијом економску сарадњу (укључујући економску помоћ) и у случају да Србија одбије да капитулира, него се определи за војни савез са Русијом и дозволи формирање руских база на својој територији? Или би Србија била изложена још интензивнијој сатанизацији, изолацији, па можда и акцијама терористичких група, организованих и обучених од стране НАТО-инструктора (да ли би то био први пут)? Да не помињемо могућност ангажовања НАТО авијације и неких агенција и НВО-а у Србији (питам се ко је опаснији?) А све у циљу „стабилизације“ ситуације на Балкану, слично Ираку, Либији, Сирији или Авганистану.

МОГУЋНОСТ ОДБРАНЕ  Скоро да нема мале земље у свету која би сама могла да се успешно одбрани од највеће светске силе – нажалост и највећег светског силеџије! (Вијетнам је изузетак, а цена победе је застрашујућа!) Питање је да ли су Русија и Кина, које показују разумевање за политичке и економске интересе Србије, довољно заинтересоване и међусобно усаглашене да могу војнички и економски да помогну у случају поновне агресије НАТО-а на Србију, или једино могу да подрже Србију политичким ставовима у Савету безбедности? Или продајом Србији неких врста савременог наоружања?

Да ли мислите да има основа за веровање да би Русија и Кина ризиковале конвенционални, или, не дај боже, нуклеарни рат да би заштитиле Србију од нове НАТО агресије? Којом НАТО (за сада благо) прети у случају да Србија буде тврдоглава у жељи да одбије да капитулира?

Узгред, да ли верујете да би српски евроатлантски активисти, од којих су многи удобно распоређени на финансијски уносне положаје у влади, агенцијама и НВО-има, без отпора прихватили губитак таквих позиција, и то само зато што Србија жели да сачува своју слободу и  суверенитет, па одбија да безусловно капитулира.

ЕКОНОМСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ  Најзад, да бисмо могли да, бар грубо,  оценимо да ли је капитулација најбољи (или, како нам евроатлантски пријатељи сугеришу –  једини) избор, запитајмо се да ли су, у оквиру нашег унутрашњег дијалога, вршена поређења економског развоја земаља које су у евроатлантском загрљају, са земљама које су већ у структури Евроазијског економског савеза (Белорусија, Казахстан, Русија, Јерменија, Киргистан), или онима које су на путу да се придруже тешњој сарадњи са Русијом или Кином?

У овом тренутку српским лидерима и српској јавности неопходне су озбиљне компаративне анализе ове врсте, уместо, често присутних, агитпроповских парола.             

 

Један коментар

  1. unutrašnji dijalog

    Članak D. Cvjetićanina je vrlo objektivan i poučan. Pitanje je kako ubediti vlastodršce da koriguju svoje političke greške: Analize, umesto agitpropovskih parola i asimetričnih informacija.
    ASIMETRIČNE INFORMACIJE, zloupotreba, primeri: Srbija neće da bude taoc zbog više desetina hiljada Srba na Kosovu (izjava Dačića pre potpisivanja Briselskog sporazuma-BS, priprema terena za predaju teritorije); Ne postoji ni jedan zvanični zahtev Srbije za odredjivanje adekvatnog statusa KiM nakon sukoba do danas (bilo je unutrašnje i spoljne medijske komunikacije i predloga na tu temu: Kiparski model, Dve Nemačke… ali je Srbija ćutala-Kosovo je Srbija- iako se znalo-pripremalo da se BS teritorija predaje-otima?); Prikrivanje teksta-odredbi BS i nakaradno tumačenje (da Srbijaa prihvati sporazum-predaju-izdaju. Na dezinformacijama dobijen ogroman broj glasova-vlast); Takodje Vučićev poziv na Unutrašnji dijalog o Kosovu je asimetrična informacija jer je Briselski sporazum u zafršnoj fazi-finalizaciji-svršenom činu (za Kosovo-SAD-Nato-EU zacementirano, završena priča – nema nazad – zato što Albanci dobijaju Nezavisno Kosovo-državu: A ko je Albancima napravio državu i predao teritoriju nego Vučić i Dačić Briselskim sporazumom , zanimljivo je da kažu ko je napisao formulaciju teksta, 15 odredbe?) – zašto Unutrašnji dijalog nije realizovan u startu pregovora 2013 (Asimetrične informacije ostvarile cilj: predata teritorija Kosovo albanskim muslimanima za na veka (Briselski sporazum – albanska tapija na Kosovo – predato i poklonjeno nikada ne može da se vrati, Ko pokuša da vraća biće optužen za agresiju na Kosovo (garant medjunarodna zajednica i EU 28 država). To znaju i Vučić i Dačić samo ćute da završe posao predaje. Na osnovu navedenog može se konstatovati da su asimetrične informacije najvećim delom
    sprovedene prikrivenom diktaturom i cenzurom. Ima i drugih primera, da ne dužim.

    MOGUĆNOST ODBRANE. Od spoljnog faktora – svetskih sila. Neverovatno je da nakon 5 god Briselskih pregovora o statusu Kosova – gradjani Srbije ne znaju da li je Putin-Rusija-Kina… upućena u tekst-odredbe Brielskog sporazuma, da li oni stvarno veruju da je Srbija sačuvala teritorijalno integritet (kada daju podršku o očuvanju teritorijalnog integriteta) ili će ga sačuvati nakon finalizacije Briselskih pregovora?)? OBJEKTIVNO, Amerika snosi manju odgovornost za Kosovo u odnosu na Srbiju, ZAŠTO? Prvo, Amerika strateški interesi: Proizvodi i koristi krizna žarišta u svetu (danas, da se uvuku sve balkanske i baltičke države u Nato, Srbija teritorijalno-vojno razbije kao saveznik Rusije… šitrenje na ruske granice). Na Kosovu je na početku sukoba Nato Amerika tretirala OVK kao terorističku, ali je brzo uvidela šansu da iskoristi kosovsko žarište za svoje strateške vojne ciljeve, prihvatila OVK kao oslobodilačku vojsku da razbije Srbiju, odmah je pronašla unutrašnji remetilački petokolonaški faktor preko Vuka Draškoviće da sruši Miloševićev režim. Napravljen je plan za otimanje KiM:

    BRISELSKI SPORAZUM – puzeća predaja teritorije (puzeća veleizdaja): PRVO JE onemogućem povratak 250.000 proteranih Srba na Kosovo (da bi Albanci napravili državu, Srbija ćutala i verovla u demogratsko rešenje); Po instrukcijama Zapada 2.000-te god Srbija rado prihvata REALNOST NA KOSOVU (da albanaca ima dva miliona, a srba 150.000, i da je njihovo Kosovo da naprave državu), iako je bilo van pameti prihvatati (albansku) realnost na terenu , kada je srpaka realnost – višedecenijsko delovanje albanskog separatističkog šovinizma-fašizma i etničko čišćenje Srba sa Kosova u mirnodopsko doba – da se albanizuje-islamizira i otme KiM od Srbije?! U nastavku „pritisaka na Srbiju“ da preda Kosovo pripremljen je Briselski veleizdajnički sporazum, pronadjeni političari preko Vučića, Dačića, Nikolića, dobili su sve visoke državne funkcije: Dačić premijer, pregovarač u Briselu i ministar policije (angažovao beogradsku žandarmeriju i sa albanskom policijom do zuma naoružani postavili granicu prema Kosovu), Vučić dobio funkcije vicepremijera i ministra vojske, Nikolić predsednik Srbije… Brielski sporazum – predaja teritorije pred svršen čin. To nije sve, intenzivirani su destabilizatorski faktori za ugrožavnje šireg integriteta Srbije i drugih delobva balkana.

    Jedino zamrzavanje Briselskog sporazuma bi spasilo kompletan gubitak teritorije KiM. Zašto bi nas ponovo bombardovla Nato Amerika? Jeste da je sada teško… ali cinično zvuče Vučićevo-Dačićeve izjave da sve zavisi od velikih sila, Amerike… kada su oni lično pripremili teren Briselskim sporazumom da Amerika, EU rade to što rade – vrše pritisak na Srbiju. …




    3



    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *