ШТА ЈЕ ИЗАЗВАЛО ПАНИКУ У НАТО-У?

Државе које непрекидно држе предавања целом свету о људским правима, слободи штампе и слободном протоку информација, сада одједном желе изолацију свог виртуалног информационог света

Недавно је експерт Атлантског савета Елизабет Бро изјавила да треба направити „комуникациони НАТО за информативно ратовање са Русијом“. Ако се зна да је то рекламно-пропагандна институција НАТО-а која је често најављивала промене у начину деловања алијансе, госпођу Бро треба схватити озбиљно. Овај савет је у доброј мери заслужан што су интервенционистичке, разорне и редовно прљаве војне интервенције у свету релативно успешно бојене у ружичасто за значајан део популације „међународне заједнице“.

ПРЕТЊА ГОСПОЂЕ БРО У овом обраћању експерт Бро се труди да буде у функцији припреме јавности за крупан догађај као што је оснивање комуникационог НАТО-а. Истовремено, она покушава да запрети и уплаши не само противнике него и савезнике пакта, па и оне неутралне, како би спречила свако колебање код доношења одлуке о приступању новој алијанси. Једино о чему није водила рачуна приликом овог саопштења јесте да ће се понеко упитати шта је прави узрок овако паничне реакције према противнику кога одувек сматрају инфериорним у информативном обрачуну.

Шта експерт Атлантског савета Елизабет Бро има у виду када наступа тако као да информативни рат против Русије тек предстоји, иако се он непрекидно води? Сликовито речено, досад су према Русији са отвореног простора испаљиване појединачне информативне гранате, а сада се ради на томе да се испаљују плотуни из заклона, који би требало да разоре руске информативне способности. Јер чињеница је да су се и по информативном питању ствари драматично промениле у корист Русије. Управо то подстиче на нова размишљања, нове планове и нове претње које се лансирају преко госпође Бро. Постоје области сучељавања у којима су се водеће земље НАТО-а осећале потпуно супериорне, тако да су потценили могућности Русије и то им се осветило. Сазнање да је Русија и у тој области постала отпорна и способна да и те како узврати још увек изазива неверицу и подстиче одлуку да се нешто радикално мора предузети. Као и у конвенционалном рату, потребно је престројавање постојећих и ангажовање нових снага да би се направио преокрет и добила информативна битка.

[restrict]

ПРОЈЕКТОВАЊЕ ИСТИНЕ Западна пропагандна машинерија усталила је праксу да лансира потпуне лажи, као неку пројектовану истину, а сада се види да је то као пропагандна стратегија неодрживо у дугом временском периоду. За то време Руси су се у информативном обрачуну држали класичног наступа – да нетачна информација мора бити упакована са преко деведесет посто лако проверљиве истине. Такве информације редовно пролазе као потпуна истина, па је временом баш свако стекао уверење да руски лидери воде рачуна шта ће рећи и да им треба веровати, док су се западни лидери запетљали у сопствене лажи и сада ултимативно траже да им се верује на реч, као да и сами презиру своје измишљене доказе и аргументе.

Да би се ова грешка са потцењивачким наступом Запада према интелигенцији сопствене и светске јавности исправила, потребно је много времена. Изгубљено поверење не може се тек тако повратити. Истраживања показују да народ све мање верује сопственом руководству, а у питању је гласачка машина, што код политичких елита ствара нервозу до панике. Зато се сада разматра идеја информативне блокаде Русије и држава које су наводно под њеним утицајем, међу које убрајају и Србију. Са правом очекују да ће све државе чланице НАТО-а по аутоматизму приступити и овом информативном НАТО-у, па и неке које нису чланице ако процене да је информативна блокада према Русији и за њих корисна.

Ми смо у Србији први схватили грешку атлантских експерата у плановима информативног ратовања против Русије јер смо њихове експерименте, на основу којих су и дефинисана правила наступања, осетили на својој кожи. Били су исувише сигурни да је њихова пропагандна машинерија, коју су изградили и тестирали на Балкану, углавном на српском корпусу, потпуно поуздана, а ми смо знали да Србија и Русија нису исто. Једино су и нас изненадиле брзина и снага аргумената којом су Руси ломили зупчанике западне пропагандне машинерије, тако да је постала потпуно непоуздана и контрапродуктивна.

Исувише дуго су пројектовали истину, тако да су сами себе убедили да права истина више уопште није важна. Важан је само циљ који се жели постићи и за његово постизање дозвољена су сва средства, па и прљава и нехумана. Наравно, прљавштина се дуго успешно сакривала а у томе је важну улогу одиграо Атлантски савет. Али заборавили су да истина временом увек исплива на површину, ма колико је затрпавали, и то им се сада догађа.

ГРЕШКЕ ЗАПАДА Основна грешка НАТО стратега је што су потценили моћ и објективне могућности руских обавештајних служби а такви промашаји се скупо плаћају. Нису добро проценили да ће Руси тако брзо схватити опасности од информативних дејстава и да ће успешно амортизовати западну пропаганду и применити контрамере. За многе експерте било је изненађење да ће Руси успети да за кратко време преусмере своје обавештајне потенцијале и да ће њихова обавештајна истраживања угрозити цео западни пројекат сатанизације Русије и руског политичког врха.

Нека прилагођавања перфидног наступа према Русији у односу на Балкан ипак су учињена, како би инсценирања на основу којих се планира пропаганда била још драстичнија, а тиме осуда Русије и руског председника још јача. Док су на Балкану за сатанизацију Срба као основно средство изабране експлозивне направе и гранате, као да то није било довољно језиво, за сатанизацију Русије је изабран бојни отров, као најодвратније забрањено оружје за масовно уништење. Јер свакога ко у данашње време посегне за оваквим средством осудиће цео свет, па и сопствени народ. Логика планера заснивала се на покушају да баш свакога наведу на чврст закључак да овако опасним оружјем, хируршки прецизно, не може баратати било ко и да ће сумња недвосмислено пасти на Русију. Утисак је да им још увек није јасно зашто се то није догодило.

Један од узрока промашаја приликом реализације ових пројеката јесте то што су западни инструктори за прљаве послове подметања показали „слабост“ која је тотално нарушила уверљивост – нису били спремни да убијају своје људе, како су то својевремено здушно и хладно препоручивали својим ученицима на Балкану. Док су приликом инсценирања Маркала 1 и 2, Тузланске капије и других акција експлозивом масакриране десетине цивила на пијаци, у реду за хлеб и другим безазленим местима, како би се сатанизовали Срби, у Солсберију и у Думи бојним отровом није убијен нико. Тако моћним руским службама није био проблем да аргументовано разбију сваку реч из штурих саопштења британске премијерке и америчког председника.

Баш све што су саопштавали Американци и Британци деловало је потпуно неуверљиво и баш све што су говорили Руси било је уверљиво. Стратези су направили још једну грешку која је резултат препотентности и потцењивања противника. Мислили су да ће пројектована истина потпуно потиснути праву, али се то овога пута није догодило. Док својевремено Србе и њихове аргументе нико није чуо, свака изјава руских политичара продре у сваки кутак светске јавности, што је сасвим нормално када је у питању таква светска сила. Сваку изјаву и саопштење Марије Захарове, поткрепљену материјалним доказима, чуо је цео свет, а камоли изјаве Сергеја Лаврова и Владимира Путина. Одатле енергичан став да се то мора спречити класичном медијском блокадом коју ће створити комуникациони НАТО.

Покушаји заглупљивања сопствене јавности и потцењивање савезника ставом да „када Британци нешто кажу, то не треба проверавати нити тражити доказе“, потпуно су пропали и зато је настао огроман проблем о коме говори Елизабет Бро јер се урушава комплетна грађевина „истине“ засноване на пропаганди, инсценирањима и подметањима. Нису у питању само актуелни догађаји, него историја деловања НАТО-а. И, што је најважније, није у питању некакав углед у свету, јер он никада није ни постојао, него што су поверење и углед у сопственој јавности жестоко пољуљани, тако да могу довести у питање стабилност власти, прокламовану стратегију и постизање стратешких циљева.

ЗНАЦИ СЛАБОСТИ И НОВИ ХЛАДНИ РАТ И пре игара са бојним отровима западна пропагандна машинерија почела је да показује знаке слабости када је у питању сучељавање са Русијом. То се добро видело у Црној Гори где је инсцениран покушај насилног рушења црногорске власти иза којег наводно стоје руске обавештајне службе. Све је тако лоше изведено да и за потпуног правног лаика све изгледа неуверљиво и намештено. Јасно се види да је у питању подметачина и фарса, од избора и саслушања сведока па до самог суђења.

До сада је постојала дилема да ли је огромним и разним притисцима Запада на Русију почео нови хладни рат, или још не постоје јасни показатељи да би се нова глобална ситуација тако могла назвати. Ако се стварно оснује комуникациони НАТО за информативни рат против Русије, такве дилеме више неће бити и нови хладни рат ће моћи и званично да се прогласи као нова реалност у међународним односима.

Западни политички лидери и команда НАТО-а имају још један проблем који је произашао из њихове огромне снаге и моћи – никада не признају грешку, него је једноставно игноришу и настављају даље као да се ништа није догодило. Ако неме грешке, онда нема ни одговорности, па тако чувају своје политичке функције, командантска постављења, углед алијансе код сопственог народа, а истовремено стварају слику о својој генијалности и непогрешивости. То је могло да прође у обрачуну са малим државама, али код сучељавања са Русијом ово се показује као озбиљна слабост јер је веома корисно и поучно анализирати своје грешке како би се дошло до бољег решења и како се грешке не би понављале.

Серија последњих пропагандних операција осмишљених од стране стратега водећих земаља НАТО-а претворила се у низ катастрофално великих грешака. Па ипак, корак који најављује госпођа Бро кроз удруживање западних земаља у неки нови, паралелни НАТО, који треба да сакрије све слабости и прљавштине постојећег, ако се стварно реализује, биће нешто најгоре до сада и далеко највећа грешка. Овога пута није у питању гвоздена него информативна завеса, која се подиже како би се комплетан западни свет заштитио од наводног негативног руског утицаја и руске пропаганде. У ствари, стварају се услови да се сопствено становништво и даље држи под потпуном информационом контролом и у потпуној заблуди што се праве истине тиче. Државе које непрекидно држе предавања целом свету о људским правима, слободи штампе и слободном протоку информација сада одједном желе изолацију свог виртуалног информационог света.

Проблем је далеко сложенији и озбиљнији него што на први поглед изгледа јер постоје јаке индиције да водеће земље НАТО-а намерно заоштравају односе са Русијом јер желе нови хладни рат. Током Хладног рата Запад се осећао супериорно и на крају је изашао као победник, па на основу тога очекују сличан успех и у новом хладном рату против Русије. СССР је током Хладног рата ослабљен у сваком погледу, што је утицало на јединство Варшавског уговора као војног савеза. Појавили су се унутрашњи проблеми и комплетан систем се урушио.

Све досадашње економске мере и војне претње које су примењене са Запада само су ојачале Русију. Видљив напредак у економској сфери створио је услове за модернизацију и нове серије савременог оружја, од конвенционалног до нуклеарног. Русија постаје светска сила а западни моћници су одавно одлучили да јој то никада не дозволе. Све јавне и тајне акције су испробане, али нису успеле да зауставе руски напредак, тако да су сада преостале оне драстичне и паничне које ће активирати нови хладни рат.

ОПАСНОСТИ ЗА СРБИЈУ Било би добро да водеће НАТО земље схвате да је нова идеја велика грешка и да се најава експерта Атлантског савета не оствари. Међутим, мале су шансе да превлада разум јер најновији потези САД и земаља Квинте најављују нове проблеме и сукобе. Амерички председник Доналд Трамп, упркос целом свету, па и својим савезницима из Европе, донео је одлуку да изађе из нуклеарног споразума са Ираном. Други потез нас се најдиректније тиче јер је пет моћних држава Квинте (САД, Немачка, Италија, Француска и Велика Британија) одлучило да косовски проблем дефинитивно реши на штету Србије, и Србију притисцима одвоји од Русије.

Тако је сасвим јасно да ће Србија бити прва на удару ако се стварно формира информативни НАТО и ако се успостави информативна блокада. Нова инсценирања, подметања и лажи тако би се реализовали без ризика да се права истина сазна јер српске изјаве и аргументе нико на Западу неће чути. Србију није проблем поново сатанизовати јер је водеће земље НАТО-а све време третирају као убицу који је одслужио казну, али га треба држати под контролом и преваспитати. Све време се према Србији води политика двоструких аршина и третира се као посебан случај. Што за друге државе важи, за Србију не важи и то не од злочиначког бомбардовања Србије и проблема са Косовом и Метохијом, него и одраније, од распада Југославије.

Само за западне планере било је нормално да Југославија може да се цепа, а Хрватска и БиХ не могу, и да Србија може да се цепа, а Косово не може. Само за Запад је било нормално да су за грађанске ратове криви само Срби и да за ратне злочине одговарају само Срби. Претеће најаве говоре да и у будућности неће бити другачије. Све је подређено ширењу НАТО-а и идеји потпуног овладавања Балканом, где су они који су се уклопили у ту идеју добили потпуну подршку и заштиту. Могли су да чине ратне злочине, етничка чишћења и друге страхоте некажњено и веома су мотивисани и ангажовани да такав третман задрже и у будућим дешавањима, што би им комуникациони НАТО сигурно омогућио.

Српски политички врх је свестан опасности и предузима оно што може у функцији одвраћања моћних држава Запада од увлачења Србије у нови оружани конфликт или нову изолацију и сатанизацију која је исто тако погубна за мале државе као што је Србија. Труди се да буде кооперативан и да се његова жеља за преговорима и мирним решењем проблема јасно види, али истовремено не пристаје на ултиматуме, уцене и претње. Зато модернизује и јача војску и учвршћује своју војну неутралност кроз јачање пословних и пријатељских веза са државама ван НАТО-а и ЕУ, пре свега са Русијом и Кином. Тешко да Србија може учинити више од тога. Преостаје нам да се надамо да ће познати господари рата и мира исправно проценити ситуацију и прихватити као реалност зацртани и јасно дефинисани положај и развојни пут Србије. 

[/restrict]

Један коментар

  1. deda iz Srbije van sebe

    У Србији је те проблеме решавао војни сектор НАТО . Пошто то није примењиво на Русију формираће при НАТО Министарство истине , где ће пројектовати историју , чињенице и намере оних што мрзе слободу , културу и савршено уређење Океаније …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *