Ратне игре Хашима Tачија

Пише Слободан Иконић

Није тајна да су Запад и НАТО свесрдно помагали самопрокламовану косовску државу, па и у наоружавању и обуци Косовских безбедносних снага. Да ли ће се, и после промене власти у Вашингтону, САД оглушити о међународне уговоре (Резолуција 1244) и подржати и формално формирање војске Косова?

Скоро да ниједан дан на Косову и Метохији не прође без инцидената. У непосредној близини цркве у Ораховцу пронађена је бомба, а експлозивна направа је откривена и у северном делу Косовске Митровице, док су у пожару у том граду изгореле просторије опозиционог покрета „Отаџбина“ и друштва руско-српског пријатељства „Шчербин“, које се налазе у близини главног моста и реке Ибар. У Гњилану су осванули графити „Убиј Србина“ и „УЧК“ уз нацртани кукасти крст, у селу Брод код Штрпца поново је обијена Црква Светих апостола Петра и Павла, и поново нико није ухапшен… Једноставно, привременим властима у Приштини на памет не пада да се баве тиме.

МОБИЛИЗАЦИЈА Појава припадника специјалних снага косовске полиције (јединица РОСУ) на северу Косова, приликом инцидента са српским возом, само је наговештај да они много више воле да се баве ратним играма, што потврђује и најновија регрутација војно способног становништа. Председник самопрокламоване републике Косово Хашим Тачи наредио је да се по кратком поступку сачини списак свих Албанаца који могу да носе оружје…

Тачи и косовски премијер Иса Мустафа наложили су регрутацију војно способног становништва како би знали коликом снагом располажу. За упућене – следећи корак је, зна се, мобилизација! Ипак, окосницу њихове војске требало би да чине припадници Косовских безбедносних снага, бивши борци ОВК, али и терористи који су се борили на страни тзв. Исламске државе. Они треба да се трансформишу у војску, наводе познаваоци прилика у јужној српској покрајини. Тај план подразумева да Приштина од држава НАТО добије артиљеријско и ПВО наоружање. Школовање и обуку кадра, који би требало да броји око 5.000 људи, преузима НАТО. Око 1.000 НАТО инструктора у неколико војних база по Европи, али углавном у немачком Графенверу, обучаваће будуће војнике Косова.

Председник Косова Хашим Тачи у опроштајној посети одлазећој администрацији Барака Обаме састао са сенатором Џоном Мекејном и потпредседником Америке Џозефом Бајденом како би „осигурао“ подршку САД на Косову, али и утаначио детаље о успостављања косовске војске, која је, како је рекао, витално значајна за „одржавање националног суверенитета“.

СРПСКА ЛИСТА Идеја о косовској војсци није од јуче, а у последњих неколико година од идеје почела је полако да се креће ка реалности посебно кад је из врха НАТО-а Тачи добио „зелено светло“ за формирање војске.

Предлог Закона о оружаним снагама скоро две године чека на разматрање у Влади и Скупштини, због противљења Српске листе. За потпуну оперативност Оружаних снага Косова потребно је десет година, а нацртом закона предвиђено је да оне имају 5.000 активних војника и 3.000 припадника резервног састава.

Посланици Српске листе нису ни у уторак присуствовали редовној седници шиптарског парламента и дали своје неопходне гласове за формирање оружаних снага Косова. Српска страна сматра да су мале шансе да Косово добије војску, нарочито, како каже посланик Српске листе Ненад Рашић, после онога што се десило с „Трепчом“, и сада нема маневарског и политичког простора унутар коалиције за било које разговоре на тему војске Косова. „Не видим никакав простор за било какве разговоре о креирању војске или било чега другог. Ми не можемо да се договоримо око једноставнијих ствари, а камоли о тако важним темама као што је војска“, рекао је Рашић.

Зато су посланици косовске скупштине са 68 гласова „за“ и ниједним „против“, усвојили нацрт резолуције о трансформацији Безбедносних снага Косова у оружане снаге Косова. У Резолуцији се наводи да је косовска влада овлашћена да што је пре могуће координира и достави скупштини стратегију за трансформацију БСК-а у косовску војску.

Резолуцију, која садржи две тачке, представио је Даут Харадинај, као председавајући скупштинског одбора за унутрашње послове, безбедност и надгледање КБС-а, а косовски премијер Иса Мустафа је током расправе рекао да је Косово испунило све услове да добије оружане снаге, али да међународни партнери Косова захтевају да се формирање војске постигне кроз уставне промене.

Према косовском Уставу, одлуку о формирању војске мора да одобри не само двотрећинска већина свих посланика већ исто толико представника мањинских листа у скупштини, што износи 14 од 20 посланика, међу којима је и десет српских.

Посланик Даут Харадинај, рођени брат Рамуша Харадинаја, оценио је да постоји „отворен проблем“ са Српском листом.

„КБС чека дуги низ година да се у парламенту изврше уставне промене, али ви знате да је то немогуће без две трећине гласова посланика. Морамо рећи да имамо отворен проблем са Српском листом“, рекао је Харадинај.

ПРЕЧИЦЕ ДО ВОЈСКЕ Приштина већ дуже тражи пречице помоћу којих би, мимо Устава, формирала војску, што је наговестио и посланик Харадинај  најављујући промену постојећег закона, како би се омогућила фактичка трансформација КБС-а у војску.

У Приштини су као посебно охрабрујућу схватили изјаву новог државног секретара САД за одбрану Џејмса Матиса да Безбедносне снаге Косова морају добити мандат за одбрану земље (без обзира и на другачија тумачења ове изјаве), те челници привремених институција покушавају да пронађу начин да заобиђу неопходно одобрење Српске листе и формирају оружане снаге.

Огласио се и добро познати шиптарски лобиста Данијел Сервер, професор на америчком Универзитету „Џон Хопкинс“, који сматра да је дошло време за формирање косовске војске.

Косовска власт већ одавно учествује у НАТО политици на Балкану и испуњава његове војне захтеве. Почевши још од делатности бандитских устаничких одреда ОВК, који су огњем и мачем припремали НАТО агресију против СРЈ. И сама резолуција изражава посвећеност чланству у НАТО, и тражи да влада, скупштина и друге институције координирају своје обавезе и да заједно са НАТО и САД раде на развоју капацитета и новог мандата оружаних снага.

Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије, каже да, нажалост, НАТО, који чини највећи део Кфора, у последње време тренира и организационо припрема Косовске безбедносне снаге да прерасту у некакву војску или оружане снаге те такозване државе. „Мислим да су они веома чврсти у намери да то реализују. Наравно да би тако нешто било противно интересима српског народа, који сигурно тако нешто неће подржати у приштинском парламенту, јер би то додатно угрозило безбедност српског народа. Та формација не може никако да буде фактор стабилности, а истовремено би се пореметио и баланс снага у региону, као и контрoла наоружања које се спроводи у региону, јер та самопроглашена држава не може да учествује у тим програмима“, објашњава Дрецун.

РЕЗОЛУЦИЈА 1244 Милован Дрецун подсећа и да је Резолуција 1244 и даље на снази, те да је у складу с њом Кфор присутан на Косову, као и да не предвиђа формирање било какве војне формације.

На Резолуцију 1244 позвао се и руски амбасадор у Албанији Александар Карпушин, када је усред Тиране описао тврдње о формирању косовске војске као „непродуктивне“. Нова америчка администрација се још није званично огласила о питању косовских оружаних снага, због чега, изгледа, у Приштини и журе.

Безбедносне снаге Косова (КБС) броје око 4.000 особа, њих око 2.500 су активни припадници, од којих је 197 из мањинских заједница. Највише их је из турске заједнице (56), из српске их је 46, из бошњачке 44, док су остали из ашкалијске, ромске, горанске, египћанске, те хрватске заједнице.

„Спутњик“ је дошао до података да КБС тренутно у свом саставу од лаког наоружања има оружје купљено од више држава, а најбогатије су опремљени израелским аутоматима „узи“, неизоставним оружјем у мафијашким сукобима, те у специјалним јединицама и арсеналима многих земаља света. КБС поседује више врста бацача граната, а у свом саставу има бацач граната АГ36, понеки „Хеклер и Хок“ пре свега произведен за америчке системе. Имају и бацач М203, који се монтира на пушке и погодан је зато што није везан за одређени дизајн пушке.

УБРЗАНО НАОРУЖАВАЊЕ Када већ Приштина без Срба не може легално да добије војску, она може да купи наоружање, што је недавно најавио председник Скупштине Косова Кадри Весељи. Све албанске партије су се договориле да буде проширен буџет за куповину наоружања, који је сада „тежак“ више од 35 милиона евра. Предвиђено је да током ове године буде купљена већа количина стрељачког наоружања, два тенка, противавионска артиљерија, минобацачи муниције већег калибра која иде уз то, а у плану је и набавка расходоване опреме из Америке, пре свега хеликоптера.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган главни је спонзор наоружавања војске такозване државе Косово којој је спреман да поклони авионе „Ф-16 фалкон“, оклопна возила и тенкове. Стручњаци за безбедност тврде да ће Ердоган преко премијера Албаније Едија Раме на све начине помоћи наоружавање Албанаца на Косову и Метохији. Осим Турске, Косово посебно помажу Албанија и Хрватска.

Бивши начелник Катедре за безбедност Војне академије, пуковник Милан Мијалковски изјавио је да ће Турска наоружати Приштину као што је то урадила са Тираном. „Извесно је да ће им наоружати копнене снаге, али ће им продати или поклонити и борбене авионе. До сада су већ на својим академијама обучавали њихове војне пилоте, па је ово логичан корак даље. То није изненађење јер Ердоган као представник неоосманизма има велики интерес на Балкану“, рекао је Мијалковски.

Командант Косовских безбедносних снага генерал Рахман Рама изјавио је за Радио „Слободна Европа“ да Косово има довољно капацитета да успостави војску у складу са НАТО стандардима, ослањајући се на подршку коју ће уживати на Западу.

Међутим, свет више није онакав какав је био, па и Запад који је створио вештачку државу Косово. Управо од тога и стрепе косовски Албанци. Па зато и журе да се наоружају.           

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *