Почетна / Србија / Шта је забринуло Дуњу Мијатовић?

Шта је забринуло Дуњу Мијатовић?

Дуња МијатовићПише Никола Врзић

Зашто у случају смене уредништва у Радио-телевизији Војводине није реч о слободи медија него о слободи Србије

Александар Вучић, актуелни и будући председник Владе Србије, иза себе има сасвим довољно политичког стажа и искуства, а уз то на леђима и терет прошлости у облику функције министра информисања у време мрачних деведесетих, да би могао и да се понада да би смена уредништва у Радио-телевизији Војводине могла да прође без оштрих реакција и оптужби какве су, уосталом, и уследиле пошто је у протеклих недељу-две Управни одбор РТВ-а посмењивао петнаестак уредника војвођанског јавног сервиса и на њихове позиције поставио вршиоце дужности који ће на тим функцијама остати до окончања јавних конкурса. Па ипак, иако је дакле морао да претпостави да ће смене изазвати критике, забринутост и оптужбе за повратак у (споменуте) мрачне деведесете, Вучић је смену уредништва РТВ одобрио макар утолико што је није спречио. И то пошто је – убедљивом победом СНС-а на покрајинским изборима 24. априла – показао како је сасвим способан за изборни тријумф упркос уређивачкој политици РТВ-а која је била таква да је његов СНС приморавала да је, током предизборне кампање, опише као „тенденциозну“.

Зашто су посмењивани уредници РТВ-а, на челу с директором програма РТВ-а Слободаном Арежином? Зашто њиховом сменом није угрожена слобода медија у Србији, а шта би та смена могла да значи за слободу Србије? Укратко, шта је тачно забринуло ОЕБС-ову шефицу за слободу медија Дуњу Мијатовић, и због чега Делегација Европске уније у Србији заједно са ОЕБС-ом претећи саопштава како ће с пажњом пратити даља дешавања у РТВ-у?

ПРЕКО НОЋИ У РАДНО ВРЕМЕ Елем, ОЕБС-ова Дуња Мијатовић – узимамо је овде за пример управо због потпуног одсуства оригиналности у приступу – изјавила је како је „нарочито забринута одлуком да се преко ноћи смени цео уређивачки колегијум на РТВ-у и да се замени новим уредницима без јавног конкурса. Тим потезом се дефинитивно шаље погрешан сигнал о независности јавног сервиса у Војводини. Независност јавног сервиса је од суштинског значаја за земље у транзицији и управо је његова улога да пружи информације од јавног значаја и омогући да људи буду информисани о свим питањима и темама који се догађају и у друштву и шире. Јавни сервис то може да учини ако је његова инфраструктура правно заштићена, укључујући и гаранције за независност уређивачке политике“.

Сличне оптужбе – од преко ноћи надаље – изнели су и сви остали који су се нашли погођенима због смена у РТВ-у, у Новом Саду је у понедељак и протестовало неколико стотина до хиљаду људи уз – разуме се, принципијелну – подршку Бојана Пајтића и Бориса Тадића, а принципијелно није пропустила прилику да се овим протестима, саопштењем, придружи и Демократска странка Србије Санде Рашковић Ивић, тврдњом да ово „гушење слободе медија“ представља „рушење демократског поретка“ у Србији.

Пре свега, потребно је истаћи да сменама у РТВ-у није нарушен поредак прописан законом, напротив. Најпре је 19. априла легално изабран актуелни сазив Управног одбора РТВ-а – нико није изрекао ни реч примедбе када се то догодило – а онда је УО, сходно својим овлашћењима, донео одлуке које је и имао законско право да донесе. То је први ниво ове приче: закон није прекршен, све је учињено сходно закону.

И то није учињено преко ноћи, како то рекоше и Дуња Мијатовић и многи други. Како то знамо? Тако што је то потврдио и смењени (и тиме незадовољни) Слободан Арежина. „Када је човек у новинарству, увек је спреман за овако нешто, али јуче у 11.00 сати сам чуо да ће бити одржан тај састанак на којем ће предложити моју смену“, стоји у „Бетиној“ вести на сајту РТВ-а. Што ће рећи да је оно преко ноћи заправо имало да послужи као згодна и не сасвим истинита стилска фигура. Тим горе по истину, којој се није дозволило да стане на пут стилу, то јест медијском спину.

Протест у Новом Саду

ПРОГРАМСКИ САВЕТ Али наравно да суштина онога што се догодило у РТВ-у није ни у поштовању процедуре, ни у поштовању радног времена. А да ли је суштина спора у тврдњама о угроженој слободи и независности медија?

Да бисмо ове тврдње прихватили, најпре је потребно да проверимо оно што се, изгледа, узима здраво за готово. Да ли је, наиме, РТВ стварно била слободна и независна све док Александар Вучић, можда збиља преко ноћи, ко зна, није одлучио да она то више не може да буде?

Управо то – да је РТВ била онаква каква је и морала да буде – тврди Програмски савет РТВ-а у свом недавном саопштењу: „Програмски савет Радио-телевизије Војводине на претходним седницама, у више наврата (…) оценио је програмску концепцију коју је реализовао досадашњи управљачки тим РТВ-а као адекватну мисији и програмским циљевима РТВ-а као Јавног сервиса грађана Војводине. То су: истинито, правовремено и професионално информисање, промовисање демократије и јавног дијалога, поштовање достојанства личности и људских права и слобода, исти третман грађана, без обзира на националну, верску и политичку припадност, афирмација културног идентитета свих етничких заједница у Војводини, активно учешће у одбрани друштвено угрожених група и идеолошка и политичка непристрасност.“ Све у свему, тврди Програмски савет РТВ-а, да преведемо с политички коректног, досадашњи уредници РТВ-а смењени су иако су радили све што је Програмски савет од њих и очекивао.

То нас пак очигледно доводи до питања политичке слободе и независности тог Програмског савета. Ех: „Чланове Програмског савета РТВ бира Управни одбор на предлог одбора Скупштине Аутономне Покрајине Војводине надлежног за област јавног информисања.“ Актуелни Програмски одбор, с мандатом од 2015. до 2019. године, изабран је у претходном сазиву Скупштине Војводине, у чијем су Одбору за информисање 7 од 11 чланова, апсолутну већину дакле, имале Демократска странка (5) и Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка (2), које се, однекуд, сад налазе међу најнезадовољнијима сменом уредништва које је задовољавало Програмски одбор који су сами поставили. Паметном доста?

 

АУТОНОМИЈА.ИНФО Али није ова прича само наша, унутрашња, о чему додуше сведоче већ и реакције ОЕБС-а и Европске уније. Но могуће је пронаћи и још неке везе, што читав случај чини и кудикамо значајнијим за проучавање.

Поведени цитираним саопштењем Програмског савета РТВ-а, дођосмо и до његове председнице Александре Ђурић Боснић, доктора наука о драмским уметностима, медијима и култури из Новог Сада, па тако наиђосмо и на њене текстове на сајту аутономија.инфо. „Да ли су ’чувари нације’, некада уједињени Милошевићевим режимом, доследно и темељно очистили Србију од сваке убедљивије примисли о грађанској храбрости и, наравно, сваког убедљивијег и масовнијег грађанског делања“, пита се у тексту „Страх и застрашивачи“ (12. фебруар 2016). „’Чувари нације’ знају како се дави и придављује грађанска храброст… У култури страха коју креирају (…) историја постаје идеолошки конструкт и колективно-националистичка митоманија, скуп хистеричних епизода унезверене Нације која, у вечитом страху од ’самопорицања’, радо бира самозаборав у сновима о предоминацији. Култура страха увек подразумева (…) инсценацију ’угроженог’ племена као непрекинуту тензију и вечно враћање истих непријатеља, увек са Запада, никада са Истока…“ „Бесконачна борба за свету територију“ (10. новембар 2015): „Сада мало утихле због ’историјске победе’, ирационалне и језовите расправе о могућности да Косово постане члан Унеска (…) као да су биле својеврсно путовање времепловом. Као да се од милошевићевске Србије до данас, заправо није догодило – баш ништа.“ „Постгеноцидни цинизам“ (9. јул 2015): „Постгеноцидни цинизам у Србији као да је коначно доживео своју потпуну еманацију… Спорадично спомињана могућност колективне катарзе јула 2015. делује као готово утопијска замисао.“ „Наследник ужасне прошлости“ (15. мај 2014): „Шта нас се тиче лето давне 1946. у Немачкој, питаће гневно и робусно мали, напредни човек, па ми смо у Србији 2014… Можда то што ћемо се заједно стидети своје историје…“

Зашто је све ово цитирано? Зато што уверљиво показује да председница Програмског савета РТВ-а – који је, понављамо, похвалио рад смењеног уредништва РТВ-а – има сасвим јасно изражен политички став, из чега пак следи и оправдана сумња да је тај њен став, уз начин на који је изабрана у Програмски савет са осталим колегама, имао утицаја на онако позитивну оцену досадашње уређивачке политике РТВ-а. Што пак поприлично руши тезу о слободном и независном РТВ-у који је сада угушен.

Оваквим ставовима Александра Ђурић Боснић заслужила је место на „увредљивом и нетрпељивом сајту званом аутономија.инфо“ (председница Удружења новинара Србије Љиљана Смајловић). Зашто је то важно? Зато што је аутономија.инфо „веб-сајт Независног друштва новинара Војводине“, „намјењен широј публици, грађанима Војводине, али и широј регији“, а председник НДНВ-а Недим Сејдиновић и члан његовог Извршног одбора др Динко Грухоњић нарочито су се истакли ових дана у критици смена на РТВ-у које је критиковао и Програмски савет РТВ-а на чијем је челу њихова сарадница.

 

НЕД И ЦИА Али није само то. Као што је познато, а „Политика“ је то недавно и документовала, са 242.500 долара НДНВ су финансирале америчка Национална задужбина за демократију (НЕД) и Фонд браће Рокфелер. Ствар је, наиме, у томе што је – „Печат“ је већ писао о томе, али да подсетимо и истакнемо – Фонд браће Рокфелер у књизи „Хладни рат у култури – ЦИА у свету уметности и књижевности“ британске историчарке Франсис Стонор Саундерс разоткривен као параван преко кога је ЦИА финансирала своје активности у Европи, при чему ову књигу сама ЦИА сматра толико релевантном да је њену рецензију објавила на свом званичном сајту, не оспоравајући информацију која нам је сада занимљива. А НЕД је наставио тамо где је ЦИА (можда) стала, што, опет, и сам признаје на свом сајту: „Када је у касним шездесетим годинама (20. века) откривено да је ЦИА тајно финансирала неке америчке НВО како би се бориле у бици идејама у међународним форумима, администрација председника Линдона Џонсона закључила је да са таквим финансирањем треба престати, препоручујући стварање ’јавно-приватних механизама’ којима ће се отворено финансирати прекоморске активности.“ И тада је зачет НЕД. Треба овоме додати и да је у јулу прошле године НЕД-у забрањен рад у Русији зато што „представља претњу уставном поретку Руске Федерације и одбрамбеним способностима и безбедности владе“, што можда и не треба да чуди будући да је „тајна рука иза стварања НЕД-а 1983. био директор ЦИА Вилијам Кејси, који је на томе радио с високопозиционираним специјалистом ЦИА за тајне операције Волтером Рејмондом Млађим“ (чувени амерички истраживачки новинар Роберт Пери, који се прославио разоткривањем афере Иран-контра). А и „Ален Вајнштајн, који је учествовао у писању закона којим је установљен НЕД, био је прилично искрен када је 1991. рекао: ’Много тога што ми радимо данас, пре 25 година је прикривено радила ЦИА.’ У суштини, ЦИА пере свој новац кроз НЕД“, навео је Вилијам Блум, некадашњи функционер Стејт департмента чију је књигу о историјату ЦИА Ноам Чомски назвао „убедљиво најбољом књигом написаном на ову тему“. И још, додајмо, иако НЕД себе представља као невладину организацију (НВО), „у стварности, буквално сваки пени који та организација добије долази од федералне владе, што се јасно види у годишњим финансијским извештајима које НЕД објављује“.

Ова нит, која нас је од подршке Програмског савета РТВ-а смењеном уредништву РТВ-а одвела на ону страну Атлантског океана, дефинитивно показује да читава бука око смена у РТВ-у нема баш никакве везе са заштитом слободног и независног новинарства. Него је, будимо сасвим отворени, реч о борби за контролу над медијским утицајем. А кад је већ тако, па, ко у Србији треба да има тај утицај, власт која је на власт дошла на демократским изборима, или странци? Јер овдашњу власт, ако смо њоме незадовољни, сами можемо и да отерамо на изборима, а странце не можемо. Што, наравно, ни у ком случају не значи да РТВ, или било који други медиј у државном или приватном власништву, свој посао не треба да ради што поштеније и што истинитије. Али слутимо да у овом случају судбина поштеног извештавања и није оно што је изазвало забринутост Дуње Мијатовић и осталих заштитника медија који се описују као слободни само ако су слободни од било чијег утицаја осим америчког.

 

ПРЕВЕНТИВНИ УДАРАЦ Посматрана из овог угла, Вучићева одлука да смени досадашње уредништво РТВ-а – њему приписујемо ту одлуку иако се директан доказ за то заправо није појавио у јавности – ова дакле одлука може се схватити и као важан, све и ако је на први поглед неприметан, корак у ресуверенизацији Србије. Јер је, понављамо, боље да медијски утицај, ако већ мора да га буде јер нажалост не живимо у идеалном свету, буде утицај наше него нечије туђе владе.

А важна је, јер је реч о Војводини, и подршка коју је смени у РТВ-у упутио лидер Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор. Политичари, рекао је у понедељак, треба да се суздрже од коментарисања догађања у РТВ-у, јер „постоје надлежни органи који треба да повлаче одређене потезе у смислу решавања унутрашњих проблема и уређивања те медијске куће“. Сад, имајући у виду ове Пасторове речи, и његову блискост с мађарским премијером Виктором Орбаном, и нашу прошлонедељну анализу по којој Американци – у лику Џорџа Сороша – од Скопља до Бањалуке, а преко Београда и Будимпеште, припремају велико чишћење Балкана од руског утицаја, сасвим је интересантно што је ова среда донела вест да је Јанош Лазар, шеф Орбановог кабинета што ће рећи особа од његовог највишег поверења, рекао како „извештаји тајних служби показују да Џорџ Сорош манипулише јавним мњењем у Мађарској“ и да ће „вероватно ускоро предузети акцију“ против владе Виктора Орбана, „кога сматра једним од својих најопаснијих политичких непријатеља у Европи“. Никола Груевски у Македонији, Милорад Додик у Републици Српској, Виктор Орбан у Мађарској. Не преда ли се потпуно, као што рекосмо и прошле седмице, на том ће се списку, ако на њему већ и није, наћи и Александар Вучић. Потез који је повукао у војвођанској телевизији није предаја већ превентивни ударац. Да ли је на ову борбу, предстојећу, Вучић мислио када је овог уторка рекао да је „близу борбеној влади… Требају ми борбени људи“?

 

Један коментар

  1. РАДОСЛАВ

    ШТА ЈЕ ЗАБРИНУЛО ДУЊУ??? Па једноставно губи послушнике на тој ТВ телевизији. Српско Војводство било је увек српско и тако мора да буде. АУСТРО-УГАРСКА није могла дага УГУШИ и комунисти су пропали са својом политиком распарчавања Срба. Време је да и Срби схвате своју ЗАБЛУДУ око Југословенства јер сви други народи створише хомогене националне државе. Време ради за нас Србе са Русима да створимо чршће ВЕЗЕ-САВЕЗЕ.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *