УПОЗОРЕЊЕ НЕМАЧКОГ ГЕНЕРАЛА ИЛИ КАКО ТУРСКА УВЛАЧИ НАТО У СИРИЈСКИ РАТ

КРИСТИНА ЛИН

Чланак који би могао да покаже један од могућих циљева терористичког напада ISIS у Паризу
Деветог новембра у интевјуу Кристијани Аманпур са телевизије CNN турски премијер Ахмет Давутоглу изјавио је да би могла да буде покренута копнена офанзива у Сирији са циљем да се успостави тампон-зона, али да Турска не жели самостално да учествује у томе.

„Копнена офанзива је нешто што морамо заједнички да размотримо… Постоји потреба за интегрисаном стратегијом, која би укључивала ваздушну кампању и копнене трупе“. Давутоглу је додао да Турска не може сама да изнесе ту операцију. [1]

Извори из турске потврђују да таква операција није изгледна без одобрења Савета безбедности УН или НАТО. Интересантно је да је пре готово тачно годину дана, 8. октобра 2014, бивши немачки начелник генералштаба и председавајући војног комитета НАТО генерал Харалд Кујат (на фотографији испод) критиковао Турску због покушаја да због сопствених себичних интереса увуче НАТО у сиријски рат. [2]

У интервјуу за Ен Вил, који је пренела телевизија ARD, Генерал Кујат је, користећи готово исте речи као Давутоглу на CNN, поручио: „Видите, Турска жели да испровоцира активирање петог члана НАТО уговора. Због тога настављају да понављају да то не могу да учине сами, већ да морају и други да учествују“.

Говорећи о ондашњем масакру који је ISIS починила над Курдима у Кобанеу, генерал Кујат је настављио отворено: „Турска суштински жели да увуче НАТО јер је њен стварни циљ да неутралише Асада… Акције ISIS и оно што се догађа са Курдима ту је споредно… Мора бити јасно речено да савезник који се тако понаша не заслужује заштиту Алијансе, савезник који не интервенише како би спречио тако трагична дешавања не заслужује да буде заштићен“.

Бивши НАТО генерал препоручује уклањање ракетних батерија „патриот“ (ПВО системи НАТО; прим. прев.) из Турске „како би се послао сигнал, што се и догодило у августу 2015“. [3]

Осврћући се на ракетне системе „патриот“, немачки новинар у Франкфуртер рундшау наводи: „Политички гледаммо, мисија је била бесмислена. Турска влада брине само о сопственим, а не о интересима Алијансе. [4]

На питање да ли Турска може да призове клаузулу о заједничкој одбрани уколико распореди војску на сиријску територију како би успоставила тампон-зону, генерал Кујат каже: „Уколико би турске трупе кренуле да спроводе операције у Сирији без дозволе сиријских власти и без мандата УН, па онда биле нападнуте, то никако не би било довољно да се активира члан 5“ (који се односи на колективну одбрану НАТО чланица, ао је нападнута једна, нападнуте су све; прим. прев.) [5]

Дакле, у одсуству члана 5 НАТО уговора, поставља се питање да ли је Турска способна да обезбеди мандат Савета безбедности УН за успостављање тампон/беспилотне зоне, сличне оној у Либији? То ће зависити од тога да ли ће тампон-зона заиста бити коришћена у хуманитарне сврхе.

АЛЕПО КАО ТУРСКА 82. ПРОВИНЦИЈА?
На практичном нивоу идеја о тампон-зони у сиријском региону Алепо потпуно је илузорна. По дефиницији, сигурносне зоне одржавају неутралност у војним конфликтима, али распоређивање група наоружане опозиције у тој зони ће је претворити у примарну мету.

Штавише, тврдње да су 10. августа турске војне снаге ушле у део Сирије који је планиран за безбедну зону, заједно са бригдом Султан Мурат, која је састављена од Турака, представља забрињавајућу слику кад се она повеже са чињеницом да су турски провладини медији Алепо већ прогласили турском 82. провинцијом. [6]

Петог августа турски лист Таквим објавио је мапу тампон-зоне, која укључује Алепо, Идлиб и север Латакије у део којим би управљала Турска као својом евентуалном провинцијом. [7]

Судећи према листу Hurriyet Daily, Ергодан опет користи туркменску карту, посебно кад су националистички сентименти у порасту, па би „сваки напад на туркменску браћу у тампон-зони могао лако да се претвори у војни сукоб и увуче Турску у рат“. [8]

Било како било, чланак се завршава речима: „Да ли заиста желимо да ратујемо за 82. турску провинцију?“

То је озбиљан проблем за разматрање не само за народ у Турској већ и за САД и коалиционе снаге које разматрају креирање сиријске тампон-зоне. Да ли желе да ризикују животе својих војника који би се борили за остварење Ердоганових неоотоманских амбиција о стварању провинције? Осим тога, да ли желе да буду саучесници у креирању безбедне луке у северозападној Сирији за Ердоганову освајачку армију, која се састоји од милитантних група из Централне Азије, Кине и Русије?

СИГУРНА ЛУКА ЗА ЕВРОАЗИЈСКЕ МИЛИТАНТЕ?
Судећи према шефу Сиријске опсерваторије за људска права Рами Абдулу Рахману, најмање 2.000 бораца из Чеченије, Дагестана и других кавкаских република боре се у Ал Нусри, и „концентрисани су у провинцијама Идлиба, Алепа и Латакије“, местима у којима Ердоган позива на стварање тампон-зоне. [9]

Стручњаци за тероризам такође откривају да се кинеска Туркменска исламкса партија, затим узбечки Имами Бушари Жамат и Катибат Тавхид вал Џихад налазе у Идлибу. У Алепу маја 2015. године USAID у извештају наводи централноазијске борце у Сирији, мислећи на три узбечке оружане групе повезане са Ал Нусром под називом Алепски Узбеци. Реч је о бригади Имама ал Бухорија, Узбечкој бригади Џебат Ал Нусре и Сејфулах Шишани Жамат. [10] За сада, разни обавештајни извори процењују да је на сиријским ратишту око 5.000 Узбека, 2.000 Чечена и више од 1.000 кинеских милитаната. [11]

Сиријска армија се, уместо централноазијских држава, затим Кине и Русије – које су чланице Шангајске организације за сарадњу (ШОС) – бори против ових милитаната. Међутим, Саудијска Арабија и Катар сада слабе владине снаге у СИрији снадбевајући милитанте антитенковским TOW ракетним бацачима.

Зато је мало вероватно да ће резолуција Саавета безбедности УН која би омогућила стварање тампон-зоне добити подршку Кине и Русије, јер би пружила базу милитантима пореклом из њихових земаља за нападе на земље из којих долазе

Без подршке НАТО и Савета безбедности Турска би остала једина која би радила директно против интереса ових евроазијских држава, лишавајући њихове милитанте раја који данас имају у Сирији. Свака ескалација конфликта само би приморала ове евроазијске земље да подрже копнене снаге, које им помажу да се боре против милитаната који долазе из њихових земаља. То значи да би повећале подршку и сиријским Курдима и Сиријској армији.

Турска – која још увек има статус земље посматрача унутар ШОС – требало би да настоји да ресетује односе са овим земљама и да ради и са другим светским силама на деескалацији конфликта и повратку регионалне стабилности. Други састанак у Бечу и Г-20 могу бити добра места за покретање тог дијалога.

_________
Упутнице:

[1] Ugur Ergan, Turkey: Syria land operation possible but not alone, Hurriyet Daily, 11 November 2015.
http://www.hurriyetdailynews.com/turkey-syria-land-operation-possible-but-not-alone.aspx?pageID=238&nID=91001&NewsCatID=352

[2] Former NATO official: Turkey wants to drag NATO into Syria

[3] Metin Gurcan, US plays politics with Patriot missile removal, Al Monitor, 20. аugust 2015.
http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/08/turkey-germany-patriots-controversial-arrival-controversial.html#

[4] http://www.dw.com/tr/patriotlar-siyasi-bir-semboldü/a-18652882

[5] Sven Pohle, How NATO’s Article 5 could work in the case of Turkey, Deutsche Welle, 9. оctober 2014,
http://www.dw.com/en/how-natos-article-5-could-work-in-the-case-of-turkey/a-17983762

[6] Selin Nasi, Conquering Aleppo?, Hurriyet Daily, 18. аugust 2015.
http://www.hurriyetdailynews.com/conqueringaleppo.aspx?pageID=238&nID=87106&NewsCatID=396

[7] http://www.sabah.com.tr/gundem/2015/08/05/yeni-sehir
http://www.takvim.com.tr/guncel/2015/08/05/yeni-sehir

[8] http://www.hurriyetdailynews.com/conqueringaleppo.aspx?pageID=238&nID=87106&NewsCatID=396

[9] In Syria, Russia is chasing Chechens once again, The National, 7. оctober 2015.
http://www.thenational.ae/world/europe/in-syria-russia-is-chasing-chechens-once-again

[10] Jacob Zenn, Al Qaeda-aligned central Asian militants separate from Islamic State-aligned IMU in Afghanistan, Terrorism Monitor, Volume 13, Issue 11, 29. мarch 2015.
http://www.jamestown.org/programs/tm/single/?tx_ttnews%5Btt_news%5D=43968&cHash=618bae17a86c2d23c30b7e219c3c731c#.VkT9aYSaLlI ;
Noah Tucker, Central Asian Involvement in the Conflict in Syria and Iraq: Drivers and Responses, US Agency for International Development, 4. мay 2015.
https://www.usaid.gov/sites/default/files/documents/1866/CVE_CentralAsiansSyriaIraq.pdf Chinese al Qaeda group TIP fighting in Syria
https://news.siteintelgroup.com/tag/31.html;
Chinese jihadists equipped with advanced anti-tank missiles that will be a concern for China
https://news.siteintelgroup.com/Jihadist-News/turkistan-islamic-party-photo-report-shows-clashes-with-regime-forces-in-homs.html

[11] http://www.jamestown.org/single/?tx_ttnews%5Btt_news%5D=44409&tx_ttnews%5BbackPid%5D=7#.VkUVK4SaLlI;
http://www.hurriyetdailynews.com/isil-child-training-camp-discovered-in-istanbul-report-.aspx?pageID=238&nID=90052&NewsCatID=341

Др Кристина Лин је сарадник у Центру за трансатлантске односе на Универзитету Џонс Хопкинс. Аутор је књиге „Нови пут свиле: Енергетска стратегија Кине на Великом Блиском истоку (Вашингтон, Институт за блискоисточну политику). Бивши је директор одсека за политику према Кини при Америчком министарству одбране

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
Asia Times

http://www.standard.rs