Почетна / Друштво / Србија између Истока и Запада

Србија између Истока и Запада

Фото Танјуг

„Печат“ објављује изводе из говора премијера Србије Александра Вучића на Правном факултету у Београду, 2. октобра 2015, у коме је образложио основне правце своје политике и даљег пута Србије. Како је реч о тренутно најмоћнијем пoлитичару у Србији, његове речи – слагали се с њима или не – вреди прочитати пажљиво

Када говоримо о позицији Србије у свету, о нашим навикама, о нашим перспективама, о нашим изгледима у будућности и о свему ономе што је наслеђено, и посебно када говоримо о Истоку и Западу и нашим изборима, пошао сам од нечег, што ће на другачији начин то да одслика и можда из неког занимљивијег угла. Можда вам се учини и да није сасвим тачно, али сам спреман за ту дискусију.

 

РУБЉОВ И ЂОТО

Када бих питао било кога од вас – да ли више цените, или вам се више допада Рубљов или Ђото? Обојица су радили и сликали у XIV веку. Невелика је разлика у годинама.

Чини ми се да би већина нас рекла, и ја међу вама, рекао бих – Рубљов. Он је Достојевски у иконописању и сликарству. Његова дубина је непревазиђена.

Али на то следи ново питање – а шта следи, и ко долази после Рубљова? Имамо Рубљова, па никог више. А после Ђота имате Донатела, Микеланђела, Тицијана, Рафаела, Леонарда, читаву ренесансу.

Зашто сам ово рекао? Зато што ми Срби, ми овде у Србији и даље немамо нешто што је западни, католички, а касније ћу доћи и до западнопротестантског света, успео да усвоји и да стекне много пре него што смо ми, то нешто, у било каквим обрисима, пре свега у XIX веку, добили под Милошем, Михаилом и Миланом, да би се, после, против тога жестоко борили и томе супротстављали.

И ми смо у време Немањића имали изванредну прилику. У то време нам се пружила шанса да направимо тај корак напред, што се види и у фрескама. Рецимо, када су нам стварали Белог анђела у Милешеви, сликали су га сликари из Никеје, Солуна, византијски, али које је прожимао ренесансни дух. Погледајте са колико више оптимизма, са колико више наде, са колико више тежње ка бољем зрачи та фреска у односу на све друге наше фреске.

Од 1400. године и периода деспота Стефана Лазаревића, па све до XIX века, све до коџе Милоша, ми то немамо. Као да имамо једну, немалу рупу не само у уметности већ у читавој историји.

Неки други су за то време успевали да другачијим приступом покажу какав живот желе и какав живот може да буде. Ако погледате све њихове слике, сва њихова платна, сва њихова дела, да ли стварно мислите да су модели за Богородицу онако лепо изгледали, или да је беба, модел за Христа, онако лепо изгледала? Да ли мислите да су људи, жене, деца, по којима су стварани они лепи, једри, мишићави ликови на ренесансним сликама и скулптурама, баш тако изгледали у време најтежих болести, од куге до свега другог, које су харале Европом?

Не. Они су правили слику света којем теже, слику света који желе, слику света за којим чезну. То се додатно мења и на рационалније основе поставља после Мартина Лутера и реформаторске реформе. Онда имате холандске и све друге сликаре који се враћају много више ка реалности и озбиљности и траже само неупоредиво већи рад. Али оно основно за ренесансу, коју је покренуо Ђото и из које је изашло све остало, јесте та вера, убеђење да је бољи свет могућ. И да је могуће створити свет у којем ћемо и ми сами достићи идеал. Да ћемо бити здрави, успешни, лепи.

Ми тај период, у историји, до деветнаестог века нисмо имали.

Имали смо Турке, ропство и веровали смо да је бољи живот, бољи свет, могућ само после смрти. Одатле и то чувено царство небеско, мит који многи и данас призивају.

А ја верујем у рад и у живот.

 

ЕВРОПСКА УНИЈА

И, зато, када данас говорите о томе, јесте ли за Европу или против ње, за мене је бесмислено када се то своди само на, такође бесмислено, политичко питање – јесте ли за Европску унију, овакву каква је, или нисте.

За мене, управо због те вере у живот и рад, ово питање је много комплексније и много компликованије, и оно гласи – а шта је то што ми заиста желимо? Шта је то што ми заиста хоћемо?

Данас се изненаде у Европи када одем на састанак и они очекују да ћу да кукам и да тражим паре за мигранте, да тражим паре за нашу економију. Углавном смо то попуњавали, све рупе, тиме што смо мољакали и тражили да нам неко нешто да.

Изненаде се зато што им никада не тражим ништа. Оно што од њих тражимо, то је оно што су они умели да освоје и узму. То је знање, то је памет и да ми то применимо код нас и да ми себе почнемо да мењамо.

Да немамо само јединствене појединце, да немамо једног Рубљова, онда морате да чекате до велике Петрове реформе да би вам изашло 30 најбољих писаца и песника на свету и да после тога од друге половине XX века опет кубурите или у крајњој линији не можете то да поредите са периодом краја XIX и почетка XX века.

Оно што желимо и оно што је за нас важно, а што у нашој земљи као вредност, као посебна вредност није истицано ни у време када су Турци до Дунава дошли – то је марљивост. То је рад, вера у себе и у своје могућности, то је стварање нове вредности. Нажалост, свака прича о тој новој вредности, о раду који је ствара, код нас се своди на то да ћеш, на крају, морати да платиш порез, и ту настане проблем. Овде се одувек све сводило на то да порез мораш некако да избегнеш. А што тиме себе ускраћујеш за све оно што тај порез доноси, никога није занимало. Па и када је Милош уводио порезе било је – а што смо се ми, војводо, борили за промене када и данас морамо да плаћамо порез?

Дакле, ствар је у томе да код нас марљивост нажалост никада није била довољно цењена врлина. На Западу, посебно протестантском делу Запада, веома је цењена. То је оно што са Запада морамо да узмемо.

 

ИСТОЧНО ПИТАЊЕ

Са Истока морамо да сачувамо ту врсту ширине и ту врсту слободе, ту душу, коју Запад, како је то код нас погрешно представљено, својим правилима и процедурама није дозвољавао. Зато морамо да научимо да та правила и процедуре – ма колико биле досадне, ма колико многи били против њих – чине ваш живот предвидивим, чине вам могућности економског напретка предвидивим и зато су и у свим сферама и те како важни.

А ширина и слобода? Оне су, пре свега, таленат. Таленат, захваљујући којем смо ми у стању да у спорту и у култури имамо најбоље могуће представнике данас, много боље него што имају западне земље са истим бројем становника и истом величином територије. Али с друге стране, зато што немамо те процедуре и та правила, заостајемо у ономе што је најважније, и због тога што немамо ту врсту, рекао бих, посвећеног рада или изражене марљивости као наглашену вредност у друштву, заостајемо у ономе што је најважније, а то је економски развој. Када томе додате технолошки напредак …

Ми смо као земља свој однос, и поштовања и очувања наших традиционално добрих односа са Истоком, показали кроз различита поља, кроз различите видове, до тога да Николај Романов има највиши споменик баш у Србији, овде у Београду. Нигде другде он у свету није тако монументалан. Нема га у Русији онако како изгледа овде у Београду. Показали смо шта мислимо о ономе који нам је помагао и који је макар формално, и због Србије, ушао у Први светски рат.

Показали смо свој однос према Русији по томе што смо једина Влада у Европи која није увела санкције Руској Федерацији. Мислите ли да није било, или да нема притисака, и колико трају од почетка украјинске кризе. Шта год ко мислио, колико год ко мислио лоше о било чему, то је чињеница.

Али, с друге стране, мислим да Србија треба и мора да учи много тога од Запада и да Србија мора да тежи великом раду, мора да тежи бољитку и напретку и мора да тежи прихватању савремених технологија и свега онога што су они, који су испред нас, већ савладали. То је, мислим, за нас од великог значаја. Баш зато данас, када то није популарно, говорим да би требало да идемо у Европску унију, говорим управо због тога што имамо много тога да научимо како бисмо све ове стотине година, изгубљене у свим овим рупама о којима сам говорио, могли да надокнадимо. Да бисмо могли да направимо систем, а да бисмо онда овој природној предности, претешко је рећи – природној предности, али тој врсти талента који имамо, омогућили на посебан начин да дође до изражаја.

Мислим да је то најбољи могући приступ. Не заборавите једну ствар, када Србију поставите и када решите основне проблеме с јавним финансијама, када кренете у раст, ма колико дуго тај раст, велики раст, морате да чекате, али сте свеједно изашли из рецесије, онда можете своју земљу да поставите на чврсте ноге и можете да водите озбиљну политику.

СРПСКЕ ПОБЕДЕ

Не заборавите ове године на само две ствари, на које ћу да вам укажем у којима је Србија недвосмислено победила. Једна ствар вам је била покушај притиска да се донесе резолуција у којој бисмо били изједначени, једини у свету, са Хутима, и једини проглашени за геноцидни народ. Захваљујући акцији наше државе, то се није догодило. Смели смо да се испрсимо, смели смо да се боримо и успели смо да се изборимо и никаквих санкција због нашег отвореног супротстављања таквом гесту нисмо имали, никаквих проблема.

Недавно је чланица Европске уније, без икаквог разлога, увела једнострано санкције против Републике Србије, забранила, повела економску агресију. То ћете учити на Правном факултету, директно економску агресију, мислим да је то најбоља дефиниција онога што је једна земља урадила против нас. Ми смо их, као по књизи, упозорили, 48 сати чекали, увели контрамере, у року од 36 сати је све било решено. Да то нисмо урадили, иако су нас многи критиковали, чак и неки чланови владе, чак и добар део јавности, још месецима се не бисмо изборили с проласком наших камиона на територију Европске уније кроз ту земљу чланицу Европске уније.

Чуо сам то и од професора Поповића, ја то не знам, он то сигурно зна боље од мене, да је то први пример да је Европска комисија стала на страну земље која није чланица у судару са земљом чланицом. Ово сам вам све рекао зато што сам некада, када сам био млад као и ви, размишљао и мислио да огромном енергијом и жестоком борбом, а с мање мудрости, можемо све да сломимо и можемо све да победимо.

У међувремену, за ових 25 година, колико сам оматорио, научио сам једну важну ствар, а то је да о држави морате да бринете, да државу морате да чувате, да морате да доносите веома тешке одлуке, да три пута увек размислите пре него што нешто пресечете, али да морате да се руководите и доносите закључке на мудар, а не увек на храбар начин. Могли смо ми и другачије, и лошије, и храбрије да реагујемо на нечије мере, али плашим се да бисмо само имали проблеме. Наши камиони, наша економија данас нема проблема.

Вама првима могу да дам, као ексклузивну информацију, да је за септембар било предвиђено да ће дефицит износити 24 милијарде динара, а дефицит је 3,5 милијарде у том месецу. Више него шест пута мањи од онога што је ММФ предвидео и дозволио као добар дефицит. Полако али сигурно Србија излази из кризе, полако али сигурно Србија излази из рецесије. То ће нам омогућити да идемо и чврсто и јасно ка Европској унији, али ће нам такође омогућити да чврсто и недвосмислено чувамо своје традиционално добре односе и с Русијом, али и с Кином, Индијом и свим осталим земљама.

И сви они, драги пријатељи, који су говорили да је то немогуће, и да ће бити под притиском једним, другим или трећим, и да ће морати да се ради другачије, на крају крајева показало се да нису били у праву.

10 коментара

  1. А. Вучићу, свакако, једно не може да се замери, а то је – марљивост ?!
    Али, као што и врлинску ревност квари – недостатак разума или још више, недостатак љубави,- како према Богу, тако и према ближњима, то и његова `хипер-активна` настојања показују недостатке, који могу, ако се не исправе, да воде у – погубност, без обзира на, чак и најбоље намере ?!
    Ту га `денунцира` његов `кредо` : “ вера у живот и рад;.. ВЕРА У СЕБЕ и у своје могућности…и тсл. „… Јер, све што је вредно у српској историји, поуздало се на Бога као помоћника и заштитника, а не на људе ? То не исључује рад и трудољубље, напротив, али без јасне духовне вертикале, свака `грађевина` се накриви и – сруши… Почев од куле вавилонске, па до ЕУ, која сличну пометњу трпи, а није јој јасно, – у чему је `грешка`, када је све `савршено` испланирано и уређено ? А грешка је у – расуђивању, које безбожни у свом безумљу, све више губе, упадајући у зачарани круг својих умишљених `савршених вредности` …. Техника `атомска` и ИТ, а памет – старовековна ?! / Па су `махери` и рачунаре научили да – лажу ?!/ Жалосно, али ништа ново под сунцем…
    Усвајање знања других може бити веома корисно. Али, пошто су се знања толико умножила, – набујала попут прашуме, заиста је потребан најбољи Водич, да се она процене, јесу ли добра или – лоша ?! Једно су, техничко – технолошка знања, ради народног напретка, а нешто сасвим друго разни `социјални инженеринзи` и сл., засновани, на дискутабилним истраживањима… ?! Узгред, за разлику од `соц-инжењеринга`, који се тако обилато нуди; свет капитала не показује такву `филантропију` и у даривању најнових технологија; њему требају – потрошачи а не – `партнери`… ?!
    Спомињући Лутера, А. Вучић само доказује, колико му је протестантизам – стран.. Сам Лутер, није намеравао да ствара нову цркву, а када је протестантизам довео до разорног сељачког устанка / г. 1523.-ту су у Европи сматрали за годину – `смака света` ?!/, осуо је и `дрвље и камење` на ову врсту `протеста` и `реформи` ?! А какав је има однос према надирућим османлијама – посебна је прича ?!
    А ваљано и темељно истраживање свих немачких `социјалних` лудости, од 16. века па до сада, `табу` је тема, чак и за њихове `штифтунге`, који располажу већим новцем него буџет Србије ? Жалосно, ал` „доктор“, никако да сам себи постави дијагнозу и – почне да се лечи…?
    “ Проклет је сваки ко се поузда у човека“, – и у његов разум и творевине, без обзира колико да су цењене и хваљене.. То је старозаветна порука, која се доказивала, безброј пута кроз историју.. / У томе је и трагедија краља Александра Карађорђевића.. ?! / Као и благослов оних, који се у Бога поуздају…
    А то је `бољка` и ЕУ, и Запада, уопште, који- јесте да је остварио материјална богатства за којима је тежио, али је од превеликог гледања у `земљу` и властити стомак – доспео у стање – `хроничне погрбљености`, попут животиња, неспособног за поглед у више реалности, које је прогласио – `ирационалним`…
    Велика је, огромна одговорност владара, јер ако `глава` оболи (и од лошег расуђивања), и народ од тога постепено, оболева и – страда… ?
    А прелест, која западу није знана, гордоумне највише – `воли`.. ?!
    …. Узгред, добар познавалац администрације, лако може да постави неке `дијагнозе`; ако управа дангуби, све `чекајући на шефа` – то је, лоша управа; због – `главе`… ?!
    Упркос свему, а видевши да и после лоших – још лошији могу да дођу на власт / па док се и ти `при-уче` ../ желимо свакој власти да добро управља народом, најбоље мудрошћу, која је од Бога, а не од човека…




    0



    0
  2. Ono što se mora priznati premijeru, to je da je veliki manipulator ali na filozofskom području je veoma slab i neubedljiv.




    0



    0
  3. Ubijdjen sam da se Vucic silno trudio da ostavi utisak silno mudre i pametne osobe. Vjerovatno je stoga stvar maksimalno zakomplicirao. Okrece se zapadu da bismo naucili od njih, da budemo marljivi , dobri i pozrtvovani radnici !!! Pa kakvi su Srbi radnici, kada rade pod uvjetima, da su placeni reciprocno rezultatima rada, bez obzira gdje u svjetu radili? Govorim o svim nivoima, od manualnog radnika, tehnicara, inzinjera, znanstvenog radnika, ………..
    Na Vucicu je da stvori uvjete, a marljivih, sposobnih, kreativnih ….nece nedostajati. Za to nam ne treba “ zapad “ !!!
    Kada on sebi navodno postavlja pitanje, sa kime i kuda, Europska Unija ili Rusija ???
    Bit ce da nas on smatra kolektivno bedastima, jer ulazi u seriju kontradiktornosti!!!
    Njegov izbor je Europska Unija, a bilo bi lijepo da priupita NAROD kuda bi….
    Kakav je odnos te iste E U prema Srbiji? Da li su Srbiju bombardovali „marsovci “ ili…..??
    Tko mu je oteo Kosmet, Rusija ili bezalternativna E U . Znacili njemu ista Kosmet???
    Da li je uopste moguca modificirana “ Tadiceva fantazija “ i Rusija i E U .
    Moze li Srbija u E U drugacije, osim na koljenima , puzuci???
    Postoji li jos igdje idiot koji misli da Srbija moze uci u E U da ne prizna “ drzavu Kosovo“??
    Tko je on da poklanja Kosmet Srpskim neprijateljima.
    Nije li on pravnik, i da li kao pravnik zna sta znaci U S T A V , za bilo koju drzavu. Da li se postuje U S T A V od kada je on premijer……………
    ………pametnome dovoljno……….




    0



    0
  4. Citam ovo i ne mogu da verujem kako je jedan pravnik iskasapio istoriju umetnosti zarad toga da bi dokazao da je nasa planeta kocka. Pa ona je kocka samo u ocima onoga ko zeli da je definise kockom inace u stvarnosti rec je o geoidu. Rubljov vs. Ticijan postoji samo u njegovoj glavi inace u stvarnosti taj sukob ne postoji. Romanski, katolicki, umetnici u vreme renesanse ( kao i pre invizicije ) su poceli da koriste centralnu perspektivu u kojoj je covek izgubio svoje centralno mesto. Dragi premijer nema pojma kada pise o tome kao o revoluciji i oslobadjanju coveka na zapadu i lepoti kojoj tezi. Upravo obratno on je zarobljen i smesten u zlatni presek, poput zlatnog kaveza. Nasuprot tome u istocnom ikonopisanju i fresko slikarstvu, ortogonalnim nacinom prikazivanja prostora, covek je centar zbivanja, sam centar univerzuma, smesten je u samo njegovo jezgro gde je postao i integralan element univerzuma i to kao posledica stvaranja sveta a ne kao posledica evolucije. Ako vec zeli da govori o protestantima ili kako ih on zove reformatorima ( s kojima mi nemamo niceg zajednickog ) onda je trebalo da se prethodno informise da kod njih nema crkvenog slikarstava, cak je zabranjeno unositi likovna oblicja u njihove bogomolje. Zasto, zato sto je u jednoj besmislenoj prici o idolopoklonstvu kao losem za Hriscanstvo stvoren jedan bezlican svet, bez svetlosti, boje i mirisa. U njemu nema svetla, nema boje, nema oblika, nema zivota. Ako je to taj svet kome tezi premijer bilo je daleko jednostavnije da je kupio par avionskih karata za sebe i svoju porodicu i otputovao u taj obezlicen svet u kome vlada duhovna tama. Zanima me ko je njemu zapravo dao taj mandat da sa sobom vuce citavu Srbiju, Srbiju koja voli svoju ikonografiju, koja voli svoju rakiju, svoje sljive, svoj kajmak, svoje svinje… govoriti o disciplini je cinicno, traziti je samo na zapadu je licemerno. Kada je u pitanju rad i disciplina na istoku je ima daleko vise. Necete je naci nigde vise no u Japanu, Koreji, Kini pa i samoj Rusiji. Misli li premijer da bi Rusija opstala u ovim granicama da je tamo carovala lenjost ? Vara se grdno svako onaj koji tako misli. Zato ako vec hocemo da usvojimo nove modele rada i discipline daleko je logicnije da to potrazimo na istoku u Rusiji, koja je po svemu nama daleko bliza od recimo preotestanske Holandije. Vara se premijer ako on zamislja da je Srbija izbegla etiketu genocidne nacije zahvaljujuci njegovoj i Dacicevoj diplomatiji. Svi znamo kako je taj beleg izbegnut. Izbegnut je zahvaljujuci bratskoj Rusiji, koja je uvek kao brizna sestra koja uvek priskoci kada uoci da smo se zapetljali. Zato, Bogu hvala, pamet u glavu i ne daj Boze da mi treba s Rusijom i da pomislimo da razgovaramo s pozicija sankcija jer bi nam tu bio pocetak potpunog kraha na ovoj planeti. Mi zamisljamo da taj zapad nama zeli dobro. Sve cinjenice ukazuju na suprotno. Zivo me zanima da nam premijer objasni zasto zamislja da bi smo za tom EU trpezom dobili mesto u prvom redu. Oni tamo nas ne zele, da nas zele ne bi nas ovoliko maltretirali decenijama i ponizavali. Treba biti potuno slep i ne videti cinjenice kojih ima i previse.




    0



    0
  5. Nož u leđa iz EU
    Bojana Jelovac | 10. 10. 2015. – 07:57h |
    Dijalog u Briselu ubuduće ne vode Beograd i Priština već Srbija i Kosovo – glasi jedan od najspornijih zahteva Evropske unije.

    Evo ovaj gornji tekst opisuje svu njegovu pamet i mudrost i njegovo drzavnistvo. Njegova vlada pod hitno da podnese ostavku ili da bude smenjena i da im se krivicno sudi za subvezivnu aktivnost, rusenje Ustavnog poretka Republike Srbije. Nastavi li gospodin s ovim njegovim mudrovanjem uskoro cemo biti gori i od Kurda. Jer Srbija nema alternativu.




    0



    0
  6. Zahtevi Brisela

    •Dijalog u Briselu više ne vode Beograd i Priština već Srbija i Kosovo
    •Srbija da preda “Gazivode” Prištini i skloni svoju upravu
    Napušta se statusna neutralnost u više pogleda (npr. ukidaju se administrativni prelazi i uspostavljaju se granični sa obeležjima, zastavama i rampama)
    •Prestanak finansiranja i podrške srpskih struktura, odnosno privremenih organa i opštinskih službenika u ukupno 29 opština u srpskom sistemu na KiM od strane Beograda




    0



    0
  7. На крају остаје само са „штитом или на штиту“
    Западна дипломатија хоће свој данак у крви и благу (Косово и Метохију и Србију).
    Спас и живот је на истоку,запад је понор пакла, лепо нам је објаснио
    енглез, немуштим језиком. Не замајавајмо се „бљештавим светлима запада“
    Робовласници су били, робовласничке навике негују. Са истока сунце греје, светло живота је само тамо, и у топлом крилу мајчице Русије!
    —–милан




    0



    0
  8. Где није благословено, ту је – проклето… А тако бива у земљи, где они на власти раде или допуштају ствари које су Богу мрске…




    0



    0
  9. Zivimo u Sj. Americi. Cim smo dosli, shvatili smo da cemo morati da radimo kao konji da bismo prezivjeli. Nije bilo pomoci ni sa cije strane, za kiriju moras da imas, hljeb moras da kupis, niko ti nista ne da. A kako smo bili izbjegli i pogorjeli u bivsoj BiH, nismo imali nista ni da prodamo.

    Strasno je bilo. Mi o tome i ne zelimo da pricamo kad odemo u posjetu Srbiji i rodjacima. A njih to i ne interesuje. Kazu – lako je tebi. ja cutim. Ne pitaju me sta radim, ja ne namecem pricu. Ne valja im ni ova vlast. Ni jedna im vlast nije valjala. Ni Sloba, ni Kostunica…. niko nije valjao. Kazu da je ovo sada najgore – ikad. Ja pitam samo ima li sanse da ce student da diplomira, posto studira od 1996. Kazu, jos samo jedan ispit. Zna student sve o politickoj situaciji. Kaze da ce kad diplomira da radi na pijaci. Ja naivno pitam, sto sada ne radi na pijaci i zaradi koji dinar.

    Moji rodjaci moraju da ljetuju. Zive od penzija svojih ostarjelih roditelja.Moji rodjaci nece da rade bilo sta. Znaju koji je dan u sedmici po TV programu. Sat nikad ne navijaju da im zvoni. Nemaju para za zubara. Puse po dvije paklice cigareta dnevno. Idu u crkvu i poste redovno. Muza i mene nazivaju pravoslavnim turistima. Znam, idemo u crkvu samo da zapalimo svijece i damo priloge.

    Nemojte pogresno da shvatite, radili bi moji rodjaci, ali mora neko da im nadje posao. Znam, lako je meni.




    0



    0
  10. To je čuvena misao Vladike Nikolaja koja se odnosi ,prije svega ,na duhovne vrijednosti i poimanje vjere i Boga !!Trpati Srbiju na jednu ili drugu stranu je, po mome mišljenju, velika glupost.Od svih umnih srba Vladika Nikolaj je najdublje poznavao Evropu,njenu kulturu, tradiciju,filozofiju,mane i obmane !!“Od Evrope se samo može uzeti nauka i zanati i ništa drugo“,današnje vrijeme pokazuje da je Vladika bio apsolutno u pravu.Vučko na nagovor Blera i ostalih suflera priča samo nebuloze,kao da misli tuđom glavom a ne svojom ,bez kritičkog osvrta na sadašnje stanje u EU,o propasti evropskih laži i iluzija o blagostanju i prosperitetu ,napretku i svijetloj budućnosti.EU se raspada pred očima čitavog svijeta,svako to vidi samo Vučić je slijep pa ne vidi!!Kakva evropska marljivost,Vučićeva pogotovo,to su najobičnije laži i obmane !!Iza marljivosti mora da stoji konkretan rezultat,djelo.Pitam se,šta je Vučić postigao svojom marljivošću ? Ništa !!Iz teksta jasno se vidi suludo nastojanje da se pod erudicijom,državničkom mudrošću,savješću ,hrabrošću za nepopularne i rizične postupke prikrije prava namjera -psihološki rat sa samog vrha države !!Sve je dobro u EU samo Srbi ne valjaju !!Kakva laž i obmana !!Kada je i gdje u ljudskoj istoriji takav čovjek mogao biti na čelu vlade ?!!Nigdje i nikada !!Ostavka pod hitno !!Od sramoćenja i blaćenja Srbije on pravi nekakve pobjede,sramota!!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *