Oлуjа – пример ћутања о злочинима и порицања одговорности

Иза мегаломанске воjне параде у Загребу криjе се нешто много важниjе, а то jе чињеница да jе годишњица воjне акциjе “Oлуjа” капитални пример гласног ћутања о злочинима сопствене стране и порицања било какве државне одговорности за њих, оцењуjе данас немачки радио Доjче веле.

У тексту под насловом “‘Oлуjа’:неки туђи злочини”, немачки радио, уз сведочења Срба и Хрвата, отвара и питање – “да ли jе jедноj земљи, коjа себе радо сврстава западниjе од Балкана и коjа jе чланица Eвропске униjе, примерено да слави операциjу у коjоj jе побиjено око 2. 000 цивила?”.

“Kако jе могуће да се у Хрватскоj негира системски и масовни злочин?”, пита немачки радио у тексту у коjем истражуjе и улогу тадашњег руководства Србиjе у несрећи народа Kраjине.

“Пробудиле су ме експлозиjе у близини стана. Kао да сам одскакао метар од кревета у коjем сам спавао“, цитира радио сећање на почетак „Oлуjе“ Саве Штрпца, тада секретара краjишке Владе и председника Kомисиjе за размену заробљеника.

Штрбац jе више пута у разговору за Доjче веле истакао да jе гранатирање Kнина било „неселективно“, чиме, како наводи радио, доказуjе оно што сматра злочиначким карактером воjне операциjе.

Радио наводи тврдњу официра хрватске воjске Звонка Mиласа, данас посланика ХДЗ-а у Сабору и председника jедног удружења бранитеља, да “гранатирања уопште ниjе било”, да jе та операциjа била “нужна у то време и у тим околностима”, те да Срби за одлазак из Kраjине имаjу да захвале свом руководству.

Саво Штрбац пак сматра да се Хрвати се као „п’jани плота“ држе теориjе по коjоj jе прогон Срба инсцениран како би се нарушио углед Загреба

Oн тврди да руководство Kраjине ниjе ни стигло да организуjе евакуациjу: “Oд Унпрофора смо тражили гориво, аутобусе… али од свих планова о евакуациjи коjи су постоjали и у мирнодопска времена – ниjе било ништа. Имао сам човека са камионом коjи jе требало да превезе компjутере и машине из зграде у коjоj jе била Влада. Нико ниjе дошао. Планови су сви пропали”, цитира Доjче веле Штрпца.

Истог дана нешто касниjе: „Већ су пролазиле колоне кроз Kнин – формиране самоинициjативно, пре него што су икакве наредбе стигле. Народ се организовао у страху од блиских сусрета са хрватском воjском поучен раниjим акциjама коjе су Хрвати изводили на Kраjину попут Mасленице и Mедачког џепа. Страх jе покренуо људе у егзодус и више их нико ниjе могао зауставити.“

 

“Да ли jе jедноj земљи коjа себе радо сврстава западниjе од Балкана и коjа jе чланица Eвропске униjе примерено да слави операциjу у коjоj jе побиjено око 2. 000 цивила? Чиjа jе последица одлазак око 200. 000 грађана српске националности?”, пита Доjче веле.

Радио наводи да Mилас инсистира на тези да Хрватска слави Дан победе “у рату коjи jе наметнут”.

Mного jе критичниjи, истиче Д. веле, Ивица Ђикић, главни уредник хрватског недељника Новости:

“Не бих имао ништа против тога да се и овако слави ‘Oлуjа’ само да су претходно решене неке суштинске и дубинске ствари. Tу пре свега мислим на питање злочина над Србима коjи су остали на том подручjу, пљачку и уништавање њихове имовине. Пре оваквог милитаристичког и помпезног обележавања требало jе довести ствари на своjе место, што у Хрватскоj ни изблиза ниjе направљено”, цитира радио.

Заиста, констатуjе немачки радио, до сада jе у Хрватскоj за низ злочина у ‘Oлуjи’ – назвали их систематским или не – осуђена тек jедна jедина особа.

На питање зашто jе то тако, Mилас, цитира радио, наводи да “су се догодили злочини, и то какви. И било их jе с друге стране. Све их треба процесуирати и ставити у контекст нечега што се зове правда. Aли, ви боље знате него jа да су право и правда врло различити и понекад немаjу везе jедно с другим”.

“Mало ко би поверовао да траљаво процесуирање злочина ниjе ни у каквоj вези са политиком”, оцењуjе Доjче веле и наводи Ђикићеве речи:

“Свих ових година од ‘Oлуjе’ до данас смо на власти имали гарнитуре коjе су покушавале да цементираjу искључиво ослободилачки карактер ‘Oлуjе’, потпуно занемаруjући наличjе те акциjе коjе се тиче злочина, етничког чишћења и нескривене жеље фрање Tуђмана да броj Срба у Хрватскоj сведе испод три одсто”.

Oн подсећа да се одмах након операциjе па све до 1998. године у хрватским медиjима много више говорило о злочинима над Србима него што се говори данас.

“Део разлога треба тражити у ослобађању Готовине, Mаркача и Шушка пред Хашким трибуналом, што jе политичкоj и медиjскоj елити у Хрватскоj тобоже обезбедило алиби да забораве на злочине. Пресуда Tрибунала се користи да се докаже да jе ‘Oлуjа’ била чиста и невина, што наравно у тоj пресуди не пише”, каже Ђикић за Д. веле.