Почетна / БРОЈ 367 / Мир с аромом рата

Мир с аромом рата

Пише Игор Јовановић
Замислите да просечном Европљанину приђе анкетар и упита га на коjeм континенту је могуће да побуњеници бомбардују зграду владе у престоници и окупирају карауле, док се политичари међусобно оптужују за корупцију и прислушкивање, а да се све то и даље не зове рат. Ретко ко би одговорио да је то у 21. веку могуће у Европи. Али, нажалост, тачан одговор је да се то све дешава у Македонији, државици од око два милиона становника

Македонска стварност је упозоравајућа за све. Као и у Косовској Митровици, само један камени мост дели Скопље на македонски и албански део, на две различите нације, културе, традиције, архитектуре. Злонамерни би рекли и на две различите државе, само што то још нико није званично објавио. Злонамерни би рекли и да је садашње стање у Македонији један од разлога зашто је у крвавим ратовима нестала снажна држава попут Југославије, а појавило се најмање шест или седам патуљастих творевина које саме за себе не могу бити ни војна, ни економска, ни било каква друга сила. Само државице и територије за које се не зна да ли их је лакше уздрмати економски или преко мањинских заједница које у њима живе. Или можда притиском на власти које и сами њихови грађани доживљавају дубоко корумпираним и понајмање ангажованим на јавном интересу.

 

КАДА КОМАНДАНТ НАТО НАПАДА

Када се све то узме у обзир, уз крајње нејасну европску перспективу простора бивше Југославије и Албаније приде, јасно је зашто се стање у Македонији не може дефинисати ни ратом, али ни миром. А факти су следећи. Албански екстремисти, који се представљају као некаква фантомска нова ОВК или ОНА (УЧК на албанском) испалили су 10. априла два пројектила у зграду владе Македоније у Скопљу. У инциденту није било повређених, али ни ухапшених, иако се простор око зграде владе целодневно покрива већим бројем безбедносних камера. Само 11 дана касније, група од око 40 наоружаних људи који су говорили албански заузела је полицијску караулу у македонском селу Гошинце. Акција је изведена баш у рејону на северу Македоније где је 2001. године и почео краткотрајни етнички сукоб Албанаца и Македонаца завршен Охридским споразумом. Одговорност за овај напад преузео је, како пише Коха диторе, извесни Мирсад Ндрецај, који је током сукоба 2001. био један од команданата Ослободилачке националне армије познат под надимком „командант НАТО“. Како је рекао, на овај потез се одлучио испровоциран тиме што су албански лидери у Македонији, зарад личних интереса, издали идеје за које се борио. „Нашу победу продали су Али Ахмети и ДУИ“, рекао је Ндрецај. Ове наводе потврдила је и министарка унутрашњих послова Македоније Гордана Јанкуловска која је навела да „постоје индиције да је командант НАТО укључен у инцидент“. Ндрецајев колега из ОНА/УЧК, до сада непознати „капетан Фљамури“ (Застава) доставио је медијима на албанском саопштење у којем Албанце у Македонији позива на устанак и борбу „за своју државу“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *