Почетна / Свет / Украјина за пример

Украјина за пример

Које чињенице о грађанском рату у Украјини − у коментарима и анализама српских медија – најчешће остају невидљиве и „затамњене“?

Пише Митар Радоњић

Сведоци смо да грађански рат у Украјини у нашим средствима информисања анализирају и посматрају коментатори који интерпретирају и заузимају ставове о овој теми увек у складу са опредељењима власника средстава информисања.

О ПРОВЕРЕНИМ МОДЕЛИМА Коментари се односе углавном на то да је грађански рат на простору бивше Југославије био генерална проба САД-а и ,,демократског Запада“ за главну представу у Русији. Проверени модел били су Маркале, Сребреница, Рачак и даље − ,,оружје за масовно уништавање“. Мајдан и малезијски авион били су „проверена шема“. Тим који побеђује не треба мењати − правило је од Регана, Буша, Клинтона до Обаме, тј. од разбијања Југославије, Авганистана, Ирака, Либије, Сирије до Украјине.
Украјина је у нечему специфичан случај. Код распада СССР-а имала је за 20 одсто већи наслеђени стандард од Русије. Растакање државе почело је одмах након распада и то пљачком гасне, рударске, банкарске, индустријске и разних других олигархија. Оне су пљачком уништавале државу и сиромашиле народ, тако да је у Украјини данас стандард међу најнижим у постсовјетском простору.
[restrictedarea] Интересантно је посматрати однос тајкуна према војсци, јер о том феномену немамо коментара. Украјинска армија је задржала целокупно наоружање, сем атомског, из времена СССР-а. Олигархија оличена у пљачкашким тајкунима је продавала оружје широм света а познато је да је наоружавала и Сакашвилијеву Грузију за рат против Русије. Занемарили су и основно сервисирање и одржавање ратне технике а много важније је било богаћење, односно продаја и присвајање новца.
О Мајдану, државном удару, противуставном смењивању Јануковича и помоћи ,,демократа са Запада“ предвођених Бајденом, Мекејном, Нуландовом, те министрима Пољске, Немачке, Енглеске, Француске и земаља Прибалтика не треба трошити речи јер се то веома често понавља код разних коментатора.
Интересантно је у том колоплету посматрати понашање украјинског официрског кора оличеног у Генералштабу. То су официри који су завршили војне академије у СССР-у, са знањима која су сигурно у врху војног образовања. Генералштаб Украјине је мирно прихватио пучистичко смењивање легитимног председника државе, који је изабран од народа на демократским изборима. Након преузимања власти од стране пучиста тајкуна, власника региона, банака, чоколаде, гаса, рудника, а који сем економске моћи, хоће и политичку моћ, као и партијске олигархије минорних фашистичких странака, настаје притисак на рускојезичко становништво.

„ПАСИВНОСТ“ ГЕНЕРАЛШТАБА Тај притисак оличен у економској и пучем оствареној политичкој моћи тајкуна изавао је народну побуну на истоку Украјине. Тајкунска врхушка (саветована од „демократског Запада“ ) са позиције државе, народну побуну хоће војно да ликвидира, без обзира на цену. Интересантно је у овом делу посматрати пасивност Генералштаба Украјине и официра. Генералштабни официри се понашају као пасиван актер у важним догађајима − од смењивања (пучем) председника државе до учешћа у грађанском рату који је у току. Наиме, они шаљу војну технику, као и мобилисане а неспремне војнике са запада Украјине на исток. Тако неспремне војнике и фашистичке партијске одреде најчешће не воде професионални официри, већ су то хорде вођене и усмераване од америчких стручњака који имају искуства из ратова у Африци и на Блиском истоку. Очито да акције „регуларне украјинске војске“ нису биле од стране професионалних штабских официра плански осмишљене. То су биле „мајдановске“ јединице које су претрпеле велике губитке и поред бројчане надмоћи од један до пет у корист ,,регуларне украјинске војске“ у односу на ,,проруске побуњенике“, како их називају, а победе су увек на страни бројчано слабијих ,,проруских побуњеника“ што бране своју земљу и своје породице од уништења.
Тајкунска власт на пасивност Генералштаба реагује сменама, па на највиша места у овом телу поставља полицајце из личног, тајкунског обезбеђења, а из страха да их незадовољни официри не смене војним ударом и тако окончају грађански рат.
Даљи развој грађанског рата у Украјини, уз овако пасиван став Генералштаба, са војним успесима ,,проруских побуњеника“ који формирају и органе власти, добија на убрзању, нарочито после неуспеха треће мобилизације војника из народа (истовремено са извесношћу да је тајкунска и фашистичка партијска војска уништена на фронтовима са великим губицима, које тајкунска власт крије).
Грађански рат у Украјини, након „мајдановског пуча“, у име државе, воде тајкуни и партијске војске фашистичког опредељења, воде га против народа, па треба сагледати колику опасност за државу чине наоружана обезбеђења банака, трговинских ланаца, привредника, тајкуна који могу и − штитећи своје интересе − скоро увек ту војну силу покренути против државе и народа.
То би требало да буде наук и држави Србији, јер свака фирма са нешто више радника има наоружано обезбеђење, које − као наоружана сила − може бити злоупотребљено.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *