Почетна / Свет / Када империја пуца себи у ноге

Када империја пуца себи у ноге

Пише Филип Родић

У пропагандном рату између западних сила и присталица евроазијског концепта, који се води око Украјине, најразорније оружје до сада су били пресретнути разговори разних високих државних функционера. Прво су анонимни извори (односно руска Спољна обавештајна служба СВР) објавили серију пресретнутих разговора западних и прозападних званичника, који откривају праве намере када је Украјина у питању, а сада је анонимно (нека од западних служби) објављен наводни разговор двојице руских амбасадора који дискутују о томе шта би то Москва још требало да анектира

Да пазе шта причају, посебно преко телефона, Руси су очигледно добро научили још у совјетско време и старе навике не губе тако лако. Код Руса, као и код Срба, постоји обичај да једни друге подсећају да преко телефона не треба баш разговарати о свему. „То је навика из совјетског времена и ништа је не може избацити“, објаснио је за магазин „Тајм“ руски експерт за тајне службе Андреј Солдатов. По њему, руска школа шифровања има дугу историју успеха у онемогућавању западних шпијуна да дођу до поверљивих података. Ово су потврдила и документа која је британском „Гардијану“ дао Едвард Сноуден и према којима су амерички и британски обавештајци 2009. покушали да прислушкују разговоре тадашњег председника Русије Дмитрија Медведева током Самита Г20 у Лондону, али нису успели да разбију шифру.

Ово можда може да објасни како је дошло до догађаја који су повод за овај текст. Од почетка кризе у Украјини, проруске службе су успеле у јавност да избаце неколико прислушкиваних разговора својих супарника, који су изазвали буру на светској сцени, упркос томе што су западне престонице учиниле све што је у њиховој моћи да их заташкају.

Прво се у јавности, из анонимног извора, наравно, појавио снимак телефонског разговора помоћнице америчког државног секретара Викторије Нуланд и америчког амбасадора у Украјини Џефрија Пјата, где Нуландова, која по својој функцији није само чиновник што спроводи државну политику већ неко ко је креира, не само да с неизмерним омаловажавањем говори о партнерима из Европске уније („Је..ш ЕУ“, рекла је експлицитно) него има слободу и да кадрира у украјинској влади и процењује ко у њој не би требало да се нађе (Виталиј Кличко). Амерички Стејт департмент је најпре одбијао да коментарише аутентичност овог снимка, да би на крају признао његову истинитост и упутио извињење европским партнерима.

Затим је уследила још већа неприлика за западне менторе пуча у Кијеву. На интернету се 5. марта, опет волшебно и ниоткуда, појавио снимак разговора који су 25. фебруара водили висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон и шеф естонске дипломатије Урмас Пает, где Естонац Ештонку обавештава да располаже „све јачим доказима“ да снајперисте који су по Кијеву убијали и изгреднике и полицајце није ангажовао свргнути председник Виктор Јанукович, него управо проевропски пучисти. Ештонова је на ово одговорила: „Мислим да не желимо то да истражујемо.“ Чим је овај снимак објављен, естонско Министарство спољних послова потврдило је његову аутентичност, а штета коју је могао нанети у западном јавном мњењу донекле је ублажена тиме што су сви водећи медији ову причу практично гурнули под тепих.

Анонимни извор у јавност је 24. марта пустио и снимак пресретнутог разговора који су водили бивша украјинска премијерка Јулија Тимошенко и бивши заменик секретара за националну безбедност и одбрану Украјине Нестор Шуфрич. Миљеница Запада, чије су пуштање из затвора где се налазила због оптужби за корупцију тражили сви лидери ЕУ, у овом разговору и није баш показала неки демократски и мирољубиви потенцијал. Напротив, Тимошенкова је тражила да се униште и Русија и осам милиона Руса који живе у Украјини. Она је, такође, признала аутентичност снимка, али је негирала део у којем позива на убијање Руса, тврдећи да се ради о монтажи руске Федералне службе безбедности.

 

ИМПЕРИЈА УЗВРАЋА УДАРАЦ Свесни штете изазване цурењем ових информација у јавност, „западни партнери“ покушали су да узврате ударац и на сличан начин укаљају образ Москве. Вероватно из разлога о којима смо говорили на почетку текста, то није био лак задатак. Суочени са очигледним потешкоћама, западни службеници су морали да прибегну машти, али ни ту се нису показали баш довитљиви и трапаво су урадили свој посао.

[restrictedarea]

Наиме, 4. априла у јавности се, опет из анонимног извора, појавио снимак разговора руског амбасадора у Еритреји Игора Чубарова и његовог колеге из Зимбабвеа и Малавија Сергеја Бахарева. Двојица амбасадора се у разговору шале на рачун тога које ће територије, после Крима, Русија још анектирати. „Имамо Крим, али то није све, народе. У будућности ћемо узети и вашу Каталонију и Венецију, као и Шкотску и Аљаску“, рекао је између осталог један од учесника разговора. У суштини, међутим, једино у чему овај разговор може да парира оним раније наведеним, јесте то што се ради о „пресретнутом разговору“ и ни у чему више.

Прво, за разлику од претходних случајева када су учесници разговора признавали њихову аутентичност, у случају двојице наводних руских амбасадора Москва је одмах реаговала саопштивши да се ради о „компилацији звукова, титлова и фотографија која је цинично припремљена како би се скренула пажња са недавних скандала изазваних изјавама западних дипломата о Украјини“.

Друго, важно је имати на уму да се, све и да је овај разговор аутентичан, ради о двојици амбасадора којима је у надлежности само да заступају своју земљу и спроводе политику коју су креирали неки други људи, што није случај са Викторијом Нуланд или Кетрин Ештон, чија су овлашћења и ингеренције много већи.

Трећа значајна разлика јесте сама садржина разговора. И док спрдња и псовање двојице амбасадора могу бити јако неугодни и бацити љагу на имиџ руске дипломатије, ова двојица руских чиновника се очигледно само безазлено шале на рачун западних земаља и ударца који им је Москва припајањем Крима нанела. Из овог разговора се јасно види да њих двојица немају аспирације да кадрирају у земљама у које су послати, нити желе да прикрију нечију одговорност за убијање људи хицима из снајперских пушака, нити позивају на нуклеарни холокауст и убијање милиона Шпанаца, Енглеза или Италијана.

На крају, и ако узмемо у обзир да је овај снимак аутентичан и да по тежини изговореног може парирати снимцима које је објавио „проруски анонимни извор“, не може се избећи подсмех због озбиљно траљаво урађеног посла. Због чега? Па врло је једноставно, ако „прозападне анонимне изворе“ амнестирамо због немогућности да ископају било шта што би озбиљније компромитовало Москву од разговора „пијаних амбасадора“, не можемо их никако амнестирати за очигледни немар који су у том процесу показали, јер су на снимак ставили фотографију погрешног човека. Како је саопштило руско Министарство спољних послова, уместо слике једног од саговорника, на снимак је стављена фотографија амбасадора Јурија Дубинина, који је преминуо прошле године.

Ако се узме све ово у обзир, овај снимак, дакле, никако не може представљати неки пропагандни успех, него само пуцањ у сопствену ногу, јер не само да јасно указује на немогућност западних обавештајаца да дођу до нечега што би заиста компромитовало Кремљ него ни то до чега су дошли нису успели да представе на иоле озбиљан начин. Све ово веома подсећа на аматеризам показан у тајним документима ЦИА, Стејт департмента и Беле куће о ратовима у бившој Југославији, који су објављени прошле јесени и где су прављени такви гафови да је просто било невероватно да их је писао озбиљан човек. Примера ради, амерички обавештајци су 15. јула 1995. године дојавили да је њихов савезник, вођа муслиманских снага у Сребреници Насер Орић, погинуо у хеликоптерској несрећи два месеца раније, 10. маја…

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!