Почетна / Колумне / У току је покушај да се створи трећа усташка држава

У току је покушај да се створи трећа усташка држава

Пише Ратко Дмитровић

Усташтво, које је створило Независну Државу Хрватску, никада унутар хрватског националног бића није поражено ни одбачено, обновило је своју снагу и своју државу 1991. године а већ неколико месеци присуствујемо отвореним покушајима Павелићевих следбеника да такву државу по трећи пут ревитализују и њоме завладају

У години која је на измаку два су догађаја у српско-хрватским односима оставила значајан траг; први је улазак Хрватске у Европску унију а други покушај обнове усташке Хрватске. Овај први, рекли би неупућени, деловао је на Србе у Хрватској охрабрујуће, и то је тачно, али само ако узмемо у обзир првих двадесетак дана „европске Хрватске“. Толико је Србима требало да  схвате како та чињеница у њихове животе не уноси ни трачак светла, равноправности, уважавања од стране већинског народа. Напротив.

 

УСТАШКИ ИГРОКАЗ Ношена историјским паралелама и сећањима, хрватска десница (читај усташе) тачно је закључила да ће се покровитељство Немачке над Хрватском, каква год та држава била, наставити и у собама Уније. Управо сведочимо да је тако.

Ово друго, обнова државе каква је постојала за време Павелића, многима у Београду изгледа као сновиђење, машта рођена из мржње разносилаца такве теорије, посебно аутора ових редова. Он се тиме код Срба највише бави.

-Каква НДХ, какво усташтво, црни Дмитровићу.  Други ову тематику игноришу или јој се, испровоцирани конкретним догађајем, враћају с времена на време.

А онда се догоди Јосип Шимунић, његов усташки игроказ на Максимиру, уз учешће тридесетак хиљада добровољаца, усташоида, и чини се да су многи у Београду прогледали.

Маринко Чулић, један од три најбоља хрватска новинара у овом тренутку, написао је пре неки дан текст који би, да га је потписао Ратко Дмитровић, сва булумента „друге Србије“ – од полуписмених новинара, преко израубованих политичких протува, до крвопија са ладним трајнама из невладиног сектора – прогласили ратнохушкачким, мржњом набијеним, деструктивним, опасним по односе Србије и Хрватске. Шта тврди Чулић? Оно што и моја маленкост ево већ пуне две деценије; да се Хрватска није очистила од усташтва, да је то зло све утицајније и све снажније, да се увукло у све поре хрватског друштва и има само један циљ: обнову усташке НДХ.

Чулић каже да за тако нешто данас у Хрватској постоје две од три претпоставке познате 1941. године, у време настанка НДХ: подршка Католичке цркве и килавост највеће политичке партије у Хрватској. Онда је то била Хрватска сељачка странка, данас је Социјалдемократска партија. Хрватски новинар нема дилему; само међународни фактор, Европа оваква каква је данас, без фашистичке Италије и нацистичке Немачке, спречава Хрватску да опет постане усташка држава.

[restrictedarea]

Ова поставка има једну слабу тачку. Зове се Немачка. Та држава, разуме се, не баштини Хитлерову политику, али упорно, већ 25 година, као омађијана, често несхватљиво, без имало такта и разумевања за интересе других, штити сваки облик хрватске власти, сваки њен потез, отворено кокетирање са фашизмом, обнову усташтва, дискриминацију, убијање и протеривање Срба… Данашња Хрватска настала је на злочину а пресудну улогу у њеном настанку – то је недавно у Београду јавно рекао француски министар иностраних послова у време распада Југославије, Ролан Дима – одиграла је Немачка, посебно Хелмут Кол и нешто мање Ханс Дитрих Геншер. Кол је тада, подсетимо се, запретио распадом Европске заједнице уколико чланице тог савеза не буду следиле Немачку у намери да призна независност Хрватске и Словеније. Беше то баш у ове дане 1991. године. Геншер је за католички Божић слетео у Загреб и саопштио Туђману да ће Европска заједница службено признати независну Хрватску већ у јануару 1992. године. Одлука је донета, датум саопштавања је 15. јануар, казао је Геншер.

 

ПОГОНСКО ГОРИВО – МРЖЊА Од првих напада на ћирилицу у Вуковару, а то се проширило на целу Хрватску, до усташког оргијања на максимирском стадиону, службена Немачка ниједном није нашла за сходно да упозори Загреб како мржња према Србима и усташтво нису препорука за модерно европско друштво. Не, сасвим супротно.

Из Бона су стизали коментари да су усташко-фашистичка превирања у Хрватској унутрашња ствар те земље.

Вратимо се Чулићевом тексту. Овај аутор сасвим оправдано закључује да је ћутање и повлачење владе Хрватске, а посебно СДП-а (на оба места председава Зоран Милановић) пред усташким групама довело модерну Хрватску – по уставној дефиницији утемељену на антифашизму – у парадоксалну ситуацију да је Загреб 1941. године имао више снаге да се супростави усташтву него Загреб 2013. године. Као необорив аргумент за овакво тумачење ствари, Чулић извлачи „акцију стадион“, случај из првих дана постојања НДХ кад су усташе на фудбалском стадиону у Загребу направиле сабирни логор и намеравале да раздвоје средњошколце Хрвате од Срба и Јевреја. Нису успели. Догађај је екранизован, аутор филма је Душан Вукотић.

У данашњем Загребу готово сви Срби средњошколци, а има их шака јада у односу на прошлост, раздвојени су од Хрвата; налазе се у Српској православној општој гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“. У другим загребачким средњим школама Срба нема ни за прсте једне руке. Или су асимиловани или се не изјашњавају као Срби, знајући да им то у сваком смислу може да отежа живот. Демократска и слободна Хрватска.

Оно што посебно забрињава у овој причи свакако је изостанак јавне критике усташтва; док усташке групе дивљају Хрватском, у Загребу, Сплиту, Осијеку, Дубровнику, Сиску није одржана ниједна трибина, ниједна панел дискусија, скуп антифашиста на ком би се рекло да Хрватска не клизи већ се стрмоглављује у отворени фашизам. Ово у Хрватској више нема везе са десницом, политичким деловањем на фону екстремизма, то је отворени фашизам. Нико му се не супротставља, осим групе новинара, што уместо позитивних последица у хрватском друштву изазива још жешће реакције у циљу додатне диференцијације унутар хрватског националног корпуса.

Прошлог викенда Хрватска телевизија емитовала је у ударном термину, на Првом програму, домаћи филм „Корак по корак“, снимљен прошле године. Тематика је ратна, место радње Осијек и његова околина 1991. године. Да вас не замарам садржајем, ако тога у филму уопште има, Срби су представљени као монструми; крајње бруталне сцене клања голобрадих хрватских војника, напијање, банчење и уживање српске војске уз роштиљ, док на десетак корака даље српски војник сече врат једном Хрвату, док у оближњем хангару Србин силује једног заробљеног Хрвата. Филм је и снимљен само због тих сцена. Погонско гориво – мржња. Можете ли да замислите Србина у Хрватској сутрадан, након емитовања филма. Колико њих је смогло храбрости да се уопште појави на улици, пред комшијама, у продавници…И тако већ двадесет година.

 

МОЖЕ БИТИ КАСНО… Континуитет усташког духа који се провлачио кроз све владе Туђманове Хрватске, пресекао је Иво Санадер. То мора да се призна. Садашњи затвореник апсане у загребачком Реметинцу кокетирао је са хрватским националистима, на почетку каријере и сам је био националиста, али Санадер није из усташке приче, он је ХДЗ , за време свог председниковања, очистио од усташтва, потпуно маргинализујући  Вицу Вукојевића, Ивана Миласа, Ивића Пашалића, Ђуру Перицу… Санадер је први Хрват из високе политике који је, уочи православног Божића дошао у просторије Српског националног вијећа у

Загребу и на вратима изговорио: „Христос се роди“. Данас Зоран Милановић не зна шта да ради са пробуђеним усташтвом. Његова Социјалдемократска партија константно истиче свој антифашистички поглед на свет, али на локалу коалира и са ХДЗ-ом и са странком ратног злочинца, Младена Главаша. Милановић је безброј пута доказао да спада међу Хрвате који се грозе усташтва, али Милановић није човек који би у судар са усташама кренуо отворено, без калкулација шта то може да му донесе на следећим парламентарним изборима.

Зато је пре месец дана у Вуковару седео четири сата са усташијом из „Стожера за хрватски Вуковар“ убеђујући их да разбијање ћириличних плоча није добро за Хрватску. Они су сутрадан разбили још три табле. Санадер би, убеђен сам,  или одбио такав састанак, или би се на њему задржао толико да окупљенима поручи како ће их све похапсити ако разбију још само једну таблу.

Чека ли Милановић да усташе заузму положај пред његовом стамбеном зградом па да онда реагује? Ако чека, биће касно за њега а довољно за обнову треће усташке хрватске државе.

[/restrictedarea]

11 коментара

  1. Усташтво је део њиховог кућног васпитања. Сетимо се утакмица у
    Сплиту седам-десетих, куповине у трговинама у Загребу на колодвору није било ( ХЛЕБА) већ само круха. Хрватска национална
    елита у контуниету држи хрватски народ у борби против српског народа на просторима где смо били већна. Политика српске Круне и масона Срба и Хрвата створили су ону државу за коју се Хрвати нису борили. Хрватски националисти добили су државу а Срби су добили логоре,крашке јаме,Голи Оток и на крају Бљесак и Олују са чекичањем остатака на таблама са ћирилицом. Хрватски национал-фашизам потребан је ЕУ НАТО ИМПЕРИЈИ да Србе односно Србију држе у подређеном положају. BARONESA SA NOBELOM и ова двојица тоће потврдити на свечаности. Све ово Србија понизно трпи ДОКЛЕ БРЕ!!




    0



    0
  2. Чини ми се да и ови у загребачкој Српској православној општој гимназији уче по хрватском школском програму.




    0



    0
  3. Nista novo, sada su tek pristigli u pravu „kucu“ pa im se moze. Ne trebate se zavaravati (a uvereni smo, da vi to gospodine Dmitrovicu znate) na zapadu nikad nije porazen ustasluk, citaj fasizam. „Pa sada smo na okupu.“




    0



    0
  4. Aaah, zaboravismo: naravno Nemci kazu „unutrasnje pitanje drzave hrvatske.“
    Interesantno: Kosovo(citaj siptari) nije unutrasnje pitanje drzave Srbije. Od kuda da znamo, mozda te drzave i nema.




    0



    0
  5. Od 1991. godine kod „anamo njih“ upravljaju ustaše. I današnja vlast je proustaška. (Ne smiju ni SDP-ovi kadrovi ništa protivno raditi).
    Oni su marionete ustaškog režima i slučajno su došli na vlast, kada su predhodnici previše zabrljali i obične građane (a i seljake) doveli u katastrofalno stanje. Trenutno stanje je samo opomena ustašama da malo više gledaju narod. A oni će to vjerovatno ispraviti. Slijedeći izbori su njihovi.
    Pljuju na Jugoslaviju kao na najgoreg neprijatelja, ali ne zaboravimo, hrvati su (kao i slovenci) tražili formiranje Jugoslavije. Bojali su se zapadnih neprijatelja (dvadesetih godina dvadesetog vijeka).

    Ovaj članak „treća ustaška država“ je vrlo lijep, istinski, stvaran. Autor je sve lijepo kazao i komentarisao.

    Ali šta je sa Srbijom??
    Pa Srbija je poistovjetila partizane i četnike. Čak su četnici sada u važnijem položaju. Partizani su „antiprotivni“ i treba ih eliminisati. Četnici su „ono pravo“, njih treba uzdizati.
    To je stav današnje Srbije i to je poražavajuće.
    Partizani nikad, ama baš nikad nisu koketirali sa njemcima (ali i ustašama). Četnici jesu, i još jednom „četnici jesu“. Šta onda sa poemom: „Bilo je to u jednoj zemlji seljaka/na brdovitom Balkanu./ Umrla je mučeničkom smrču četa đaka u jednom danu/.
    Iste su godine svi bili rođeni/ isto su im tekli školski dani…/.
    Ma nema opravdanja da se četnici (kolaboracinisti sa Hitlerom) porede sa partizanima. Ja to ne mogu da svarim. Moj organizam to ne trpi. Ja se izaspem na samu pomisao da su četnici i partizani isto, odnosno da su partizani niži od četnika. To je sramota Srbije i ne može se nikad oprati.
    Zato molim narod Srbije, srbijance i one druge i one buduće, ne dozvolite da vama upravljaju četnici. Ništa dobrog nema u tome.
    Samo jad i bijeda.
    Isto kao kod ustaša. Ništa dobrog za bilo koga.

    Ali doći će dan kada će i ustaše i četnici tražiti da ponovo budemo zajedno, kada stvarni vanjski neprijatelj pokuca na vrata naše krasne Jugoslavije. (Slovenci će što prije doći nama. Znaju da u Europi nema ništa. Jedino „nama“ mogu prodavati „muda za bubrege“). Eto i Slovenaca vrlo brzo kod nas.




    0



    0
  6. Гос. Велимире морате једно знати да је Југославија створила Усташе и Комунисте. Хрвати у великој већини никад нису желели живот са Србима. Комунистичка интернационала казнила је Србе као
    угњетачки нација према другим нацијама у Југославији. Комунисти
    од Срба праве нове нације забрањују верницима Србима у новој
    држави „МАКЕДОНИЈИ“ да имају своје свештенике и Владике, у БХ и
    Хрватској тешко се добијају дозволе за обнову порушених српских
    цркава на тим теренима од стране Усташа уствари Хрвата Римо-католика. Србија 1941-45 имала је јако мало Партизана можда до
    1000 бораца тек 1944 када су пролетери прешли Дрину настаје бројност партизанска. Партизански покрет је настао од Срба који
    су успели побећи од усташког ножа, то веома добро памтим. Четници
    су бранили српски народ дали у Србији или у НДХа држави.




    0



    0
  7. Gospodine Radoslave, pa mi govorimo gotovo isto.
    Samo što Vi nećete da razlikujete srbe i četnike.
    Nije Jugoslavija (ni prva a pogotovo druga) stvorila četnike i ustaše.
    U Prvoj Kraljevini Jugoslaviji vjera je bila dozvoljena, svima.
    Recimo,u vojsci muslimani su imali odvojen kazan za hranu i išli petkom na molitvu. Starješine su ih puštale. To je samo detalj kao primjer.
    U Drugoj Titovoj Jugoslaviji vjera nije bila zabranjena. Ali naši ljudi hoće i jare i pare, pa bi malo bio komunista (radi omogućavanja boljeg položaja, recimo mjesto direktora) a htio bi ići i u crkvu. To mi liči na ono (sa izvinjenjem) kad žena hoće da bude jebana ali da joj ne uđe.
    Ja sam u toj Jugoslaviji bio vjernik i nisam bio član KPJ. Nisam mogao biti direktor, a dostigao sam sve što se može dostići. Ja i nisam htio biti rukovodioc. Ma jebo to. Ali nisam htio ni lagati i ostao sam samo simpatizer partije. I niko mi nikada nije ništa zamjerao. Ali naši ljudi (mislim balkanci) uglavnom bi malo ovo malo ono, malo tamo malo vamo. Ako je doktrina KPj bila da nema boga a ja kažem recimo da ima, onda ja neću mijenjati njih, a neću ni petljati se puno sa njima.
    Naravno ovo je sve u Bosni i o Bosni u kojoj je bila NDH. Nama je to potpuno jasno. Ustaše i četnici su veliko zlo za sve ljude.
    To treba polako nadvladati i u budućim naraštajima vjerovatno ih više neće biti. Neka pobjedi samilost i ljubav, a ne mržnja.
    Takođe potvrđujem da su srbi sa nekolicinom iz drugih nacija, pokrenuli partizanski pokret i to niko ne zaboravlja. Otuda po meni njihova još punija odgovornost za današnja i nedavna događanja u Jugoslaviji.
    P.S. Neka je srećan božić.




    0



    0
  8. Гос, Велимире све је исто само се друкчије пева.Да се разумемо потичем из СРПСКЕ КРАЈИНЕ и познавао сам Србе четнике праве са динарских и велебитских планина, то нису били четници Вељка Булајића већ борци за одбрану српства од Усташа Хрвата и комуниста Хрвата помешани са Брозовим Србима комунистима. Знам тврдим када су комунисти шесдесетих година тукли Владику Василија
    Бања Лучког, Владику Симеона Горњо Карловачког и Владику ПавлРашко Призренског. Комунисти су забранили Србима у Титовој
    Македонији српској цркви и њеним верницима да исповедају веровање
    СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ.Поштовани Гос, Велимире за Србе нису били зло четници већ комунистичка револуција где су Брозови поклисари у Загребу водили преговоре са нацистима и Усташама о уништењу Срба ЧЕТНИКА то је гола истина Гос, Велимире.




    0



    0
  9. Mene чуди такав неспоразум, ко су били четници а ко партизани. Ко прави а ко криви. Ево мог животног искуства што је срж наше српске трагедије. Био сам прогнаник и избеглица у другом светском рату. После великог покоља нашег народа у глинској цркви ми преостали бежимо за Србију. О тој епопеји опширније пишем. Дошавши до Земуна, који је био под НДХ, под окриљем ноћи, у деветом покушају (девети Дантеов круг) прелазимо Саву, ми мала деца, док нас на другој обали дочекује СРПСКИ ВОЈНИК,па каже не плачите децо моја, не бојте се сада ово је мајка Србија. Напомињем, то није био Недићев војник, то је био Српски војник. Касније сам срео четнике и са њима као дете желео поћи у бој за слободу. Али……….оно што сам видео касније тешко ми је о томе писати а мора се истина приказати. Четници које сам толико волео и веровао у њих, чинили су често сопственом народу оно што су нам чиниле усташе. Неке освете, породицама под сумњом да имају везе са партизанима. То значи оно Србин Србина, или Српкињу што је још горе. Али ни сви четници нису били исти. Било је исто тако поштених патриота. Е ту сада настаје конфузија и суновраћај са питањем ко су заправо били четници? Партизани су били наш спас од свих зала. И велика је грешка да су сви партизани били комунисти. Па и сам легендарни Сава Ковачевић који је дао свој живот на Сутјесци није био комуниста, ни многи други. Толико за сада. Нек живи СРПСКИ НАРОД у помирењу и бољој будућносто.




    0



    0
  10. Гос, Богдане нисам био у Грахову Црна Гора када је отац синова
    Ковачевић одвраћо Саву и остале синове да не чине зло над својим
    народом синови убијају оца и као комунисти дижу устанак Сава гине
    на Сутјесци а последњи од синова умире у Београду у прошлој години Ковачевићи су били комунисти. Знасе за злодела олоша четничког у Вранићу, све има своје позадине али нема оправдања за
    злодело.




    0



    0
  11. Gospodine Radoslave !
    Komunisti nisu nikome zabranjivali vjeru. Ali nisi mogao biti i vjernik i mkomunista.
    Iza ’45. možda je bilo nekih zabrana, ali kasnije od ’60.godine pa nadalje nigdje niko nije zabranjivao vjeru.Ja to dobro znam.

    Ovo što Vi govorite možda je neka druga zemlja ili su takvi ljudi bili, što bi se danas reklo „fundamentalisti“ ili kod nas u BiH,
    „i njihovo maslo nije za Ramazana“.
    Vjerovatno su ti „Tvoji“ nešto radili protiv tadašnje države (nezavisno od vjere). A državu, kakva je da je, ne mogu razvaljivati.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *