Почетна / Колумне / Пројекат „Хамер“

Пројекат „Хамер“

Пише Данијел Естулин

Пројекат „Хамер“ (Чекић), први у низу реализованих програма у форми брижљиво скривених, тајних банкарских пракси, реализован је од 1988, па до, отприлике, 1992. године – познат као „Програм колатералне трговине“ – примењен како би креирао, као магијом, огромне количине спекулативних фондова  за употребу у специфичним пројектима. Иза „Хамера“ су стајале ЦИА, ФБИ, националне безбедносне агенције свих врста, Пентагон, Трезор САД-а и Федералне резерве…

До краја осамдесетих, велике банке, укључујући „Сити банку“, „Чејс Менхетн“, „Њујоршку банку“, „ХСБЦ“, енглеску „Мидленд банку“ и многе, многе друге, су банкротирале по свему осим у имену. Негде је неко – нико не зна ко (или бар се то не каже), донео одлуку да се беилоутом (bail out) спашавају банке које су се суочиле са несолвентошћу, као последицом несмотрене политике кредитирања током касних седамдесетих и осамдесетих, и тиме спасе банкарски систем. Тако  је креиран систем у којем су запањујуће количине новца „мађионичарски“ уведене у постојање. Од тада је овај „строго поверљиви“ систем ушао у употребу.
Пројекат „Хамер“ (Чекић), први у низу реализованих програма у форми брижљиво скривених, тајних банкарских пракси, реализован је од 1988, па до, отприлике, 1992. године – познат као „Програм колатералне трговине“ – примењен како би креирао, као магијом, огромне количине спекулативних фондова  за употребу у специфичним пројектима. Иза „Хамера“ су стајале ЦИА, ФБИ, националне безбедносне агенције свих врста, Пентагон, Трезор САД-а и Федералне резерве.
„Хамер“ се тиче новца. То је форма креирања новца који је ефективно изузет од било којег облика надзора или одговорности. У питању је толика количина новца која је у стању да оспори сваку вашу мисао о реалности онога што се догађа у свету банкарства, финансија и економије. То је такође  и прича о подземном, лажљивом свету међународног банкарства и трговине, свету за који се тврди да не постоји. Али, он и те како постоји. Финансијски, банкарски и економски свет иза сцене, у сенци у којој је „Хамер“ живео, дисао и „производио“ новац „ни из чега“, представља малу, прљаву тајну западне економије. Веома вешто, ова „земља недођија“ интернационалног банкарства, прикривана је од очију јавности правничком употребом два сета књига – једног начињеног за јавност и другог који је служио само за увид одабраних.
Ови огромни базени бљузгавих фондова без покрића,  који су потпали под општу категорију „Високоприносних инвестиционих програма“, примењени су на финансирање широког спектра тајних активности које укључују војне пројекте, геополитичке захтеве и обавезе, да не спомињемо очување светске финансијске стабилности. Касније је уведена и далеко софистициранија верзија „Хамера“, крштена као „ЕФГ Џејкоб“.

КАКО РАДИ „ЧЕКИЋ“ Велике суме „црног злата“, готовине и других облика конвертибилних средстава, користе се као залог за покретање оваквог програма трговања. Такође постоје одређене класе владиних државних обвезница и меница које су приватно уложене у великим западним банкама. Ове „ризнице“ никада не би требало да угледају светлост дана, али су, заузврат, коришћене од стране великих банака у сврху осигурања њихових сопствених неукњижених банкарских обвезница, тако да могу да достигну добит на стотине трилиона долара. Заузврат, овај банкарски папир тргује у припремљеним „купи / продај“ трансакцијама по стрмоглавим попустима, ван номиналне вредности емитованих дужничких хартија од вредности.  Данас, у време електронске трговине која се одвија на компјутерским екранима и траје једну милисекунду, практично је немогуће да се трансакција ухвати, осим ако се не зури у екран рачунара у часу када се трансакција одвија.
Овако обједињени тајни фондови, створени и држани на неактивним рачунима током двадесет пет година, као и на напуштеним банковним рачунима, достижу квадрилионе долара према добро обавештеним инсајдерима.  Најниже процене говоре да је у питању довољно новца да се исплати национални дуг САД-а. Према највишим проценама – дуг свих земаља света.
Ови програми представљају сам врхунац тајног финансирања специјалног типа   владиних операција (deniable government operations) – Суштина ових операција је у томе да представљају мисије специјалних снага које се изводе на такав начин да без обзира на то да ли су извршиоци заробљени или убијени, траг не сме да води до земље која је предузела мисију, већ она мора да буде тако изведена да та земља може да у сваком тренутку порекне своју умешаност. (прим.прев.)  Оваква операција  је изведена у свргавању бригадног генерала Ерла Коука (Erle Cocke), који је помогао да се успостави оригинална операција „Хамер“. Коук, Велики командир Витезова Малте, тајанственог Ватиканског Реда који се може похвалити бројним члановима који служе у западним обавештајним и војним службама, умро је од рака панкреаса, десет дана пошто је дао свој исказ. Он је тврдио да је програм „Хамер“ био 1989. године вредан више од хиљаду милијарди долара. У докуменатима  које је обелоданио швајцарски адвокат покојног Барона фон Крупа (Baron von Krupp), откривен је такође „профитни“ вишак  од „12 трилиона долара“.
По извештајима неколико инсајдера који су били спремни да разговарају са мном, „Хамер“ је почео трговину у новембру 1989. Мали број оних који су укључени у трансакције знају сигурно која су средства коришћена за колатералне трансакције, али сви се слажу да је „црно“ злато – полуге украдене од стране Немаца и Јапанаца током Другог светског рата и сакривене на Филипинима и у Индонезији, свакако једно од коришћених актива. Количина овог „црног“ злата је толико велика да чини патуљастим  „званичне“ цифре о количини злата на планети и смејурију од веровања да је злато племенити метал.
„Хамер“ и „ЕФГ Џејкоб“, приватно хваљени као највећи програми икада покренути заједно, укључујући и мање познате програме какви су „Кадилак“ и „Бака“, остали су највећа државна тајна, посебно на нивоу САД-а, у којима су првобитно створени, и користили су се за прање новца, провлачење кроз програмске циклусе, све док новац не досегне своју праисконску чистоћу.
Међутим, пројекат „Хамер“ се издваја јер полази од активности трговања која се нелегално преусмерава од стране великих банака. Фондови су се кришом упумпавали на све више спекулативне нивое,  непрекидно коришћени од тајне кабале назване „Plunge Protection Team“ која ради под покровитељством америчке владе, са циљем да спаси велике Сједињене Државе и западне банке, које су се касних осамдесетих тетурале на ивици банкрота. Постоји веровање да ППТ представља снажну и тајанствену руку која је спремна да реагује у сваком тренутку у којем је неопходно купити време за индекс њујоршке берзе „Дау Џонс“.
„Вашингтон пост“, у чланку од 23. фебруара 1997, под насловом „Plunge Protection Team“, признаје постојање одабране „Групе четворице“ основане како би интервенисала на тржиштима, са циљем спречавања масовног одлива капитала  и трке за обезницама која би изазвала економски колапс уколико не би било довољно готовог новца да се плати време током масовне распродаје.  Лист је идентификовао председника Федералних резерви, председника Комисије за хартије од вредности (the Securities and Exchange Commission – SEC), председника Commodities Futures Trading Commission; и секретара Трезора као главне играче у тиму. Од стварања „Џејкоба“, приватне институције какве су „Голдман Сакс“, ЈП „Морган Чејс“, „Мерил Линч“ и друге велике банке, такође су укључене.
Указујући на крах берзе из 1987. године, појединачно највећи слом у историји тога доба, „Вашингтон пост“ примећује. „Федералне резерве су задржале тржиште упумпавајући резерве и јавно изјављујући да је све спремно како би се продужили кредити важним финансијским институцијама, уколико би то било потребно.“  Потом је 5. априла 2000, „Њујорк пост“ известио да се берза померила са ивице провалије.  После  500-тачке пада који је изгледао као да је довео до краха, „неко је почео да купује велике количине уговорних споразума преко две највеће брокерске фирме – ‘Голдман Сакса’ и ‘Мерил Линча’.“

„ХАМЕР“ И ПРОФИТ Пошто је валута САД (долар) камен темељац свих програмских активности, влада САД-а природно добија  свој део колача. Проценат прихода убира се преко приватних пореских уговора са офшор партнерима. Ови уговори такође помажу да реалност нестане из очију јавности. Један део трговинског профита који убира влада САД-а добија се захваљујући Exchange Stabilisation Fund-а. Овде је он измешан са другим фондовима и употребљен како би подупро америчку економију – између осталог – манипулишући ценом злата и држећи је испод унапред договорене вредности.
У најједноставнијој форми то функционише овако – Позајмите са занемарљивим каматама нечије злато: британско, америчко, немачко, „Голдман Саксово“… и продате га на тржишту. То вам обезбеђује велику резерву скоро бескаматног  доларског кеша. Кад год берза почне да се клима или вредност акција почне да пада, ви помоћу таквог новца зароните и купујте, купујте, купујте…
Трговински програми какви су „Хамер“ и „Џејкоб“ су у домену многих влада, њихових министарстава финансија и главних интернационалних банака, посебно држава Г7, које по самој својој природи имају потребне механизме који омогућавају да се трговање одржа ефикасним и тајним.
У испитивању методологије функционисања „Хамера“ нисте само дубоко изненађени његовом сложеношћу, већ и начинима на који банке и обавештајне службе, као што је ЦИА, како би себе заштитиле од одговорности,  користе подземље,  радећи свака за себе у том смислу.
На пример, један од извора ЦИА био је „прљави“ фонд  под контролом шефова јапанске Либерално демократске партије,  познат као „М-фонд“ назван по генералу Марквату (Marquat),  главном човеку генерала МекАртура за економију у Токију.
Поверљиви  извори рекли су овом аутору да се пројекти „Хамер“ и „Џејкобс“ користе као „кишобран“ операције, усмерене на стварање финансијских средстава за високо тајне, „ауторизоване“ пројекте. Новац или фондови за прљаве послове се држе као солидан блок на 30 рачуна у „Сити банци“.
Крајње је време да чињенице о операцијама „Хамер“ и „Џејкобс“ угледају светлост дана, пре него што се ствари неповратно отргну контроли.

Превела Биљана Ђоровић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *