Почетна / Друштво / Легализација белог криминала

Легализација белог криминала

Пише Наташа Јовановић

Шта значи када РФЗО одлучи да свака здравствена установа по својој мери бира најпогоднију осигуравајућу кућу?

 

Србија, у страху од закашњења у односу на савремени свет, брижна је у настојању да се „уклопи“, па су измене закона, одредбе, писане и неписане одлуке, те реформе, готово увек на штету самих Срба и Србије, уобичајена пракса. Ако нигде,све ове одлуке коначно место могу наћи у сфери преваре на научноистраживачком нивоу. Чини се да је тако и када је реч о осигурању здравствених установа.

ПОСРЕДОВАЋЕ БРОКЕРИ И АГЕНЦИЈЕ
Некада је на јединственом тендеру за јавне набавке за осигурање имовине и запослених у здравственим установама као главни носилац била једна компанија. Обједињена набавка подразумевала је за све здравствене установе унифицирано осигуравајуће покриће, што је гарантовало смањену могућност  да део имовине не буде осигуран на прави начин. Друго, обједињена набавка нудила је економски најповољнију понуду, при чему је одговорност за одлучивање о врстама осигурања и ширини покрића била ствар којом се бавила стручна служба РФЗО.

[restrictedarea]

Но, сектор за јавне набавке Републичког фонда за здравствено осигурање децембра 2011. године сасвим неочекивано и узгред, без логике, доноси одлуку да се због наводне незаинтересованости здравствених установа поступак набавке услуга осигурања имовине не спроводи обједињено, већ парцијално, тако што ће свака установа за себе да спроводи поступак самостално. Изостало је објашњење како то да здравствене установе нису  заинтересоване да дају овлашћења главном носиоцу функције здравства у Републици, основном финансијеру РФЗО, од којег добијају средства за функционисање и спровођење тендера осигурања, а иста овлашћења спремно дају појединачним агенцијама и брокерима. Уколико једну централу за пријаву штетног догађаја замени 25 осигуравача различитих капацитета сувишно је причати о casino online процени ажурности.
У пракси то изгледа овако. Како је важећи уговор о осигурању истекао 1. јануара 2012, здравствене установе су се нашле на белом леду, без идеје од кога би требало да потраже стручну помоћ у припреми тендерске документације. Ово посебно што је од доношења Закона о јавним набавкама, набавка услуга осигурања организована и спровођена од стране РФЗО којем је то стављено у надлежност.

МАЛЕ УТАЈЕ И ПРИВИЛЕГОВАНЕ КУПОВИНЕ
Како је ова служба остала упражњена, уместо бесплатних услуга за целу Републику изникли су посредници, брокери, агенције, а трошкови њиховог ангажмана, који износе од 15 до 18 одсто висине премије, падају на терет здравствених установа.
Претпоставка је и да би стручна служба РФЗО свакако више бринула о економичности, него разни посредници и канали продаје осигурања, будући да она и одобрава новац. Поставља се питање зашто приликом овакве одлуке РФЗО није узео у обзир да повећање трошкова на терет јавних средстава Републике јесте и фрапантно кршење Закона о буџетском систему Србије. Друго, један тендер је транспарентан тендер, а 350 појединачних тендера, од којих ће се многи поступци проглашавати малим поступцима, увод су у мале утаје, привилеговане куповине и двоструке спискове.
С обзиром на процену вредности обједињене набавке, ове услуге осигурања могле би се захтевати и обезбедити додатне привилегије од осигуравајућих друштава  у погледу одобрења бесповратних средстава за превентивна улагања. У случају обједињеног тендера ствара се могућност да понуђач организује и ангажује иностране куће које у оквиру своје делатности сервисирају опрему, те би биле у обавези да имају одређену количину резервне медицинске опреме на лагеру, што је крупан бенефит за нормално функционисање здравствених установа.
Како обједињено осигурање доноси уштеду у износу 150 милиона динара, одлука РФЗО о засебним тендерима делује неразумно и можда објашњава изјаву једног директора Дома здравља, да је реч о акту којим неко жели да легализују корупцију.
Намеће се закључак да је у интересу свих здравствених установа, а и РФЗО да се предузму све мере, како би се организовало достављање потребних овлашћења од стране свих здравствених установа за заступање у поступку обједињене јавне набавке, да би се доставила РФЗО који због тога и постоји. Опет, не би требало занемарити ни чињеницу битности друштвено одговорног поступања са имовином и врло ограниченим јавним средствима која су истим здравственим установама поверена за остваривање функције здравства.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *